среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Турбо фолк у културној понуди Србије

Аутор: Лилијана Ћичкарићуторак, 03.04.2012. у 22:00

Подаци који говоре о томе да одласци у позориште, биоскоп, на изложбу или концерт не спадају у омиљене активности средњошколаца и студената нимало не изненађују ако се узме у обзир целокупна друштвена ситуација код нас и тенденције глобалних кретања на пољу културних вредности и потреба младих. Без намере да тумачим резултате истраживања, желим да скренем пажњу на неке од узрока оваквог културног понашања младих у Србији.

Одрастање у друштву транзиције и ризика је тако структурисано да стари облици социјалних неједнакости бивају замењени новим, а они се заснивају на различитој дистрибуцији могућности и приступу у реализацији потреба. Искуство у руковођењу ризицима, који обухватају све сфере живота (здравље, околину, посао, друштвеност), калкулација и адаптација на њих, имају кључну улогу у формирању идентитета младих. Када се глобални проблеми удруже са локалним транзицијским, то ствара још већу несигурност, напетост и осећај губитништва. Одрастање у Србији скопчано је с великим притиском у погледу немогућности младих да реализују животне планове. Продукција и репродукција кризе у економској, политичкој и социјалној сфери друштва, пропусти у законодавству и политици социјалне заштите, у тесној су вези са образовањем, запошљавањем, каријером и мобилношћу, а у крајњој инстанци с културним вредностима и потребама. Млади се налазе у категорији са натпросечним ризиком сиромаштва, те социјална искљученост и криза идентитета трајно обликују њихово понашање.

Социјалне неједнакости, тензије између центра и периферије и културна хибридизација играју значајну улогу у дефинисању профила омладинских култура и субкултура. На основу карактеристика локалне балканске творевинетурбо-фолк могу се дефинисати специфичности феномена културне хибридизације. Турбо фолкјеновокомпонована пучка забава, настала почетком деведесетих и свесрдно промовисана посредством ТВ и радио канала. За кратко време је успела да се етаблира као доминантан модел у културној понуди Србије. Већ две деценије ТВ Пинк и Гранд продукција диктирају пожељне стандарде понашања младим људима, кроз садржаје који су на граници укуса, а често залазе у неукус, кич, шунд, примитивизам и вулгарност. Основна функција оваквих медија током деведесетих била је да се омогући бекство од туробне стварности, да се угуши алтернатива, да се заташкају конфликти. Експлозијом вештачког весеља, гламурозним наступима и спотовима, сапунским латиноамеричким серијама, фаворизовањем материјалних вредности и луксуза, инструиране су нове генерације до те мере да турбо-фолк постаје мејнстрим у музичкој индустрији Србије. Ова специфична појава, мешавина новокомпоноване народне, реп, хип-хоп, техно и оријенталне исламске музике, настала је као последица деценијске тоталне културне изолације, распада вредносног система и економске депривираности која је ускратила могућност путовања и културне размене генерацијама младих. Томе је у великој мери допринело и стално исељавање младог, урбаног, најобразованијег слоја становништва у протекле две деценије. Овај специфични хибрид је настао као одговор на урбанизацију села и рурализацију града, миграције млађег становништва из сеоских средина у урбана предграђа. Свесно и намерно је форсирана маргинализација поп и рок културе. Тако, културна пракса младих не остаје само на пуком прихватању водећих глобалних брендова, већ се паралелно користе и производи из Кине и Турске, форсирају ТВ новеле из Мексика и амерички ријалити програми.

Ако имамо у виду све ове манифестације културног живота и владајућег система вредности у Србији, не чуди што су младима културни садржаји на последњем месту и што ће хабитус многих генерација бити лишен универзалних културних вредности.

*Виши научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду


Коментари3
9e812
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

leonid brankovic
Подаци који говоре о томе да одласци у позориште, биоскоп, на изложбу или концерт не спадају у омиљене активности средњошколаца и студената нимало не изненађују ако се узме у обзир целокупна друштвена KULRUTNA SCENA.
Milan Miljkovic
Iako se slazem sa vecinom autorkinih stavova povodom geneze i uticaja novokomponovane muzike kao mejnstrima u novijoj srpskoj kulturi, moram da primetim da i ovaj tekst, kao i mnogi koje sam do sada citao, zaobilaze neke druge tacke problema, koje su, verujem, kljucne. Da, uvoze se proizvodi masovne kulture sa svih strana sveta, ali to pripada privatnom sektoru i tamo ga treba i ostaviti. Bolje je pozabaviti se pitanjem sta mi, kao gradjani/ke, dobijamo od onih institucionalnih centara kulture cija ponuda mora da zadovolji najvise standarde umetnickog kvaliteta zato sto se ti centri finansiraju iz poreza svih gradjana. Nije problem to sto privatne televizije emituju los program, vec to sto drzavne institucije neretko promovisu mediokritete: od javnih i gradskih televizija, preko domova kultura do skolskih programa i takmicenja. Masovna kultura ne pretenduje na auru umetnickog ali zato se npr vecina nasih mladih glumaca/glumica, bez obzira na kvalitet, naziva 'dramskim umetnicima'.
Aleksandar Simic
Sve je to pitanje porodičnog vaspitanja i donekle kulturnog nasleđa.Imam 29 godina,moja porodica je uspela da ostane normalna u nenormalnim uslovima od 92' do 95'.Verujem da ima još takvih porodica.I ja sam prolazio kroz razna šikaniranja u detinjstvu jer sam bio različit.Od malih nogu sam slušao kvalitetnu muziku bez obzira na vrstu muzike.Većina nije imala taj karakter da se odupre pritisku i postajali su kao drugi,u svim sferama života,ne samo muzici.Rezultat?Pa,on se vidi danas po svim sferama drušva.Toliko beskarakternih ljudi na funkcijama koji su uklapaju u postojeći i nametnuti sistem vrednosti bez ikakve pomisli da krenu drugačije da rade.Jer,zašto biti žigosan?I da,nisam to rekao za kraj,danas sam zaposlen,crtam,slikam,pišem o svemu što ne valja u ovom društvu uprkos tome što bih opet mogao biti žigosan.A to valjda nešto znači u ovom društvu iskrivljenih vrednosti?Ili ipak ne?Nije ni važno,jer se osećam srećnim.Za razliku od ostalih koji se uklapaju.Možda je u tome tajna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља