среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.03.2012. у 22:00 Бране Карталовић

Шумадија „одскочна даска” за извоз

Јосип Бобан показује делове за „Фијат” (Фото Б. Карталовић)

Младеновац – У фабрици у Младеновцу већ је почела пробна производња дуваних делова за довод ваздуха испод инструмент табле, али не мислимо да је то наш лимит, и не мислимо остати на том нивоу – каже за „Политику“ Јосип Бобан, председник управе АД „Пластик“, највећег произвођача пластичних ауто-делова у региону, предузећа које је све до деведесетих година прошлог века било у саставу сплитске „Југопластике“, својевремено једног од највећих коопераната крагујевачке „Заставе“.

У погону АД „Пластик“ у Младеновцу правиће се неколико пластичних делова за „Фијатову“ фабрику у Крагујевцу. Пробна производња је почела, а серијска се планира крајем априла, почетком маја. У куповину плаца и хале површине 10.000 метара квадратних, њену реконструкцију и набавку најмодерније опреме из Немачке далматинска фирма је уложила око шест милиона евра. У овој години биће запослено 70 радника, а до 2015. године планирано је да се отвори још стотинак радних места.

– Ми сурађујемо са готово свим великим произвођачима аутомобила у свету, са „Фијатом“ до сада нисмо имали сарадњу, али је било природно и логично да се такмичимо кад је „Фијат“ отворио фабрику у Крагујевцу. Добили смо производњу пет-шест делова за прву уградњу у „500 Л“, а како „Фијат“ планира да од 2014. почне производњу тог аута са седам седишта, рачунамо да ћемо добити посао и за то ново возило. Ове године смо планирали производњу од око 5,5 милиона евра, а мислимо да ћемо 2015. имати производњу од око 13 милиона у погону у Младеновцу.

Определили сте се за Младеновац, мада је фабрика аутомобила у Крагујевцу?

Размишљали смо, али Крагујевац је само делом био логичнији избор. Тамо где је фабрика аутомобила, тамо брзо расту цене некретнина и радне снаге, па смо донели одлуку да нађемо место у радијусу од педесетак километара. Младеновац је идеална локација. Одатле мислимо радити нешто и за нашу фабрику у Румунији, где са „Реноом“ имамо џоинт-венчер сарадњу у производњи „логана“, за који радимо све делове из нашег асортимана. У Словенији, у Новом Месту, где „Рено“ има своју фабрику, Французи и „Мерцедес“ су се удружили и правиће модел „едисон“. То је нови „смарт“ на подлози „твинга“. И за њих мислимо радити у Младеновцу. Нешто ћемо радити и за наше фабрике у Русији, а мислимо „напасти” тржишта Словачке и Мађарске. Шумадија ће нам, дакле, бити „одскочна даска“.

Има ли у Хрватској још фирми које би могле радити за „Фијат“ и да ли ће нека од њих доћи у Србију?

За сада не, мада имамо фирми у Хрватској које испуњавају све услове. Будући да је АД „Пластик“ највећи произвођач, не само у Хрватској већ и у региону, ја сам и председник удружења произвођача ауто-делова. Пре свега, то су ливнице за производњу и обраду алуминија, онда имамо произвођаче малих електросклопова, пресвлака за седишта, стакла... Али, „Фијат“ је у Србију довео своје компоненташе. То је, уосталом, стратегија свих великих произвођача аутомобила у свету.

У Србији се доста прича да би због уласка Хрватске у ЕУ неке фирме могле изместити производњу. Има ли о томе речи у Хрватској?

Прича се и у Хрватској о томе, мада не на тај начин. Једно је заједничко тржиште, а друго измештање производње. Са укључивањем Хрватске у ЕУ престаје да важи споразум са ЦЕФТА, али то би могло погодити само неке произвођаче прехрамбених производа. За нас је то небитно.

Како се сећате сарадње „Југопластике“ и „Заставе“?

Добро се сећам, јер моји почеци су везани за „Југопластику“, у коју сам дошао 1975. АД „Пластик“ је настао из два „Југопластикина“ погона – „Галантерије“ и „Термопластике“. С почетком распада бивше Југославије, ми смо изгубили готово целокупно тржиште. Око осамдесет одсто производње било је везано за „Заставу“, и преко „Заставе“ за Русију, јер „Застава“ је била генерални заступник за „ладу“. „Југопластика“ се распала, а 1989. имала је 13.000 радника. Ми смо опстали, а од 1992. радимо као приватно предузеће. Приватизовани смо кроз радничко деоничарство, управа и радници су узели дугорочни кредит и заједно купили фирму. Тако смо се спасли од непријатељских преузимања, а кадрови се нису осули. Немамо већинског власника, нико не може донети одлуку која само њему иде у прилог и свако сваког контролише. Мора се тако, јер људи су без контроле „кварна роба“. Прошли смо и рат, резали смо трошкове, смањивали плате управи, некад и отпуштали раднике, али су они увек имали приоритет да се врате кад нарасте посао. У Хрватској имамо 850 запослених, а цела група АД „Пластик“ око две хиљаде. Наша политика је да у предузећу не смете имати незадовољног радника.

Коментари5
45648
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boban .
@Tvrtko. Sinoc sam bas pricao sa covekom iz Rijeke. Njihov prirodni govor je cakavski, ali kada koriste stokavski, onda koriste ekavicu, samo sa malo drugacijim akcentima. Umeju cesto da stave akcenat na kraj reci. Tako da .....
Твртко .
Морам да приметим да овај човек прича екавским изговорм са некаквим кроатизмима. Тако нико не говори. Дакле, - у тексту можемо прочитати нешто што овај човек уопште није изговорио. Требало је или превести на српски - екавски изговор (обично тако пише у Политици) или оставити ијекавски или икавски изговор како овај човек вероватно говори.
Kosta Kostic
Sad i cela Sumadija, ne samo Kragujevac! Ovoliko bajki za jedno vrlo kratko vreme se odavno nisam naslusao. Radna mesta na sve strane! Jel' to predizborna kompezacija za prosle izbore?
matia matić
nešto mi je čudno,kako firma fiat auto radi sa gubitkom.imaju slične cene automobila ko i folksvagen a njihovi radnici u italiji imaju više dva i po manju plaće nego vw,cca 1100 eurića u italiji.a volksvagen je svojim radnicima pride isplatio i bonus od 7.800 eurića za prošlu godinu. mislim da je fiat i njihova prateća industrija u srbiju došao ne toliko zbog nižih plaća,koje ni u italiji nisu toliko velike,već zbog neverovatnih beneficija koje su u srbiji dobili.
Dejan Tufegdzic
A sta Sumadinci imaju od toga ( uspeha strane firme) ? Ah da, minimalce za par desetina radnika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља