понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:38

Ретко посећују музеје, а и позоришта

Аутор: Слободан Мрђачетвртак, 29.03.2012. у 22:00

Истраживања о културном животу и потребама студената (2010) и ученика средњих школа (2011) у Србији (Завод за проучавање културног развитка, Београд) показала су да активности из домена јавног културног живота не спадају у омиљене начине провођења слободног времена младих. Они слободно време најчешће „троше” кроз активности које се одвијају у тзв. приватној сфери (гледање ТВ и слушање музике, бављење спортом, коришћење рачунара, дружење), за које је потребна мања сумановца. То најбоље илуструју добијени подаци да већина младих ретко или никада не посећује музеје (86 одсто средњошколаца, 84 одсто студената), галерије (79 одсто средњошколаца, 75 одсто студената), позоришта (78 одсто средњошколаца, 69 студената). Као најважније разлоге за неучествовање наводили су: незаинтересованост, недостатак слободног времена (студенти), неодговарајућу понуду и недостатак новца. Поред ове групе младих, која практично не учествује у јавном културном животу, имамо и мању групу која одлази у културне институције и посећује догађаје из области културе, а коју чини око десет одсто (статистичка процена) ове популације. Међу њима, између 3,5 и 5,5 одсто учествује у јавном културном животу барем једном месечно.

Оваква тенденција, да већина младих у Србији не учествује у јавном културном животу, може да има озбиљне последице по будућност ове друштвене групе, али и целог друштва.Последице нису одмах видљиве, већ се испољавају кроз дужи период. Наравно, ови подаци ни у ком случају нису једнодимензионални него показују да значајан део младе популације не учествује у јавном културном животу и да су за велики део младих културни програми недоступни или незанимљиви.Треба нагласити да процеси глобализације и индивидуализације у савременом друштву одлучујуће утичу на учешћемладих у културном животу. Такође не сме се губити из вида веома велики утицај образовања на стварање вредносног система и претпоставки за рецепцију уметничког дела и различитих симболичких форми уметничког стварања, али и за развијање потреба из области културе. Широко утемељено професионално образовање оспособљава младе за различите типове делатности, јер у информатичком друштву стално учење и усавршавање, посебно у примени нових технологија, постајеоснов савременог начина рада и комуникације. На овај начин појединци имају шансу да не постану жртве честих и непредвидивих промена условљених развојем технологије, чија је најважнија карактеристика да се врло брзо трансформише. Међутим, улога савремене средње школе и савременог универзитета не своди се само на овај сегмент образовања, које има и веома важну, цивилизацијску функцију у развоју духовних способности и стицања ширих културних сазнања. Стална едукација из области културе је потребна јер културу коју су стекли, наставници и професори не могу да пренесу ученицима и студентима једном за цео живот. Они морају да пружеобразовање које ће ићи у корак са брзо мењајућом цивилизацијом и сазнањима.

Маргинализовање младих људи спречава свако друштво да се развија и модернизује у складу са временом. Њихово учешће у свим активностима и на свим нивоима одлучивања од виталне јеважности за иницирање промена и даљи друштвени развој. Да би се то постигло, млади људи морају препознати себе као друштвену групу, али морају бити и препознати од осталих друштвених група као пуноправни чланови друштва. Непосредним укључивањем у системе одлучивања омогућава се развој младих као специфичне групе, али и друштва у целини. Кроз систем одлучивања млади развијају потребне вештине, развијају сопствене системе вредности, осећај одговорности и увећавају своје капацитете за прилагођавање на честе, брзе и дубинске променедруштвеног система. Последњих година Европска унијаинсистира на развијању омладинских националних политика које подржавају учешће младих у друштву, посебно утицај на процесе, одлуке и активности од значаја за њих саме. То подразумева преузимање њихове активније улоге у породици, школи, на факултету, у културном животу и у државним институцијама. Не треба заборавити чињеницу да од будућности младе генерације зависи и будућност друштва у коме живимо.

*Социолог


Коментари3
28ef6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Gužvić
Negovanje osećaja prema kulturi neguje se od malih nogu, u kući, osnovnoj i srednjoj školi. Ova analiza pokazuje posledice a ne uzroke. Napravite analizu koliko mladi poznaju svoju zemlju pa će se tek onda videti poraz. To znači da treba napraviti strategiju za mlade ljude, prestati sa ekskurzijama u inostranstvo (koja je ludovanje i šoping, fotografisanje), praviti tematske i edukativne ekskurzije, jednodnevne i višednevne, svake školske godine, školske godine, ponuditi i za vreme raspusta šetnju po Srbiji, probuditi osećanja ljubavi prema onome što imamo (a imamo neprocenjivo kulturno i prirodno bogatstvo), inspirisati ih da dele iskustva i saznanja i međusobno i sa inostranstvom preko društvenih veza ili u direktnim druženjima. To je i način da na pravi način neguju patritizam i da shvate da sebičnošću ni jedno društvo ne može da napreduje i da se društvu mora davati.
Зависи како ко гледа
Па јесте. Млади Србије имају заиста добру шансу данас. ДА ОДУ ИЗ СРБИЈЕ.Када ви кажете - "...из домена јавног културног живота ...", ја то читам, сходно данашњим трендовима у Србији - "...из ДЕМОНА јавног културног живота...".
jovan Dedic
Ti,mladi ljudi su(kao i vecina staijih)prosto nekulturni,i ne osecaju nikakvu potrebu za navedenim kulturnim sadrZajima.I na TV,i na internetu,i kada kupuju dnevnu i neDeljnu stampu.oni biraju sadrzaje koji su kulturno djubre.U sAvremenim drustvima takvi su vecina,masa ljudi koji su opismenjEni da bi mogli da procitaju ime ulice i tramvajske linije.Svaki roditelj koji brine o svom detetu ce se truiti da mu ne bude takvo.Problem je samo sto se mnoga deca povode za onim sto se u drustvu,kroz zutu stampu i druge slicne sadrzajeTV,Film,"knjizevnost"itd,servira kao pozeljan,"savrmen"model".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља