уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:56

Много је „асфалта” ушло у наше театре

Аутор: Б. Г. Требјешаниннедеља, 18.03.2012. у 22:00
Танасије Узуновић

Начин на који радимо Шекспировог „Хенрија Шестог” обећава дивну представу. Не само зато што ћемо са овим остварењем ићи у Лондон, већ зато што ће то бити представа која ће донети позоришно освежење. Сплетом породичних околности имао сам прилику да у више наврата боравим у Лондону и осетим тамошњу сценску дисциплину и етику, која се код нас изгубила јер је много „асфалта” ушло у наше театре. Много поштапалица, псовки, фрајеризама, вулгарног понашања. Заправо, свега онога што се назива отпадом, јавашлуком, шкартом, каже глумац Танасије Узуновић. У пробној сали Народног позоришта у Београду, он ових дана рафинираним сценским бојама боји свог најновијег позоришног јунака – Војводу од Глостера – у Шекспировом делу „Хенри Шести”, које у преводу Зорана Пауновића режира Никита Миливојевић.

Премијера „Хенрија Шестог” је планирана за 11. мај на сцени Глоб театра у Лондону. Копродуцент представе је Фонд „Лаза Костић”, а београдска премијера очекује се у јуну на Великој сцени националног театра. Драматург је Ивана Димић, сценограф Борис Максимовић, костимограф Марина Меденица. За сценски покрет побринуће се Амалија Бенет, а за музику Бора Дугић.

– Енглези, рецимо, играју интегралног Шекспира за два и по сата, ту је сваки минут прорачунат. Изузетно су дисциплиновани, поштују партнера. То је оно што морамо научити од Енглеза. Редитељ Никита Миливојевић у нашем случају на узбудљив начин чита Шекспира. Надам се да ће публика имати симпатије и за моје тумачење Војводе од Глостера. Он јесте мудар човек, политичар, али мислим и да је родољуб у најбољем смислу те речи. Користим сваки слободан тренутак да га тражим у осталим Шекспировим делима. Пред нама је велики задатак јер треба сједини Шекспиров текст и наше схватање комада – објашњава Узуновић.

У овој причи која говори о томе како Енглези због неслоге, раздора и унутрашњих борби за власт, после стогодишњег рада у Француској губе све своје територије играју и: Хаџи Ненад Маричић, Предраг Ејдус, Борис Пинговић, Небојша Кундачина, Бранко Јеринић, Бранислав Томашевић, Слободан Бештић, Александар Срећковић, Јелена Ђулвезан и други.

Узуновић је каже срећни пензионер, јер још увек има прилику да своју глумачку илузију поклања публици. Током професионалне каријере остварио је велики број улога на сцени Југословенског драмског позоришта, а минулих година игра у неколико представа Народног позоришта у Београду: „Велика драма”, „Баханткиње”, „Мисис Толстој”...

Танасије Узуновић потиче из угледне породице. Потомак је Николе Узуновића, српског политичара који је у два наврата био председник Владе Краљевине Југославије, чију реченицу: „Онај ко држи новац у страним банкама је издајник” често зна да цитира и јунак наше приче.

– Узуновићи су били штедљиви људи. Конкретно Никола није чувао новац у банкама, већ га је улагао у земљу, где је сваки центиметар био обрађен. Сматрао је да земља не може да просперира уколико се не улаже у њу. У време када је правио вилу на Дедињу, у којој данас борави амерички амбасадор, ставио је имање под хипотеку, да би могао да гради кући. И поред тога што је био на таквом положају, није могао од зарађеног новца да приушти себи да сагради кућу, а камоли пет-шест, што данас чине богаташи за непуне две године – каже Узуновић, и открива мање познате податке из породичне историје:

– Јосип Броз Тито се прво залепио за кућу Узуновића, јер таквих здања има само 12 у Европи. Међутим, одустао је од ње када је видео да у тој вили нема ништа осим гвоздених кревета, на којима је спавао и сам Никола Узуновић. У тој кући није било уметничких слика, нити стилског намештаја, јер је Никола знао да каже: „Ја сам могао оволико, а потомци нека раде даље”. Са својим схватањем морала и етике, мој предак би данас био превазиђен, старомодан политичар, али не смемо да заборавимо чињеницу да је у време Николе Узуновића динар био конвертибилан.

Могли сте са њим, додаје наш саговорник, да купујете чак и у Канади, али је факат да је у Београду било и калдрме. Толико се могло. – Доласком комуниста почели смо да живимо у лажима, привидима. Тито је позајмљивао новац, а ми живели у лажном изобиљу, долазили у осам сати на посао, одлазили после сат времена и никоме нисмо полагали рачуне. Ишли смо на море по месец дана и зезали Немце како од јутра па док сунце не зађе седе црвени на сунцу, јер су радили и штедели целе године да би отишли тих 15 дана на море – прича Узуновић.

– Србија је лепа земља, али смо обезвредили оно на чему смо могли да просперирамо, а то је плодна земља. Србија није индустријска, већ аграрна земља. Ми не знамо да правимо аутомобиле, телевизоре, али зато знамо да садимо паприку и парадајз. Могли смо да будемо башта Европе. Ако су, рецимо, Холанђани „крали” земљу од мора да би садили цвеће и од цвећа направили државу, ми смо могли са парадајзом и паприком да беремо златне приходе. Бити сељак не значи бити штрокав, прљав, необријан, необразован. То је човек који брине о својој породици, о свом домаћинству и о томе да ли ће његова земља да рађа. Сада је Србија празна! Свела се на Београд са околином и са неколико градова, око којих има нешто мало живља, а благо стоји ту само га ми не видимо – подвлачи Узуновић.


Коментари2
de82e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko Živković
Танасије Узуновић је српски глумац и унук брата Николе Узуновића. Танасије Узуновић је играо је осим у позоришним представама у филмовима и ТВ драма и историјске личности као што су: Бошко Југовић, Хамлет, Дмитриј Прокофјич Разумихин, Богдан, Касио, Фернандо Магелан, Тузенбах, Петар Верховенски, Агамемнон, Никола Радоња - Монах Герасим, Мајор Драгутин Гавриловић, Пуковник Стеван Хаџић, Петар Добровић, Људевит Вуличевић, Зарија Вучић, Прота Атанасије Антонијевић, Краљ Петар I Карађорђевић, Гроф Лав Толстој, Хемфри од Глостер, Свети Сава, Арчибалд Рајс, Старац Вукашин и Војвода Радомир Путник. Танасије Узуновић је велики глумац и велика легенда!
Zemljorad Obradovic
Puno istine u ovom intervjuu, ali se ne slazem sa "Србија није индустријска, већ аграрна земља. Ми не знамо да правимо аутомобиле, телевизоре, али зато знамо да садимо паприку и парадајз. " To je tako moglo u vreme Nikole Uzunovica - da Vas cuje, zbog ove izjave bi Vas verovatno ukorio sa recima "Ја сам могао толико, а потомци нека раде даље." Ako razmisljamo da se 'zamrznemo' na paprici i paradajzu, sta ce i pozoriste u Srbiji? Nije nam tradicija! Valjda nesto mozemo i da naucimo? Pa ni papriku ni pradazaj ne uzgajamo kao sto se radilo pre 100 i vise goidna. Da ne pominjem da za paradzaj nismo ni znali dok preko Spanije nije stigao iz Juzne Amerike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља