четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 26.01.2008. у 22:00 Д. П.

Медицинска достигнућа за будућност

Истраживања на матичним ћелијама предводе читав низ медицинских достигнућа, а стручњаци за њих тврде да би могла да доведу до коначног излечења многих болести захваљујући својој способности да се развију у било коју ћелију у људском организму. Научници кажу да им та способност даје потенцијал да лече болести јер се може учинити да постану здраво, односно жељено ткиво.

У 2007. две екипе научника у две најразвијеније земље света, једна у САД и једна у Јапану, објавиле су да им је успело да претворе ћелије коже у својеврсну матичну ћелију са способношћу да се трансформише у различите врсте ћелија. То пресудно откриће анулира потребу коришћења матичних ћелија ембриона.

Џејмс Томпсон, са универзитета Висконсин, један је од америчких научника који су успели да манипулишу ћелијама коже. Он каже да би развој ове методе могао да прекине жучне расправе о коришћењу људског ембриона у истраживачке сврхе. „Верујем да ови нови резултати, премда не елиминишу ту контроверзу, представљају почетак краја те контроверзе.”

Амерички истраживачи су пружили прве доказе да репрограмирана матична ћелија може да делује као лек, преокренувши један поремећај крви – српасту анемију – код мишева.

Српаста анемија је генетска болест крви која понајвише погађа децу афричког и азијског порекла, а карактерише је изобличење црвених крвних ћелија, еритроцита, који не успевају да пренесу довољно кисеоника.

Научници су развили сој мишева који садржи ген српасте анемије људи. Потом су ћелију коже миша репрограмирали у стање налик ембрионском, па су је подстакли да ствара еритроците. Новостворени еритроцити били су нормални, тако да су симптоми српасте анемије потпуно нестали како се стварало све више нормалне крви.

Троје научника, Марио Капечи, Оливер Смитис и Мартин Еванс, награђени су Нобеловом наградом за медицину за 2007, за стварање такозваног нокаут миша, соја ове лабораторијске животињице који омогућава извођење већине генетских истраживања.

„Рекао бих да наша истраживања у основи почивају на њиховом стварању таквих мишева”, каже Метју Голдберг, неуролог са тексаског универзитета из Даласа, који трага за леком против Паркинсонове болести.

Његова екипа користи нокаут мишеве у покушају идентификације гена који су одговорни за изазивање „паркинсонизма”.

Код нокаут миша неки су гени „стишани” како би се имитирала људска болест.

„’Утишавањем’ гена могу да се анализирају понашање миша и физиолошке промене до којих долази, а тако може да се закључи каква је нормална функција тог гена”, каже Голдберг.

Година 2007. донела је значајне промене и у здравственој слици света. Број оболелих од богиња смањен је у Африци за 91 одсто, а у читавом свету за 68 одсто, захваљујући интензивној кампањи вакцинисања.

На крају 2007. истраживачи су свет обрадовали и вешћу о значајном напретку у развитку вакцине против маларије. Деведесет одсто од милион деце колико их сваке године у свету оболи од маларије живи на подручју супсахарске Африке.

У клиничком експерименту у Мозамбику, експериментална вакцина је смањила ризик настанка тешке маларије код 2000 деце за готово 60 одсто.

На крају следеће године највероватније ће свет бити богатији за ову нову вакцину и свакако за нека нова открића која ће олакшати нашу борбу за здравље.

Коментари0
c3719
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља