субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Споменик помирења – темељац спорења

Аутор: Д. Мучибабић – Н. Белићпонедељак, 26.03.2012. у 22:00
Провидно стакло и комад кортен челика са просеченим текстом Фото Д. Ћирков

Идеја да се на Савском тргу постави споменик жртвама ратова на простору бивше Југославије од 1990. до 1999. који неће имати никакве идеолошке ознаке већ се приликом откривања овог знамења у суботу нашла на искушењу. Поједини чланови породица који су у ратним сукобима изгубили своје најближе спречили су градоначелника Драгана Ђиласа да положи венац. Незадовољни изгледом споменика, уз приговор да на њему „нема чак ни имена жртава, а ни крста”, поручили су да су и по 20 година чекали одавање почасти погинулима, а да је оно што су сада добили „срамотно и понижавајуће”.

Скупштина града, друштва архитеката и урбаниста Београда расписали су још у децембру 2005. године конкурс за идејно, ликовно и архитектонско-урбанистичко решење Савског трга у Београду са спомен-обележјем „Жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990 до 1999. године”. Пристигло је око 20 радова. У септембру 2006. жири није доделио прву награду, али је одлучио да другонаграђени рад, чији су аутори Јелена Панчевац и Жарко Узелац, тада студенти Архитектонског факултета, послужи као основ за израду главног пројекта.

– Њихов рад био је најближи захтеву да се направи трг који ће моћи да се свакодневно користи, али и да буде спомен-обележје свим жртвама ратова деведесетих година. Задатак конкурса није сугерисао било какав идеолошки оквир, нити се бавио било чијом кривицом или улогом државе у тим ратовима – напомиње Милорад Младеновић, архитекта и један од девет чланова жирија. Он додаје да су чланови жирија једино сугерисали ауторима да у току пројектовања разраде одређене техничке детаље.

Ни Удружење жртава ратова од кога је потекла иницијатива да се подигне споменик, каже Младеновић, у току јавне расправе није имало замерке када је реч о изгледу споменика.

– Удружење је било задовољно одлуком жирија. Људима који су изгубили ближње било је важно да добију место где могу да положе цвеће, запале свеће и одају помен жртвама. Пре тог конкурса била су расписана још два, али су пропала јер нису понудила одговарајућа решења – тврди Младеновић.

И Михаило Тимотијевић, професор Архитектонског факултета и одговорни пројектант Савског трга, каже да су све законске процедуре поштоване и да је трг са спомен-обележјем изведен у складу са изабраним решењем на конкурсу.

– Идеја је била да добијемо трг, јавни простор за предах од градске вреве, али и меморијал жртвама. Материјализација спомен-обележја које илуструје провидно стакло и комад кортен челика са просеченим текстом у непосредној је вези са мирном водом и платаном у залеђу. Реч је о савременом приступу које не личи на уобичајена тумачења спомен-обележја код нас. Са таквим решењем били су сагласни и град и Урбанистички завод – каже Тимотијевић.

........... 

Три локације за меморијални центар

Осим споменика на Савском тргу, жртвама ратова на простору бивше Југославије од 1990. од 1999. требало је да буде посвећен и меморијални центар за чију су изградњу иницијативу покренуле републичке власти. Град је за такав објекат 2009. понудио три локације. У Градској управи кажу да су као потенцијалне локације предложили Ушће, Авалу и брдо Стражевицу, које је НАТО највише бомбардовао 1999.
Овакав пројекат до данас није покренут и нема назнака када би могао да буде реализован.

Ко су све жртве

Уз поједине породице жртава сукоба у бившој Југославији, чије се замерке односе на то да на обелиску нема имена страдалих, замерке подизању споменика на Савском тргу упутила је и Иницијатива младих за људска права. Они напомињу да није јасно дефинисан термин „жртва” и сматрају да су постављањем оваквог обележја у исту раван постављени злочинци, изазивачи ратних сукоба и страдалници.

„Вечна ватра” – дугорочни проблем

Поводом обележавања годишњице престанка НАТО бомбардовања, 12. јуна 2000. године откривен је споменик „Вечна ватра” у новобеоградском Парку пријатељства. Требало је да симболизује отпор народа против НАТО агресије, како је то образлагала Мирјана Марковић, инспиратор пројекта, а ту идеју пригрлио је читав тадашњи државни врх.

Спомен-обележје висине око 30 метара подигнуто је за девет дана, и до изгледа се није дошло конкурсом. Решење није прошло стандардну законску процедуру предвиђену за постављање таквих објеката, што значи да је стуб са бронзаним врхом у облику пламена, у чијој средини је кратко горела ватра – подигнут бесправно. Струка је споменик оценила као естетски лоше решење, а баш због тога што је нелегално освануо на тој локацији до данас је проблем његово одржавање. Последњи пут „Вечна ватра” је обновљена 2009. године, захваљујући иницијативи Клуба генерала и адмирала Србије. Тада су скинути графити, али ватра није упаљена.

Деликатно питање симбола

Спомен-обележја треба да изразе колективну емоцију према догађају или личности. Хоће ли то бити апстрактно решење или не, зависи од услова конкурса, аутора али и стручног жирија који доноси одлуку, каже Иван Рашковић, председник Друштва архитекта Београда.
– У Вашингтону постоји споменик на којем су исписана имена свих америчких војника погинулих у Вијетнаму. Меморијал жртвама стрељаним у Другом светском рату у Крагујевцу је апстрактан. Никаквог правила нема, а са верским симболима треба бити нарочито опрезан јер не морају све жртве бити исте вере, као што можда нису биле побожне – истиче Рашковић.


Коментари13
76d7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VesnaDC B
Kao prvo za Radeta Raleta ili kako se vec zove, i sve one koji traze imena i krstove, ordenje i zahvalnost za ratovanje, pojasnjenje; Ovaj spomenik je za sve nevine zrtve bezumnog bratoubilackog rata bez obzira na veriospovest i nacionalnost. To svojatanje javne povrsine nema logike. Svako je svog milog sahranio po raznim grobljima . Tamo se pale svece i prave dace, i podizu spomenicii pisu posvete po slobodnom izboru. Spomenik je jednostavan i simbolican, mozda cak i siromasan ,bas upravo kakvi smo svi mi posle ovih nepotrebnih ratova.
Nataša
@Nenad, Rade: Niko ne pominje NATO i njihovo bombardovanje. Zna se kada je ono bilo. Ovde se pominje(kao početna god.) 1990.???Branioci? Kakvi su to bili branioci i čega?? Ja znam čega i muka mi je od takvih. Pominjete i R.Srpsku,pa opet branioci?? KAko branioci u drugoj državi ili bar izvan Srbije?Tako možete da tolerišete i kad napadnemo Kanadu jer smo osetili da je ugrožen srpski živalj i da su naši ljudi koji su tamo otišli samo tzv.branioci? Vi Gosp.Rade opet prizivate ratove i čak vašeg sina stavljate u njega? Zašto više? Naučite ga bolje životnim vrednostima,ljubavi i miru, da podiže svoju decu, da se školuje i uživa u životu, a ne da ratuje za bolesne ciljeve i mrzi.
Rade, Rale Micic
@ Natasa, stajali smo gospodjo u vreme onih 76 dana NATO- izivljavanja na braniku otadzbine. Borili smo se za svoju zemlju. Nismo se nazalost svi vratili kuci. Spasavali smo od 1992-1995 srpski zivalj u REPUBLICI SRPSKOJ od "dobrih muslimanskih momaka" i zajedno sa nasom prekodrinskom bracom utemeljili novu srpsku drzavu koja ce se jednoga dana, kada snagu izgube vasi americki prijatelji, biti sa nama u jednoj zajednici. Bili smo BRANIOCI i ako bude trebalo ponovo cemo dok smo jos u snazi i pameti. Kada ja izgubim snagu nasu zemlju ce braniti moj sin.
Nenad Petrović
@Nataša: Zapitali smo se i nama je jasno. Ako vama nije jasno, to je vaš problem.
Nataša
braniocima otadžbine od 1990 do 1999. godine????????Braniocima? Koje otazbine?Gde je branjena otadžbina? Malo se zapitajte ljudi kome, za koga i zašto su ginuli ti "branioci"i šta onda predstavlja taj spomenik?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља