уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:36

Документарац о Соњи Савић

Аутор: И. Аранђеловићчетвртак, 22.03.2012. у 22:00
Драгана Кањевац Фото Н. Бабић

Била сам срећна кад сам пронашла људе који су једнако несрећни као ја, говорила је глумица Соња Савић, о којој је Драгана Кањевац снимила документарни филм „Соња”, којим ће 30. марта почети 59. фестивал кратког метра. Као дугогодишњи ТВ новинар и публициста из области културе и медија, и филозоф по образовању, Драгана види Соњу као „чудо од детета, звезду кинематографије СФРЈ, секс симбол, урбану икону генерације осамдесетих и борца против естаблишмента”.

Док приводи крају филм чијом ће пројекцијом почети ново издање најстаријег фестивала у Србији, ауторкадодаје да је глумица „изгледала, говорила и мислила другачије од осталих, као аутентична појава у нашој култури”.

– Мој мотив није био да снимим филм о значајним људима којих нема. Мотив је била само Соња. Познавала сам је и њена смрт ме је емотивно погодила, тако да су у филму спојени лични и општи мотив. Идеја ми је била да тон филма не буде опор, већ да прича о Соњи има духа, буде луцидна. Нисам желела патетичност, нити да гајим култ о Соњи који већ постоји – истиче Драгана Кањевац, иначе ауторка документарца „Њујорк: шест сати раније” о Београђанима у Њујорку, и сећа се Соњиног духа:

– Када је пролазила Његошевом улицом, у којој је становала, пришла би столу у неком од познатих кафића и рекла: „Је ли, свила се носи, има се? Колико је сати, је л’радно време? Пије се кафица, пуше се добре цигарете?”. Њено бунтовништво, донкихотизам, изражавање става на личну штету, револуционарност и либертество су ми у глави када се она спомене. Била је строга, често сурова. Мрзила је глупост и просечност, ход упразно.

Од Драмске групе Радио Београда, преко студија на ФДУ, Соња је била предводник генерације која је донела промене у приступу глуми у Србији. Занимало ју је брисање разлике између уметности и живота, и идеја глумца као филозофа и акробате. Освојила је на пречац кинематографију СФРЈ осамдесетих, и снимила филмове по којима је данас памте и цитирају – њена Дечка из „Шећерне водице”, Уна из истоименог филма или Марта из „Ми нисмо анђели”, ушле су у српску урбану усмену књижевност.

– Акценат филма је на целовитости њене личности и карактеру, а њена глума је материјал за засебан филм. Без обзира што је Соња своју глумачку професију са великом огорчењем стављала у други план, она се озбиљно бавила глумом. Њено филмско и филозофско образовање је било бескрајно, и још као млада имала је изграђен уметнички став о глуми. Доста се бавила језиком и говором. Раде Шербеџија у филму признаје да је о филмској глуми почео да учи од ње, и користи термин „метод Соње Савић” – каже редитељка, и цитира речи Драгана Николића: „Клинци мисле да је глума када си неко други, а Соња је говорила да је глума када си свој”.

Иначе, у документарном филму „Соња” о глумици говоре: Зоран Костић Цане, Милутин Петровић, Светислав Гонцић, Јован Јовановић, Небојша Пајкић, Душан Ковачевић, Миша Радивојевић, Станко Црнобрња...

Када је грађански рат у СФРЈ зауставио њену генерацију, Соња је јавно осудила рат и лидере, и посветила се режији експерименталних филмова и мултимедијалном театру у оквиру трупе „Супернаут”.

– На пројекцијама њених ауторских филмова „Шарло те гледа”, „Супернаут”, „Суперстварност”, „Плеј” и „Чекајући Годоа” окупљала је младу публику која није знала њене реплике из „Шећерне водице”. Њена храброст и бескомпромисност у овом потклобученом друштву и равнодушном свету освајала је младе.

После 2000. Соња Савић је остварила значајне улоге у филмовима „Хлеб и млеко” и „Од гроба до гроба” словеначког редитеља Јана Цвитковича, а у исто време трајала је њена побуна против друштвених стега у демократским рукавицама, али и лична драма огорчења и изолације – преминула је 23. септембра 2008. у 47. години.

– Нисам желела да трагам за осећањем гриже савести и то нико не осећа од мојих саговорника. Али филмом провејава могућа одговорност друштва за њену судбину. Неки саговорници помињу да би све било другачије да је живела у уређеној земљи. Да наше друштво зна да негује своје највише вредности и најизврсније људе, његова перспектива би била боља.

Филм обилује и Соњиним изјавама и исповестима, уз обимну архивску грађу, попут Драганиног интервјуа са Соњом за Арт канал 1993. године, интервјуа Горана Гоцића са глумицом на Радио Сајму 2003, као и аудио снимак интервјуа Недељка Деспотовића за „Политику” поводом Соњиног јубилеја – три деценије рада.

.............

После филма – могућ серијал

За потребе филма, Драгана Кањевац је снимила много сати материјала, а ако буде финансијске подршке филм ће прерасти у серијал у којем ће, како каже ауторка, бити места и за обиље занимљивих детаља попут Соњиног сведочења о фарбању пешкира за потребе филма „Давитељ против давитеља”, фами о њеном недоласку на Пулски фестивал да прими „Златну арену”, или како је подгоричка публика поздравила Соњин прекид представе.


Коментари7
95110
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србислав З. Орфелин
@Жељко А. Они који дотакну дно са собом би да повуку, ако је могуће, што више људи,па још ако су познати, алиби за њихов морални пад је већи. Тако су ти "јахачи апокалипсе"облатили и Чајков- ског,великог композитора и великог прегаоца на стварању руске црквене музике и ревносног првославног мирјанина.Нешто сад слично и под- ло покушавју и са Достојевским,човеком дубоко моралним и религиозним.Било је и покушаја са Теслом,али пошто није из света уметности а пос- тоји и много сведока,нису се усудили да иду даље. И ја се слажем са предходним коментатором да ова "бела дружина",у страху да не стану "испоруке", мора да прави овакве димне завесе,како би се замаглила стварност.
Мићко
@preterivanje x Вероватно би била далеко интересантнија и поштованија да је играла неку " рођаку са села" или да се "чешљала док село гори" или нешто слично. Њена смрт, таква каква је, спона 2 паралелна универзума. Једног учмалог и уског и другог, динамичног и широког. Мислећи људи, људи који могу да обједине у својој глави неспојиве "ствари" и да их искажу кроз сажету и концизну мисао ( што је Соња могла ) нестају.
@Zeljko A. -dejtonski nesporazum
"Pa i Dostojevski je bio narkoman" - odakle vam to ? sta uzimao "ekstazi", "lsd", kokain", ....?
A Z
Sećam se da sam kao srednjoškolac jedva čekao da dođem u Beograd na studije kako bih gledao Sonju Savić u nekoj predstavi. Nažalost, umrla je odmah sledeće godine. Bar imam priliku da gledam dokumentarce o njoj.
kontra reakcija
Srbija ume da kritikuje, kritikuje iii kritikuje. Sonja je bila veliki umetnik, ostavila je dubok trag, i to ne bi bilo nista drugacije ni da je umrla od starosti ili bilo cega drugog.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља