среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 31.03.2012. у 22:00 Јелена Чалија

Већина косметских светиња обновљена

Владика Теодосије Фото Бета

Већина светиња на Косову и Метохији страдалих у мартовском погрому 2004. године обновљена је, са завршним радовима на порушеним црквама обновљене су и поједине парохије, али и даље постоји велики степен нетрпељивости, а питање обезбеђивања српских манастира још је веома актуелно. Такав „пресек стања“ у разговору за наш лист дао је владика рашко-призренски Теодосије.

– Од објеката који су на листи Комисије за обнову наших светиња порушених или оштећених у мартовском погрому 2004. године обновљено је 70 одсто. У највећем броју случајева преостали су унутрашњи радови. Више пута смо наглашавали да је коначни циљ обнове наших светиња њихово стављање у литургијску употребу и већи број објеката се већ користи за потребе нашег верног народа. Посебно треба поменути наше обновљене цркве у Призрену, Приштини, Ђаковици и Истоку где су истовремено обновљене и парохије. Ускоро планирамо оживљавање и парохије у граду Пећи јер је црква са конаком за свештенике такође реновирана – каже владика Теодосије.

Велики конзерваторски и рестаураторски радови требало би да почну после Васкрса и у манастирима Грачаници, Пећкој патријаршији и Високим Дечанима, захваљујући донацији од око два милиона долара коју је преко Унеска дала влада Руске Федерације. Нешто раније, са скупа у Бриселу стигла је вест да ће православни манастири на Космету бити увршћени међу пет најважнијих светих места Медитерана, уз Јерусалим, Свету Гору, Ватикан и Меку.

– Иако немамо прецизнијих информација о овој одлуци, начелно сматрамо да је ово веома значајно признање јер поред великих духовних центара хришћанске, јеврејске и муслиманске вере, наши манастири на Косову и Метохији представљају живо духовно огњиште православне духовности и хришћанског идентитета српског народа. Истовремено они су важни и за наше комшије Албанце, јер тиме још шире показују да је Косово и Метохија простор који припада европској духовној и културној традицији – каже владика Теодосије.

На 35. заседању комитета Унеска у Паризу, јула прошле године, Србија је водила дипломатску борбу да онемогући преименовање православних светиња на Космету које су на листи Унеска у „средњовековна добра Косова“. Владика Теодосије, који је тада писао генералном директору Унеска упозоравајући да се непотребном политизацијом светиње доводе у опасност, а Србима прети асимилација, каже да не очекује озбиљније промене на следећем заседању Унеска у Санкт Петербургу.

– Став веома утицајних чланица УН, посебно Руске Федерације по овом питању веома је јасан и децидан. Такође, будући да Унеско третира земље власнице културних добара на основу принципа Уједињених нација, а Косово у Савету безбедности није признато као независна држава, не постоје услови да се Косово упише као „земља власник“ ових добара. Како ће се ствари у овом правцу касније развијати, зависи пре свега од става Уједињених нација – истиче владика Теодосије.

Мада каже да последњих месеци није било озбиљнијих инцидената и проблема, епископ рашко-призренски додаје и да нема сумње око тога треба ли српске светиње и даље обезбеђивати и настојати да их чува Кфор, који тренутно обезбеђује Пећку патријаршију, Дечане и Девич.

– Још двадесетак објеката је под сталним обезбеђењем Косовске полиције. Дубоко смо уверени да три наше најугроженије светиње треба да остану под дугорочном заштитом Кфора. Пећка патријаршија је духовно седиште СПЦ, Дечани највише до сада нападани објекат СПЦ на Космету и светиња од великог духовног значаја, а Девич је наш мученички манастир који је страдао и у прошлом светском рату и у мартовском погрому и тамошње сестринство опстаје у веома тешким условима. Питање безбедности наших светиња, посебно у албанском окружењу, веома је компликовано јер и даље постоји велики степен нетрпељивости, негде више, а негде мање. Ми увек наглашавамо да наше светиње на Косову и Метохији треба да постану мостови сарадње између људи. Не смемо заборавити колико је само у Дечанима било исцељења Албанаца муслимана, како и данас локални Албанци долазе у манастир Зочиште и траже помоћ светих Козме и Дамјана – наглашава владика Теодосије.

Угрожена црква Самодрежa

Црква посвећена усековању главе светог Јована Крститеља у којој се, по предању причестила војска кнеза Лазара пред Косовску битку, годинама се налази у веома тешком стању.

– Црква у Самодрежи припада низу од око 130 наших светиња које су уништене или оштећене пре мартовског погрома и постоји иницијатива да се она препокрије и заштити од даљег пропадања. Унутрашњост цркве је била очишћена, али пошто се поред ње налази једна албанска школа, нажалост, у унутрашњост спаљене цркве одлагано је смеће. То је велика срамота, али сви досадашњи напори да се ово питање реши још нису уродили плодом због отвореног противљења албанске заједнице. Дубоко смо разочарани и пасивношћу међународних представника који овакву ситуацију толеришу јер не желе да се замерају Албанцима – каже владика Теодосије.

Коментари0
a1b1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља