понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Злочин, казна и „судијске уши”

Аутор: Милан Шкулићчетвртак, 29.03.2012. у 22:00

Недавне одлуке апелационог суда којима су за нека тешка кривична дела преполовљене казне изречене у првом степену, изазвале су пуно коментара у јавности. Често је преовладавао став да се тиме упућује лоша „порука”. Било је и протеста неких невладиних организација. Наравно, и породице жртава су изражавале незадовољство.

Скоро никада породица жртве не може бити задовољна казном. Свакога његове ране највише боле и оштећени најчешће желе што теже казне. Огорчени лошим стањем у друштву, а често и сензационалистичким информацијама медија, грађани се по правилу идентификују са жртвом тешког кривичног дела, подсвесно страхујући да се тако нешто и њима и њиховим ближњима може десити, те очекују тешке казне за учиниоце. И онда, наравно, ту су и „брижни” политичари, који пажљиво опипавају „пулс” бирача и у борби „за сваки глас”, повлађујући очекивањима јавности, „обећавају” или чак „наговештавају” оштре казне. Неко би помислио да тада и судије, нарочито првостепених судова, мало боље „начуље уши”, те својим пресудама испуне сва та силно нарасла очекивања. Неки мисле да су судијама, „прекаљеним” општим избором или реизбором, и иначе, поприлично „порасле уши”.

Судије не живе под „стакленим звоном”. И они су конзументи масовних медија. И они имају децу и њих ужасавају тешки злочини. И судије се гнушају насиља. Али, „делиоци правде” знају да казна мора одговарати злочину и да казна у цивилизованом друштву, суштински није или бар није само одмазда. Сврха кажњавања је утврђена законом. Циљ је да се учинилац спречи да чини кривична дела, те да се на њега утиче да убудуће не чини таква дела, што је специјална превенција. Затим, да се казном утиче на друге да не чине кривична дела, што представља генералну превенцију, у оквиру које се тежи и изражавању друштвене осуде за кривично дело, јачању морала и учвршћивању обавезе поштовања закона.

Грађани казну ипак, углавном, поистовећују са одмаздом. Вероватно тако мисли и већина осуђених. Без обзира на све „фине” речи у закону, тешко је порећи да казна бар донекле представља зло којим се узвраћа на зло учињено кривичним делом. Како пронаћи праву меру? Имају ли судије некакав савршени „кантар”? Нема перфектне „ваге”, јер нити су сви злочини исти, нити су исти сви учиниоци истоврсних кривичних дела. Суд се мора руководити границама које су законом прописане за конкретно кривично дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све олакшавајуће и отежавајуће околности, попут степена кривице, побуда из којих је дело учињено, јачине угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, ранијег живота учиниоца, његових личних прилика, понашања после учињеног кривичног дела итд.

Од казне се понекад сувише очекује, нарочито када се мисли да строго кажњавање а приори делује застрашујуће на потенцијалне учиниоце. Доказано је да се бољи превентивни ефекат постиже већим успехом у откривању и доказивању кривичног дела него само кажњавањем. Више се учинилац плаши извесности кривичног гоњења, јер се он нада да његово дело никада неће ни бити откривено и доказано, него што страхује од казне, до које ће доћи тек и ако кривично дело буде откривено, а кривица доказана у кривичном поступку.

У средњовековном Лондону је у једном периоду настао велики проблем са масовним џепарењем. Решене да томе стану на пут, власти се одлучише на драконске мере. Јавно је обешена гомила „сецикеса”, а маса грађана је уживала у узбудљивој представи „смрти у присуству власти”. Епилог је био да су многи џепароши искористили јединствену прилику јавног погубљења да опељеше „публику”.

Казне морају бити тешке за тешка кривична дела, али се о тежини конкретне казне за конкретно кривично дело не може дискутовати напамет, нити упрошћенo поредити одлуке првостепених и жалбених судова. На пример, прописана казна за тешко убиство је примарно од десет до двадесет година затвора, а супсидијарно од тридесет до четрдесет година, па када се правоснажно изрекне казна од петнаест година затвора, то само по себи, никако не може бити изразито блага казна. Кривични законик Србије према прописаним казнама спада међу најстроже у Европи, а казнену политику у границама прописаним законом, начелно креирају апелациони, а не првостепени судови.


Коментари7
d7585
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лаза Костић
"Без обзира на све „фине” речи у закону, тешко је порећи да казна бар донекле представља зло којим се узвраћа на зло учињено кривичним делом. Како пронаћи праву меру?" Као прво то нису само "фине" речи то је циљ. Ако је и један судија донео одлуку да би донео зло одлука није добра. Застрашујућа је. Да ли ви сматрате да треба вршити зло? Једини циљ је заштитити грађане и помоћи појединцу. Да ли за казне мучења треба смањивати казну то је прави прави проблем? Затим говорите са животне реалне стране а цитирате законске чланове. Позабавите се конкретно рецимо са издржаним казнама у различитим земљама света и у Србији ако желите да нађете меру тамо где је нормално треба тражити.
Svetozar Dobrovski
Pisac je potpuno u pravu, preventiva je najvaznija. Doduse, Srbin vise voli da vidi komsiju ili poznanika u zatvoru, sto drasticnija kazna, to bolje, nego da ga vidi na nekom polozaju ili na pocasnom mestu,pa da kaze: "eto tako mu i treba". Zadatak drzave nije da se sveti, nego da preduzimanjem kaznene mere vrati pocinioca na pravi put. Kaznu od 40 godina zatvora nije poznavala ni tzv. komunisticka vlast, za nju je kazna visa od 20 godina je bila ravna smrtnoj kazni. Drakonske kazne nikad nista nisu donele. Tamo gde nema vatrenog oruzja, nema ni ubistava iz vatrenog oruzja. Tamo gde ima video kamera i cuvara, ima mnogo manje pljacki. Sto se komentara jednog dipl. inz. tice, Dostojevski je ziveo u drugo vreme i na drugom mestu. Ili, hajde da se ugledamo na Henrija VIII: 72 000 pogubljenja, a ubistava i pljacki je bilo i dalje i posle 1000 prvih pogubljenja. Samo preventiva, i kazne koje vracaju pocinioca u drustvo, a kazna od 40 godina i nije kazna, to je ubistvo.
pera lozac
Казне морају бити тешке за тешка кривична дела, али се о тежини конкретне казне за конкретно кривично дело не може дискутовати напамет, нити ..... Kako to lepo zvuči samo kad bi se mi zakopčavali otpozadi.Samo slep čovek nevidi koliko je kazni doneseno pod jakim političkim uticajima a sudstvo je bilo teledirigovano.
za @ Pravda Uvek
ne samo da je srbija pogodno mesto i sigurna kuca za ubice nego je Srbija raj za njih. Zato se sada i podize sudska taksa do neba i trazi da zrtve kriminala u srbiji placaju takse i za sporove od pre 12 godina. Prvo dosude trecinu odstetnog zahteva a onda traze takse za pun odstetni zhatev i to na presudu npr.od 1,1 mil.RSD traze oko 6.000 EUR-a za tuzbu, odluku, Uz i reviziju koje su sistematski odbacivali a tuzbeni zahtev bio 3 miliona RSD. Ali se radi o gradskim mocnicima pa je tu jedino Strazburg spas. Zamislite da neko ko je ostecen 3 mil. dobije od suda priznato samo 1,1 mil i jos trazi 6.000 EURa taksi. Halooooo..............
Pravda Uvek
Milane, tema je siroka: odnos drzave (politicara, policije, tuzilastva, sudija, vestaka) i drustva prema ubicama i lopovima. Hajde onda samo ukratko: da li je Srbija dobro mesto (sugurna kuca) za ubice i lopove? Sa 15 godina zatvora za planirano ubistvo potpuno nepoznatnog mladica, i to iz ciste obesti (navijacka strast?!), Srbija je jako dobro mesto za ubice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља