уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

Бели сир на сивом тржишту

Аутор: Слободан Костићпонедељак, 02.04.2012. у 22:00
Мала потрошња сира – килограм до два годишње по становнику Фото А. Васиљевић

Србија никада неће бити земља с хиљаду врста сирева као Француска, али би могла без великих улагања да крене у озбиљнију и организованију производњу, па и извоз својих неколико варијетета белих сирева (у саламури), каже за наш лист Горан Дробњак, први човек предузећа „Левант интернационал”, које се бави откупом и прометом домаћих аутохтоних белих сирева по целој Србији. Дробњак за себе и своју фирму каже да је мање од производње, али много више од пуког трговца, јер произвођачима уз сигуран пласман робе обезбеђује стручну помоћ и амбалажу.

За почетак, како рече, Србија има све потребне прописе за једну овакву врсту производње. Формално, Србија испуњава и све услове о извозу млека и млечних прерађевина у ЕУ, али то не чини. Главни разлог је – нема млека довољно ни за себе.

За Дробњака је, како рече, права срећа што је по Србији све више домаћинстава с десетак и више крава, која почињу и озбиљнију производњу домаћих традиционалних белих сирева – од Кнића, Сјенице, Пријепоља, Лајковца, Уба. Проблем је, међутим, што су сви одреда препуштени сами себи. Нема ко да их организује и да им помогне у започињању и развоју посла. Ни паре, како рече, нису велике – око хиљаду евра за најосновније санитарне и производне услове – плочице, бојлер с топлом водом, квалитетни судови и одговарајућа просторија за сазревање сира.

Како је Дробњак израчунао, за сточара је много исплативије да прави сир и у својој режији да га продаје него да предаје сирово млеко, јер му се кроз сир цена литра млека удвостручи, а неретко и утростручи.

И још нешто, упозорава др Зора Мијачевић, професор на Ветеринарском факултету, треба имати много више квалитетног млека. Без добре сировине нема ни ваљаног сира. А Србија с око 1,6 милиона тона млека годишње, којим не подмирује ни своје потребе, с свега 530.000 крава, није у стању да произведе нешто веће количине сира ни за себе, а камоли за извоз. Да би извозили, морамо да поштујемо правила које је прописала ЕУ – а то је, између осталог, да имамо независну лабораторију која ће стално контролисати здравствену и сваку другу исправност сировог млека.

То не значи да сада пијемо небезбедно млеко и напитке од млека или да једемо лош сир, наглашава професорка, већ једноставно Србија нема такву овлашћену лабораторију чији ће печат признавати и Европа. Она подсећа да „Суботичка млекара” има извозни број и може да извози своје производе у Европу, јер њено млеко контролише лабораторија из Крижеваца (Хрватска).

За контролу млека потребна је независна лабораторија са аутоматским апаратима који ће одређивати количину масти и протеина, број соматских целија имикроорганизама два пута у току једног месеца и на основу квалитета и хигијенске исправности формирати цену млека. Таква лабораторија кошта до 300.000 евра.

И она и Дробњак сложни су у једној оцени – Србија са својим белим сиревима попут „хомољског”, „сјеничког”, „златиборског”,  „златарског”, „пљеваљског”, односно „милешевског”, седам-осам укупно, могла би да се нађе на мапи земаља с препознатљивим варијететима сира, али за тако нешто потребна је организованост и контрола сваке производне тачке, од штале и муже крава, преко малих откупних станица, основне прераде, па све до финалног производа.

То сељаци, сматрају наши саговорници, сами не могу да ураде. Потребна им је и подршка државе. Не само доношењем прописа, који су на срећу сасвим у складу с европским стандардима, већ и подстицајним мерама – да свако ко се одлучи за сточарство и прераду млека зна правила игре бар на 15 до 25 година, а не да се аграрна политика мења сваких годину дана.

Држава мора да поведе више рачуна и о контроли здравља све мањег крда крава, а самим тим и млека и млечних прерађевина, истиче др Мијачевић. У Швајцарској крава јесте власништво неког Ханса, али је проглашена општим добром државе и она сваког месеца контролише сваку краву чије млеко иде на тржиште, а сваких шест месеци детаљно прегледа уређаје за машинску мужу. Ништа се не препушта случају и слободној иницијативи. Нажалост, ми смо далеко од таквих правила и зато нас нема на списку извозника сира иако би имали шта страним купцима да понудимо.

Млеко је намирница која у свом саставу има све потребне састојке за нормално функционисање нашег организма, каже професорка Мијачевић. Наша је обавеза да те особине млека сачувамо у производима, па и у сиревима. Производња белих сирева у Србији је вековима стара традиција. Само добром организацијом можемо сачувати јединствене укусе „сјеничког”, „хомољског”, „златарског” или „златиборског” сира и оставити је потомству.

-------------------------------------------------------------

Мали потрошачи 

Потрошња сира по становнику у Србији, тврди др Мијачевић, креће се између килограма до два годишње. Немамо традицију да једемо сир. Више нам служи као мезе уз пића и прилог уз друга јела или за спремање гибаница, бурека и сличних деликатеса. Пошто немамо организовану производњу, немамо ни организовано тржиште. Зато по оцени наших саговорника, више од 70 одсто производње заврши на сивом тржишту, а чак 90 одсто робе, која оде у извоз, поједе се у Босни и Херцеговини, Црној Гори и на Косову и Метохији.

-------------------------------------------

Награда за охрабрење

На недавном такмичењу у Крушеву у Македонији у конкуренцији 37 белих сирева из Македоније, Косова и Метохије, Хрватске, Белгије, Швајцарске и Србије, убедљиво прво место освојио је „пљеваљски сир с орасима” или како га код нас све чешће називају „милешевски”, јер су Пљевља у Црној Гори, а произвело га је домаћинство Мирка Милошевића из Бабина код Пријепоља. Тај сир је био, каже се у извештају, бољи чак и од чувеног „пашког сира” из Хрватске.


Коментари8
b0dc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jana goldenovic
mi proizvodimo mladi beli sir.ali,lepo ste rekli ne postoji nista organizovano,kao nekad,zadruge.mozda ce kriza u prehrani prosle 2012.-e bar malo da ih poljulja da obrate paznju na ono sto nam je primarno. mi ozivljavamo propalu industriju,a ono sto donosi realna profit,poljoprivreda,e to je kod nas sramota raditi.vise kafica,diskoteka i kafana no grla krava.
Zorka Papadopolos
Kad se kod nas pomene sir i izvoz, podrazumeva se homoljski, ili neki slican stari, prezreo sir. Takvi sirevi nemaju prodju na Zapadu, jer su "teski": previse slani, kiseli, masni. Mnogo bolju prodju bi imao nas svakodnevni "srpski beli sir", mlad, ili "srednji", spakovan u surutci. Kako to da se "strucnjaci" ne mogu da sete sira koji se u povecim kolicinama svakodnevno prodaje na tezgama po svim pijacama Srbije? Gde ti "strucnjaci" zive, i da li oni uopste umeju da jedu? Na Zapadu se mnogo kupuje mocarela spakovana sa surutkom, a mocarela je zilava i bezukusna, ako je uporedimo sa mladim srpskim sirom, koji se, kao i mocarela jede leti sa paradajzom.
ranko "sirojedac" gauda
kakve veze ima laboratorija sa proizvodjacima i vlasnicima krava?Ima u ovoj drzavi dovoljno tih aparata ali nema sluha i interesa da se ujedine proizvodjaci.To treba DRZAVA da radi,pa nece valjda sve registrovane krave da idu svakog meseca na sistematski pregled?Da li ste sigurni da u Nemackoj, krave koje se pravilno neguju (kao i kod nas)imaju toliko cesto preglede?Moguce je kod nas proizvesti i za izvoz,kada bi neko obezbedio trziste.A mozda bi i mi jeli malo vise kada bi imali para...
Dušan Trajković
Sir koji se ne kvari , kvari zdravlje onoga ko takav sir jede. Ako jedna 'nezavisna' laboratorija košta 300.000 € a litar mleka 0.30 € to je milion litara mleka a da ne govorimo o ceni održavanja i platama 'laboranata'. Ko to može da plati i prati ? Sve u savemu ostaje nam 'U se i u svoje ...' i 'Cerifikat EU za Evropu a sir za pare'.
djura cvejkovic
A ko to ume da napravi pravi sir, odgovor starije zene majke i bake vecinom u zabacenim selima de je priroda cistija i trava i mleko i naravno sir bolji.Mladi napustaju sela , stari umiru , bez podmlatka nema sela i krava , bez krava nema sira , a ovo drugo sto oni blize gradu sada prave sir jer je cena mleka nikakva , a to presipanje iz supljeg u prazno ne vodi nigde, a vlada nista ne radi da zadrzi narod na selu, i ko i sve ostalo sir zavrsi kod svercera koji zarade vise nego seljak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља