среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Стратегија, корак уназад?

Аутор: Жељка Бутуровићпонедељак, 02.04.2012. у 22:00

После неуморног рада 13 координатора, девет страних рецензената, и више од 100 експерата у разним улогама, светлост дана је угледала и Стратегија образовања у Србији до 2020. године. Упркос присуству великог броја специјализованих стручњака, дугоочекивана стратегија нуди мало оригиналних мисли и решења и у великој мери продубљује интелектуални конформизам у виђењу начина живота, функционисања институција и резултата образовања у успешнијим друштвима.

Аутори стратегије верују да је могуће и пожељно да систем формалног образовања обликује све друштвене активности – од структуре будуће економије до основних друштвених вредности. У складу са тим, образовање посматрају као ,,отворен систем” и критикују претходне парцијалне покушаје решавања конкретних образовних проблема.

А заправо тај стари приступ је био бољи, макар зато што је био фокусиран и мање је могао да поквари. Свеобухватност стратегије је већ ионако веома компликовану тему учинила нерешивом – анализе стања су површне,а генерализације о фундаменталним друштвеним питањима се дају олако и уз мало образложења.

На пример, аутори стратегије полазе од премисе да ће привреда Србије бити заснована на предузетништву образоване популације, при чему се образовање мери стицањем високих звања. Оставимо за тренутак по страни чињеницу да су најуспешнији предузетници новијег доба напустили факултет да би се у потпуности посветили развијању бизниса (један од најпознатијих предузетника у Силицијумској долини Питер Тил чак даје стипендије младима да не студирају). Општи проблем је што нико не зна које ће делатности бити потребне или исплативе у будућности или на одређеном простору. Управо у томе се састоји таленат успешних предузетника – да међу првима открију потребу која другима није очигледна, и свакако није део некакве бајате стратегије. Формално образовање не треба и не може да тежи да задовољи ,,потребе привреде” јер нико – а понајмање педагошки експерти и универзитетски професори – не може да каже како те потребе изгледају данас а камоли у будућности.

Ако ћемо већ да задовољавамо потребе привреде, школовање треба да траје што краће, а радни однос да започне што раније. То је зато што највећи део знања које је потребно за обављање послова на радном месту ће се увек стицати радним искуством, а не у школи. Са изузетком малог броја професија, ниједно школовање, ма како оријентисанона праксу, не може да се адекватно фокусира на специфичне проблеме који се јављају у макар једној конкретној радној организацији, а камоли у свим могућим организацијама у које ће се свршени дипломци упутити. На једном месту, аутори стратегије помало наивно разочарани лошим међуљудским односима који владају у многим школама, вајкају се што директори школа нису формално едуковани у менаџменту, дебело прецењујући способност академских опсервација да промене односе у колективу.

У складу с визијом дипломе као највећег друштвеног добра, међу најважније циљеве стратегије је постављено умножавање броја људи у поседу средњошколских (и нарочито гимназијских), факултетских и докторских диплома, упркос томе што се у оцени тренутног стања признаје да садашњи дипломци и докторандибаш и нису бог зна како припремљени за радни однос. Ауторима је очигледно лакше да поверују да ће се појавити никад нигде реализован универзитет прилагођен привреди него да одустану од визије нагомилавања диплома као пута у друштво успешних.

При свему томе, то друштво успешних увелико преиспитује премисе које се у стратегији и даље третирају као богом дане. Тешко да прође месец дана у којем не изађе нова студија која показује да просечан студент на факултету не научи ништа, да се дипломирани правници и доктори наука боре за послове далеко испод својих квалификација, и да је основна вредност дипломе за послодавца та да диплома шаље сигнал да студент поседује интелигенцију, радне навике и способност прилагођавања, а не било какво конкретно знање. Уосталом, одавно је познато да неке велике фирме у финансијском и технолошком сектору запошљавају дипломце и докторанде чувених универзитета и када су ови завршили факултете и специјализације у областима попут филозофије или историје уметности – дакле, без икакве везе са оним чиме ће се бавити. Али број изузетно способних људи је врло мали, а вештачко подстицање просечних ка што дужем формалном образовању само успорава то исто прилагођавање привреди којем се наводно тежи.

Многа школска знања су неопходна за успех на послу, али из тога не следи да што више људи треба што више времена да проведе у школи и стицању диплома. У време када водећи светски универзитети, као што је МИТ, најављују глобалне сертификате о савладаним појединачним испитима, наш стратешки поглед у будућност полако већ постаје ствар прошлости.


Коментари21
354fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mimi moraca
E moj "Tvrtko", Sta god da je gospodja mislila da kaze nije uspela dobro da sroci. Nisam upucena u plan obrazovanja ali sam iznenadjena njenom gorcinom koja izbija iz teksta, kao da bas nista dobro taj plan ne sadrzi? Elem, po mom misljenju anglo-saksonski sistem obrazovanja je napravljen da se fakultetski obrazuje neznatan postotak populacije a istatak boranija da se sto brze i jeftinije dokopa kojekakvih sertifikata kroz razne srednje skole i da se na poslu putem raznih treninga prilagodjava. Kapitalistickom sistemu dakle treba populacija koja ce se rano zaposljavati uz kratko skolovanje, raditi od ponedeljka do petka a preko vikenda te zaradjene pare potrositi (vratiti). Tako u krug do penzije bez mnogo pametovanja i razmisljanja o zivotu i mogucnostima, itd. Opste obrazovanje jadnog kvaliteta, kao sto znamo. Nije valjda da Zeljka to zagovara??!!
Bozana Stanic
Nijedan edukativni sistem nece odgovarati Srbima sve dok ne shvate da ih skola uci da misle da bi to mogli primeniti u bilo kom poslu koji ce posle raditi i dok ne shvate da bilo kakva diploma nije propusnica za nerad, poziciju i ugled. Diploma je samo prag za ulazak u poslovni svet, a za sve to sto zelite da postanete tek treba debelo da radite i da se dokazujete.
Aleksandar G
nije samo problem u strategijama, sve novijim i novijim, problem je sto se ni stare ne sprovode kako treba, koliko god bio adaptibilan nemoguce je pobrojati sve reforme i strategije koje se donose, prosecni student ima jos jedan problem a to su losi profesori. ljudi koji svoje knjige nazivaju SVOJIM knjigama a pritom su ih samo preveli sa engleskog ili u nekim slucajevima ruskog jezika. samo kod nas zakonom nije odredjena kolicina koja je dozvoljena da se preuzme iz tudjih radova a koliko rada mora biti originalno. Losi profesori koji predaju konformistickim studentima u lose sprovedenim reformama sistema plus nove lose strategije, zaista ne znam sta ce ostati od naseg skolovanja.
marija
odavno nisam procitala ovako dobar tekst na srpskom jeziku.
Dr Jela bisic
Pa i gDjindjic je imap doplomu(filozofije)a bavio se necim sasvim drugimOno,istima filozofija je nauka nad naukama osnova svake druge nauke.Mi Srbi smo srecan narod_samo 7% fakultetski obrazovanih a devedesetih nas vodili psijatri,zaduzili nas(u inostranstvu)bankari,a posle filozofa,da se odmorimo malo od tolike nauke,dosao na celo drzave covek bez obrazovne biografije.Zato i ne trabaju mladi akademci da se trude i uce-vise ni inostranstvu nismo porebni.Sve u svemu,mnogi misle da nam je najbolj bilo u vreme Tita,valjda zato sto je isti bio majstor.Vreme besplatnog studiranja i gustiranje akademskog statusa otislo je u nepovrat,jer su sada kenijci i kinezi jeftiniji zapadu od nas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља