недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Сивило тоталитаризма и друге приче

Аутор: В. Рогановићчетвртак, 15.03.2012. у 22:00

„Вишак фантазије – то је већ револуција, глупост, губитак укуса. Треба само мало поправити, али у томе „само мало” се, као што знамо, састоји читава уметност. На Земљи је скоро све исто, само мало грубље, мало баналније, мало промашено“, каже Катја, јунакиња романа „Евакуатор“ Дмитрија Бикова (1967), једног од водећих руских прозаика, који је објављен у преводу Љубинке Милинчић. Дистопијска прича се одвија у савременој Москви и околини. У фантазијској позадини тајне ванбрачне везе Катје и њеног љубавника „ванземаљца” назире се транзициона збиља Русије. Биков иронично евоцира корпоративно пословање и потрошачки модел живота, уз свакодневицу небројених малих терористичких напада који сеју панику међу становништвом.

Роман „Дијакова смрт”, у преводу Биљане Андоновске, представља македонског аутора Драгог Михајловског (1951). Кроз филмично смењивање наративних гласова два јунака, монаха Равула и турског војсковође Тимурташа, приповест се плете око османлијског освајања Битоља, након што је после пада Прилепа Краљевић Марко напустио ове крајеве, те се житељи самоорганизују у тромесечној одбрани града. Михајловски није склон пуким историјским реконструкцијама, поетизовани унутрашњи токови протагониста успостављају дијалог различитих цивилизацијских погледа. Универзализацији приче доприноси специјални гост лик – Белзебуб. Мада се као наратор појављује само три пута, он се промовише као покретач земаљских збивања: „И данас, много векова након догађаја о ком сам вам говорио, може се проверити његов исход. Идите и видите: света гора која је за хришћане била у Битољу, постала је симбол ислама. Питаћете зашто? Одговор је зато. Не знам шта друго да радим. Моје је да мењам”, каже он. Драги Михајловски је луцидни хроничар давно минулих епоха Балкана. Запажен је и његов роман „Бајазит и Оливера”, љубавна прича из женског угла, о српској кнегињи Оливери сестри деспота Стефана Лазаревића и султану Бајазиту.

Словачки ромасијер и сценарист Антон Балаж (1943) романом „Логор посрнулих жена”, према којем је снимљен и филм, сатирично дочарава дилеме прве деценије послератне Словачке. Нови односи и насилно увођење нових система вредности огледају се у животу радног логора за посрнуле жене, где педесет три бивше проститутке пролазе пут „прочишћења” душе и тела, под паском припадника полиције и паса чувара. „Док код појединца буди различите врсте најлепших и најјачих страсти, наго тело се, кад је о државном апарату реч, третира као објекат за мучење – као слободна територија коју треба укинути”, каже у поговору Мића Вујичић. „Логор посрнулих жена” превела је Зденка Балинт-Белић.

Иста ауторка превела је и остварење Балажовог генерацијског колеге Станислава Ракуса (1940), „Ненаписани роман”. Основна боја овог дела је сива, као сивило тоталитарне егзистенције, пре свега у миљеу академске заједнице, својствено времену и простору иза гвоздене завесе, чија „суштина није да се појединац бави нечим, поготову не по својој слободној вољи или по иницијативи чије је порекло у најбољим личним сазнањима, суштина је у томе да се видљиви или тек овлаш прикривени механизми друштвене воље баве сваким појединцем понаособ и без разлике”.

Едиција „Сто словенских романа” чији је извршни уредник Гојко Божовић, објављује најбоља остварења словенских књижевности настала после пада Берлинског зида и највећи је међународни књижевни и издавачки пројекат у који је тренутно укључена српска књижевност, уз подршку Министарства културе Србије. После објављивања едиције на словенским језицима уследиће и њихово превођење на енглески, а за објављивање избора романа из ове едиције заинтересовани су издавачи у Немачкој, Француској, Италији…


Коментари2
4ce8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vadimir petrovic
kako je naslov filma romana ,dali neko moze da mi odgovori.Hvala
svetozar vlajković
Kakva je ovo tupljavina? Pišite jasnije ili se manite tog posla.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља