субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Крај господског мангупа

Аутор: Петар Мићковићсубота, 31.03.2012. у 22:00

Увек насмејани дорћолски шармер Кебе није дочекао овај први април – дан усиљених шала и дежурних вицмејкера, када се разгали и његов комшилук у баштама „Милице“ и „Велике Скадарлије“ па гунгула крене у „Сувобор“ или на Калемегдан. Дан када се смуђеви, деверике и шарани праћакају од среће изнад Дунава јер су доживели још једно пролеће.

Бранислав Кекић Кебе, непоновљиви Дорћолац у души и срцу, прошле недеље у рано јутро, затворио је свој животни круг дуг 58 година, када га је срце изненада откуцало.

Да га нисам познавао деценијама, не бих веровао да постоје људи које свако воли. Кебе је увек поштовао и ону Иве Андрића „да нам живот враћа само оно што другима дајемо“. Био је најпозитивнији Дорћолац кога сам упознао и коме сам завидео на снази да избегне све замке живота.

А минулог уторка на Новом гробљу сјатио се скоро цео Дорћол. Е, да је Кебе то могао да види...

Увек је био поносан што је рођени Дорћолац. Имао је обичај да евоцира успомене из „нашег краја“, где су мангупи некад гајили голубове, а данас пит-бул теријере. Кебе је и ту био посебан: шетао је златног ретривера, умиљатог као мачка.

Остаће упамћен и као неодољиви шмекер који је заборавио да остари. Он и његов старији брат Шиља (и даље у форми, хвала богу) били су појам узорних Дорћолаца, којима су поштење, уљудност и спорт вазда били у првом плану. Кебе је био чврст као челик и носио је у себи истинску доброту. Коме је могао да помогне – помогао је – одмогао није никоме. Дорћолци су то знали и ценили.

Некад у „Аги“ (Кебетовој основној школи), а данас у „Аласу“ (и дорћолским школама су промењена имена) и даље пљушти баскет (овде је с Кебетом некад пуцао „тројке“ и Борис Тадић), док се у дворишту Прве (Кебетове гимназије) и данас игра мали фудбал. Мењају се само генерацијске екипе и ватрене навијачице.

Дорћолски мангуп је некад био домаћински син, онај што га није срамота да пита „Шта треба, комшија“ или да каже „Љубим руке, комшинице“ и увек је поштовао правило ферке (одмах прекида тучу кад противник посрне), говорио је Кебе. Али то је данас врста у изумирању, као што су неумитно нестале и култне дорћолске кафане: „Папук“, „Добој“, „Смедерево“, „Комуналац“, „Марш на Дрину“...

Памтио је и производио анегдоте и људске згоде као мало ко. Имао је неговане бркове и онај опуштени клај-клај корак. Волели су га и старији дорћолски мангупи, првенствено због држања. Знао је да је посебан, али се није тиме разметао.

Његовом смрћу Дорћолци данас као да су изгубили додир с неким бољим временом, једноставнијим и чистијим, када је добро побеђивало зло. Зато што је Кебе био такав – дорћолски витез. Достојанствен, уздржан и храбар.

На Дорћолу, можда мало више у горњем (изнад Душанове) него у доњем делу, деценијама су живели господски мангупи. Кебе је био један од њих. Сада се – тамо негде, одакле се нико не враћа – придружио дорћолским лафовима – Влаји, Брусу, Бунди, Цолуну, Лепом Јанку, Миленцету, Чварку, Рари, Нини, Грби, Крези, Јапанцу, Влади Регини, Влади Дебелом...

Кебе је умео да буде пријатељ. Имао је у себи све оно што би свако пожелео: хумор и шарм, енциклопедијско знање и ужу специјалност (књиговодство), човечност и добродушност, а надасве широко срце.

Иза себе оставио је супругу Милену, синове Николу и Бориса, браћу Владу и Љубу, унука Марка (Кебетову слику и прилику) и пуно, пуно пријатеља.

Бранислав Кекић Кебе, неодољиви шармер, господски мангуп, калемегдански лаф, дунавски мудрац, митска личност... претворио се у дорћолску легенду, покој му души.

Петар Мићковић


Коментари7
7b07a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sara
Poznavala sam gospodina Kekica i njegova smrt me je shokirala Neka mu je vecna slava
DORCOL RASA
SVIM DORCOLCIMA NJEGOVIM DRUGARIMA I FAMILIJI IZRAZAVAM SAUCESCE. NJEGOVA SMRT NAS JE BAS IZNENADILA I MNOGO RASTUZILA JER JE KEBE BIO NESTO POSEBNO...MNOGO JE TESKO PISATI ...IZVINJAVAM SE. PUNO SE ZAHVALJUJEM ''DECKU''KOJI JE SMOGAO SNAGE I NAPISAO ONAJ DIVNI TEKST. HVALA MU MNOGO. A NASEM KEBETU SLAVA MU...
DRAGOSLAV BOSNJAKOVIC
I samo da dodam prvom komentatoru.Nije prekor, naprotiv.Svima van Dorcola je bila VEEEEELIKA GRESKA sto su se plasili tog kraja,a pogotovu de- la ispo Dusanove.DORCOL je za sve bio....olicenje postenja,drugarstva...... Ne zameri mi komentatore!!!
DRAGOSLAV BOSNJAKOVIC
Iako je ovo tuzan trenutak za nas rodjene Dorcolce ipak,moram zahvaliti novinaru koji je ovo napisao i koji nam je poslao ovu T U Z N U istinu. Hvala novinaru i na spominjanu imena STARIH Dor colskih kafana. Najzad,znam da je sviki TADASNJI Beogradski kraj imao svojih ljudi koji su kasnije postali legende.Bul bulder,Sarajevska...... Netreba zaboraviti Kebetove posete utakmicama na POLET-ovom igralistu(starom,sljakastom..)net treba zaboraviti njega na,opet starom i nikada po- novljenom DJACKOM KUPATILU,setnje Dusano- vom do rest.VASINGTON,posete ZMAJKU...itd. Ipak moram reci jos jednom HVALA iako ovo HVA- LA znaci da je jos jedan DORCOLAC...otisao da ore nebeske njive. A za tvoju dusu,oni koji su jos uvek u Beogradu,ne- ka popiju po jednu....u SUVOBORU,MARSU,DO- NJEM GRADU,VASINGTONU,SKADARLIJI.....
generacija
Nije fora u tome čime se bavio i da li si ga poznavao, a da si pažljivo čitao tekst i to bi pročitao, već je fora u zalasku jedne epohe, jedne generacije i žalu za istom, koji je iskazan i kroz žalost za dobrim čovekom koji nas je napustio i ujedno oproštaj. Onaj ko ga je poznavao može to razumeti, onaj ko nije neće ili nemože. U svakom slučaju ko ga je znao razumeće. Pokoj mu duši i večna slava.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља