уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:07

Истина о Јасеновцу се скрива деценијама

субота, 10.03.2012. у 22:00
Србољуб Живановић

Међународна комисија за истину о Јасеновцу (МКИЈ), уз сарадњу Удружења Јасеновац – Доња Градина из Републике Српске, јуче је у Дому Војске Србије представила две књиге с пете конференције МКИЈ посвећене откривању истине о ономе што се дешавало у јасеновачком систему усташких логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ током Другог светског рата. Конференција је одржана 24. и 25. маја 2011. у Бањалуци.

Позабавићемо се неком другом приликом садржајем ових књига, зато што смо јучерашњу промоцију и учешће на њој професора др Србољуба Живановића искористили да као председник МКИЈ каже о њеном раду нешто више за наше читаоце.

Професор Лондонског универзитета, светски научни ауторитет у области анатомије, антропологије и палеопатологије, др Живановић је члан МКИЈ као британски држављанин, пошто у њеном раду не учествује нико од људи с територије ранијих југословенских република. Чланови су угледници из САД, Велике Британије, Русије, Израела, Италије, који сарађују с десетинама истраживача из многих других држава.

На првом месту, наш саговорник наглашава да је јуче први пут у Београду представљена међународна Декларација о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, штампана на осам језика, коју је после вишегодишњих истраживања истине о концентрационом логору Јасеновац 2012. донела МКИЈ.

Комисија је, према речима професора Живановић, 2008. утврдила да је у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома. Прошле године комисија је саопштила и податак, на основу непотпуних истраживања, да је у НДХ у логорима за децу, страдало 42.791 српскодете, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце, узраста до 14 година.

Интересује нас да ли је утврђивање чињеничног стања подразумевало и увид у доскора недоступне архивске изворе, што професор Живановић потврђује, наводећи следећи пример:

– На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000,  то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

Установљене чињенице, према речима нашег саговорника, нарочити значај имају ако се упореде с подацима изнетим у Музеју Спомен-подручја Јасеновац, иза чије поставке стоји садашња хрватска држава. Поменута су имена нешто више од 80.000 хиљада жртава, али тај списак није тачан већ и зато што се на њему налазе и имена људи који никад нису били у Јасеновцу.

– Таквих је много, као што је много имена оних који су страдали на другим стратиштима, што значи да је све то далеко од истине – каже професор Живановић и наглашава да Хрватска заступа став да је злочин почињен само ако је позната жртва, односно починилац злочина.

– Зато непрекидно постављам питање како ћемо утврдити имена оних жртава које су, на пример, изгореле у Пећилијевим пећима у Јасеновцу, или које су у казанима куване, а од њихове људске масти добијан сапун. Држао сам тај сапун, помешан с песком, у руци, у Смедереву, где су га Немци делили преко Црвеног крста. Не знамо ни имена жртава које су као острва лешева пловила Савом и Дунавом из Јасеновца. Лично сам их посматрао, а избацивала их је вода на обале ове две реке. Сахрањивани су на локалним гробљима без икаквих обележја. Једна таква масовна гробница се налази поред Куле Небојша у Београду. Сматра се да је у њој сахрањено око 2.000 лешева. После ослобођења Београда два камиона тих лешева су по нечијем наређењу одвезена за Јасеновац, а онда се одустало од тога, пошто их је било много. Сада више нико и не зна да је ту масовна гробница. Много лешева је било и на врху Ратног острва, то је наша комисија установила.

На крају разговора, професор Живановић помиње и оно што се догодило током његовог недавног двомесечног боравка у Израелу.

– Обишао сам тамо много музеја холокауста, па и онај код града Аке, старе феничанске луке. У њему је и педагошко одељење где деци из школа држе предавања, а она читају документе које су за собом својевремено оставиле жртве. На основу тога касније нешто напишу или нацртају, да би се видело јесу ли деца уопште схватила шта је холокауст. На једном документу који сам насумице узео писало је „Историја једне девојчице из Бјеловара”. Рођена 1937, она је описала страдање своје и целе њене породице у НДХ. Деца у Израелу тако сазнају шта је било код нас, а овде можда никада нећемо сазнати шта је све било у време тог великог злочина, пошто се истина скрива деценијама – закључује професор др Србољуб Живановић.

Слободан Кљакић


Коментари17
3ce51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Ličina
U Srbiji se niko ozbiljno nije bavio genocidom nad srpskim narodom. I to ne samo u Jasenovcu i ne samo za vreme II svetskog rata, već i za vreme I svetskog rata gde je ubijeno 1.300.000 ljudi od 4.000.000 stanovnika, kao i o genocidu koje su sprovodile NATO članice u Srbiji od 1991. godine do 1999. godine. Sankcije, uništenje industrije i.t.d a sve sa namerom da se uništi jedan narod. Naša deca moraju da uče o ovome, a Beograd bi moirao imati jedan memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama genocida, najbolje na Starom Sajmštu.
Dragan Rakic
Ujak moje majke, protojerej SPC Jovan Magarasevic, je mucen u Staroj Gradiski a zatim prebacen u Jasenovac gde je ubijen i najzad bacen u jamu Jadovno. Slucaj je zabelezen u arhivima Beogradskog muzeja, a Hrvatske nikada nije dala nikakvu odstetuniti izvinjenje za to mucko ubistvo jednog svestenika.
Prosrpski Hrvat
Vrlo zanimljivo | 12/03/2012 14:13 Mene bi bilo stid kao Hrvatu uopste se javiti na ovaj clanak i ovu temu, a pogotvo negirati zlocin, jer umanjivanjem zrtava negirate i sam zlocin, koji je htjeli mi priznati ili ne, jedan od najmonstruoznijih, ne samo u istoriji/povijesti 2 svj. rata nego i u cijeloj novijoj istoriji covjecanstva.
matia matić
izgleda da se samo u njemačkoj i izraelu još ne pokušava revidirati WWII. kad je tuđman htio u jasenovcu zakopati i kosti ubijenih u bleiburgu stipe mesić mu je odgovorio;ne mogu se pomiriti oni iz jasenovca i bleiburga jer nijedna žrtva iz jasenovca sigurno nije ubila nikoga u bleiburgu!
tomo adzic
ja sam sin jednog logorasa koji je imao samo sest godina prezivio je logor dvije godine a djed je ubijen u zemunu i zatvoru a baka u po odvajanju djece ubijena je drvenim maljem u glavu .otac mi je bio sa kozare.ljudi ajmo se organizovati u dokayivanje istine o stradalim srbima na statratistima i da se nezaboravi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља