четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Флуидна и страсна „Кармен”

Аутор: Ксенија Стевановићпонедељак, 26.03.2012. у 22:00
Александра Ангелов и Јанко Синадиновић и Драгана дел Монако и Хон Ли Фото Ж.Јовановић

Народно позориште у Београду је овог викенда представило нову поставку Бизеове опере „Кармен”. Једно од најпопуларнијих остварења оперског репертоара узбуркало је јавност још и пре саме премијере, која је овом приликом серијализована: објављено је да ће публици бити представљене три равноправне премијере, нека врста „Кармен” 1, 2, 3. Треба рећи да су различите певачке поставе, односно такозване певачке алтернације, уобичајена пракса у свим светским оперским кућама и да оне само обогаћују слушалачко искуство, али прибегавање оваквој врсти исфорсиране егалитизације треба, ипак, избегавати, јер се тиме и публика, беспотребно, поларизује пре саме представе. Прво извођење, по редоследу, а самим тиме и по устаљеној важности, десило се у суботу 24. марта, а ансамблом је руководио Србољуб Динић, диригент који је од 2007. године уметнички директор Бернске опере. Утицај овог одличног уметника био је уочљив од првих тактова увертире, јер је оркестар свирао самоуверено, спремно и полетно, у функцији оперског заплета, носећи ритам и фину проточност представе на „својим плећима”.

Режија нове поставке „Кармен” поверена је Небојши Брадићу, који је одлучио да радњу из 19.века измести у доба Шпанског грађанског рата. Оваква одлука, иако помало збуњујућа, јер војници подсећају на трупе генерала Франка, а да истовремено нека врста политичког читања није даље разрађивана у опери, није нова. Наиме, 2010. године, Метрополитен опера је представила нову поставку „Кармен” редитеља Ричарда Ера, која се такође дешава у 20. веку, додуше у последњим годинама пред почетак грађанског рата. Структурне сличности између београдске и њујоршке „Кармен” се такође виде и у употреби балетских нумера: на судбинском мотиву увертире када мушкарац и жена играју свој плес страсти и смрти, у великој сцени у крчми у другом чину која започиње фламенко плесом и другде. Ове балетске интерполације, су данас честе на оперским позорницама и последица су продора погледа „камере” у оперску режију, јер велике светске куће све чешће теже поставкама које треба да буду атрактивне на великом платну.

Овакав рукопис је био уочљив и у Београду, у коме су ову флуидну „Кармен”, у суботу, предводили певачи Драгана дел Монако и Хон Ли. Дел Монако је показала искуство у тумачењу главне улоге, а тамна боја њеног мецосопрана је погодовала дочаравању ове оперске femme fatale. Њена карактеризација лика ослањала се на „индиферентну” Кармен, којој је највећа светиња слобода, а тек онда љубав. Певачки гледано Дел Монако је имала тренутке несигурности и тренутке узлета – посебно у другом и четвртом чину, док је Хон Ли као дон Хозе, како је опера одмицала, показивао већу опуштеност, интонативну сигурност и лепоту тона. На самом крају, његова харизматична појава и сугестивни певачки израз су однели превагу, те су гледаоци видели не само трагедију једне жене, већ и трагичну трансформацију њеног убице.

Унедељу, на „Кармен 2”, Александра Ангелов показала нешто другачији главни лик (њен Дон Хозе је био Јанко Синадиновић) – вокално самоуверен, добре дикције мање таман, али зато испуњен страшћу и енергичношћу. За слушаоца је у сваком случају добит да чује две различите Кармен и да сам донесе суд која карактеризација овог лика је ближа његовим схватањима. Драгољуб Бајић је био сигуран као Зунига, а такође треба истаћи Фраскиту и Мерцедес које су тумачиле Иванка Раковић Крстоношић и Ива Профаца. У улози Микаеле на премијери у суботу је наступила Сузана Шуваковић Савић, која је лик обојила и одређеним драмским набојем, док је Софија Пижурица у недељу донела лирско тумачење овог лика које је привлачило пажњу. У улози Ескамиља, видели смо певаче из две различите генерације искусног Миодрага Д. Јовановића и све бољег, сценски и вокално све самоуверенијег Небојшу Бабића. На крају, треба похвалити изузетан ангажман хорског ансамбла Народног позоришта, јер хор у „Кармен” има изузетно велику и важну улогу. Женски хор је учествовао у једној од најефектнијих сцена – у тучи радница у првом чину, са великим ентузијазмом и посвећеношћу. Такође, одлична је била и сцена коментарисања догађања у кориди у четвртом чину опере. Оркестар и хор, из представе у представу, показују да су основа и благо ансамбла Народног позоришта, што је велико охрабрење за будућност опере у нас.


Коментари9
f9d98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ksenija
Nista drugo nemaju da prikazu, pa prave fantomske ´premijere´ Karmen svake druge sezone. Sramota. Ko je jednom slusao Jadranku Jovanovic u interpretaciji Karmen, bolje ni da ne ide na ove potonje farse.
Mioljka Jovanovic
Nazalost , moram da se osvrnem da nijedna od ove dve Carmen niti glasovno, tehnicki nije za ovu ulogu, mi govorimo o prvoj operskoj kuci u zemlji,,, Pogledajte istorijski razvoj beogradske opere i videcete kakve su bile Carmen sta ih je krasilo, glas, tehnika, gluma, nijedan od ovih elemenata se ne moze naci kod ove dve pevacice.Zasto se uvek Gospodja Delmonako stavlja na sve podele,,,,,zasto,,,,,,ko to odredjuje. ako bi neko dosao iz inostranstav i pokazao ove dve pevacice kao jedine iz prve kuce sta bi rekli za ostale pevacice iz tog faha.Molim vas, razmislite u direkciji opere, kome poveravate ovakve uloge, to nije igra to je nivo kuce, ncije na kraju
marko
mislim da je tenor janko sinadinovic bio najboljiu obe premijere
fa mu
Gospodja Del Monaco je lepa zena. Glas je umoran , nekontolisan, i mozda grubo zvuci malo uvenuo> Gledao/slusao i gospdjuu Angelov. U redu ,sveziji glas,puno treba raditi, ali obe predstave su zaista jednog srednjeg umeticnog nivoa,nisam ni jednog trenutka osetio zmarce,niti ushicenje, ali to je verovatno zauvek iza mene i mojih 65 godina, i slusanja i gledanja neceg drugog. Oprosti Beogradska Opero ali ja te volim jer sam veliki deo mladosti proveo u tebi>
sofija
izvinite,o kojoj tehnici pricate? mozda niste bili na predstavi,ali doticni sopran je bio nazalan kao i uvek.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља