понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Држава зауставила поскупљење пшенице

четвртак, 22.03.2012. у 22:00
Више играча на тржишту – нижа цена хлеба

Одлука државе да интервенише пшеницом из робних резерви зауставила је раст цене ове житарице. Хлебно жито се сада на тржишту нуди по 22 динара по килограму, а пре државне интервенције продавало се и по 22,5 динара по килограму.

Држава је, подсећања ради, донела уредбу по којој намерава искључиво млинарима да прода највише до 50.000 тона хлебног жита по цени од 20 динара. Услов да неки млин може да купи државну пшеницу је да брашно од те сировине продаје по 27 динара по килограму, без ПДВ-а.

Директор удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да ова интервенција државном пшеницом ограниченом кругу купаца није много оборила цену. Већи ефекат би се постигао да је била понуђена не само млинарима, већ и трговцима и извозницима.

– То што је држава млинарима дала искључиво право за куповину може се разумети као жељу да овом интервенцијом јефтинија пшеница не дође у руке извозника, али није делотворна с гледишта обарања цене – каже Саковић.

По њему држава има и друге начине да интервенише, а то је да замени пшеницу прошлогодишњег рода с оном из овогодишњег и тако повећа понуду на тржишту.

Овогодишња специфичност је да држава има веће количине хлебног жита него обично, али и да је наша пшеница знатно скупља од светске.

Тренутно пшенице нема довољно на тржишту, а с друге стране цео вишак изнад домаћих потреба је у власништву државе. То практично значи да ће држава, све до нове жетве, својим одлукама, односно интервенцијама, диктирати цену пшенице. Саковић процењује да је млинарима до сада продато око 20.000 тона пшенице и да ће након што се потроши квота од 50.000 тона морати да уследи још једна државна интервенција.

Откуд држави толико пшенице?

– Држава не саопштава о којим се количинама ради. Купила је 100.000 тона у жетви. Дужници су се раздужили, у јесењој сетви мењала је пшеницу за семе и ђубриво и накупила је количине које могу да утичу на тржишна кретања – каже Саковић.

Узрок високе цене хлебног жита није у извозу, јер је он последњих месеци симболичан, већ у малој понуди, објашњава овај стручњак. Због тога се цена на тржишту формира као да смо увозници, а не извозници.

– Мерено извозном ценом ми имамо једну од најскупљих пшеница у свету. После лањске жетве цена је била знатно већа од конкуренције, али је пад динара ту разлику смањио. И поред тога наша пшеница је скупља од мађарске. То је последица понуде и тражње и тога што је сав вишак завршио у робним резервама – каже Саковић.

Држава је на тржишту интервенисала и кукурузом и то са 50.000 тона по цени од 18 динара за килограм. Како је та цена приближна тржишној, за кукуруз из робних резерви и нема великог интереса нити је државна интервенција утицала на пад цене.

Ј. Рабреновић


Коментари12
e1c2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

посматрач овдашњи
Ово је како мали Ђокица замишља да се води пољопривреда. Пшеница је берзански производ и нема тог министра пољопривреде било које земље, који ће " зауставити " поскупљење " у ( еврима ). Деманти такве мере, може бити нагли пад цене пшенице, нпр. Ово је очигледно покушај државне интервенције, како би се одржала цена хлеба, ваљда до избора.
Voja
Bitno je da hleb ne poskupljuje upkos svemu.
Zoran
Ministarstvo poljoprivrede donosi prave mere uvek u pravo vreme.
Petar mijić
Pravi potez države, u pravo vreme. Ne treba dozvoliti vrtoglavi rast cena, pogotovo ako te cene mogu da se ograniče.
Milana
Ovo ministarstvo uvek interveniše kad je potrebno da bi cene bile stabilne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља