субота, 03.12.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:33

Звиждач са Волстрита

Аутор: М. Мишићчетвртак, 15.03.2012. у 22:00
Грег Смит

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – До пре два дана анонимни директор, један од 12.000 запослених (од укупно 33.000) са титулом потпредседника, Грег Смит (33) постао је медијска звезда, после свог текста „Зашто сам напустио Голдман Сакс” објављен у „Њујорк тајмсу”, у коме је сасвим разголитио „похлепну” корпоративну културу највеће банке света.

На оно што је изнео овај „звиждач са Волстрита”, одмах су реаговали осетљиви сеизмометри берзе: акције банке Голдман Сакс су у среду пале за 3,4 одсто, а фирма је због тога вредела 2,15 милијарди мање.

Али главни учинак Греговог текста јесте „усијана блогосфера”, велика дебата коју је покренуо о томе колико се центар америчке и глобалне финансијске индустрије (није) променио после финансијске кризе из 2008, коју је изазвао својим безобзирним пословањем.

Консензус је да је задат нови ударац банци Голдман Сакс, чија је до пре кризе златна репутација увелико окрњена тужбом агенције за берзански надзор да је током кризе дезинформисала клијенте, продајући им вредносне папире за које је знала да су безвредни. Спор је решен вансудском нагодбом по којој је Голдман Сакс држави платио 500 милиона долара.

Приличан број коментатора није међутим изненађен оним што је изнету у тексту Грега Смита. За њих је то као да је неко обелоданио „проституцију у Лас Вегасу”, или, како би се рекло код нас, открио рупу на саксији.

То што је изнео Смит – да је профит банци Голдман Сакс много важнији од служења клијентима – „симптоматично је за многе, ако не и већину банака широм света”, цитира „Бизнис вик” Тома Кирчмајера из Лондонске школе економије. „Може једино бити да је Голдман Сакс, будући да је најуспешнији, у томе и најекстремнији.”

Смитови описи корпоративне културе у кући у којој је провео 12 година, и у којој је, у поређењу са менаџерским врхом, који годишње прима милионе долара, зарађивао скромно, око 500.000, били су повод да се поново цитира чувени опис банке Голдман Сакс из пера новинара Мета Тајбија објављен у новембру 2009. у магазину „Ролинг стоун” – да је то „велика финансијска хоботница која се обмотала око лица човечанства, заривајући своје сисаљке за крв у све што мирише на новац”.

Сенатор Карл Левин, демократа из Мичигена, који је председавао анкетном одбору за испитивање узрока кризе из 2008, био је својевремено подједнако оштар, назвавши банку Голдман Сакс – „финансијским змијарником”.

Смит је свакако дирнуо у тај змијарник и биће занимљиво пратити како ће да се проведе пошто је постао осведочени непријатељ корпорације чији адвокати сат консултација наплаћују 1.000 долара.

Остао је без уобичајене отпремнине, али то ће, како се прогнозира, вишеструко надокнадити кад потпише уговор за књигу, јер нема сумње да издавачи већ спремају дарежљиве понуде.


Коментари9
f64f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miki maus
Isto je i kod nas! Samo, mi nemamo mudo... da kaže istinu. Navukli su ljude na CHF dokazujući sebe glavešinama u centralama u BGD. Niko se sad ne javlja, malo im para ove godine... nema isplaćenih kredita...
пајсије пајсије
Па ко су највеће светске силеџије и лопови - зна се. АМЕРИ.
Momir
Nastavak 6 O svemu sam ih upoznao i obavestio kako usmeno tako i pisanim putem. Na zahtev SUD-a 2004. god NBS-e je morala dostaviti obaveštenje Br. III/143-489/1 u kom je pisalo: " Uvidom u postojeću dokumentaciju Sektora za poslove kontrole, utvrđeno je da tokom 2002. godine nije primljen ni jedan dopis od mene" Pokrenuo sam pitanje utvrđivanja njihove odgovornosti preko NBS-e, Ministastva finansija, Vlade Srbije, Narodne kancelarije Predsednika Srbije. Jedino je Ministarstvo finansija dostavilo predmet Agenciji za osiguranje depozita sanaciju stečaj i likvidaciju banaka kao nadležnoj za dalje postupanje. Agencija se samo pro forme radi obratila Generalnom direktoru i predsedniku UO na izjašnjenje i dalji postupak opstruisali radi se o Miloradu Džambiću u to vreme Izvršnom direktoru. Predsednik Vlade Vojislav Koštunica je o svemu bio obavešten pismenim putem. Umesto da pokrene pitanje utvrđivanja njegove odgovornosti oni Bjelicu 2004. godine izaberu za predsednika Saveta NBS.
Momir
Nastavak 4 Kredit je navodno na sledećoj sednici Fonda trebao biti pretvoren u dugoročni. Međutim po isteku od 60 dana vlasnik PTP DOO "DOMUS CORPORACIJA Subotica nije vratio kredit po dospeću, Fond je pustio menice na teret računa Banke i to na iznos 203.091, 09 dinara 22.04.1997 godine i na iznos od 1.693, 7 dinara 27.05.1997 godine i naplatio se. Račun PTP DOO "DOMUS CORPORACIJA Subotica je dospeo u blokadu (aprila 1997. godine) i više se nije ni deblokirao, otišao je u stečaj. Dogodio se tačno onaj scenario koji sam predvideo i preneo nadležnima za odlučivanje. Kad je otvoren Stečajni postupak podneta je Prijava potraživanja u postupku prinudnog poravnanja PP-44/2001 Broj:135-5 od 25.12.2001. godine na iznos 4.267.677, 92 dinara. Naravno da nije naplaćeno. U jednim pismu upućenom generalnom direktoru od 14.11.2002. godine ukazao sam na njegove zloupotrebe i njegovu ličnu odgovornost za štetu nanetu banci. Tad organizuje na mene hajku služeći se lažima i falsifikatima.
Momir
Ja sam godinama ukazivao na pogrešnu politiku Prof. Dr Vojina Bjelice generalnog direktora Novosadske banke, ukazujući na štetne posledise po privredu i Banku. Navodim jednu njegovih štetnu odluka od 04.04.1996 godine : 1- uslovi za odobravanje kredita i avala su isti 1:2 (što znači ako hoćete kredit na 2 mil. dinara morate kupiti 1 mil. akcija) uz kamatu od 8% mesečno i jednokratnu naknadu 3%. Moja reakcija bila je, da niko normalan pod ovim uslovima neće uzeti kredit ili garanciju. Ukoliko se neko i odluči na takav korak za nas je bolje da mu ne odobrimo kredit jer sigurno ne namerava da ga vrati. Takve kredite su prihvatale firme sa velikim problemima u poslovanju, pokušavajući da spreče BANKROT, u stvari su samo odlagali STEČAJ. Tako je odobrio kredit za "PIONIR" Subotica i TAKOVO Gornj Milanovac. Kredit bankrotu da bi kupovao akcije Banke. Međutim kad se radi o ličnom interes uslovi se nisu primenjivali. Radi se o privatnoj firmi PP "DOKUS KORPORACIJA" Subotica. Nastavak sledi!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља