уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

Критичари су саобраћајци

Аутор: Зоран Радисављевићсреда, 04.04.2012. у 22:00
Милован Данојлић Фото Томислав Јањић

Требиње – У Требињу се управо одржава тродневни научни скуп „Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића”. С песником, који је био спречен да допутује у Требиње, разговарали смо телефоном.

Милован Данојлић (1937) живи у Поатјеу, у Француској, и у свом родном селу Ивановцима, у Шумадији.

Да ли критичари могу бити искрени,до краја,када говоре о живим писцима?

Критичари су саобраћајци на главним раскрсницама књижевне републике. Учесника у саобраћају има свакојаких, као и возилa. Према живима су, дакако, увиђајнији,него према мртвима, али уздржљивост не би требало да прелази у трулу попустљивост. Улога критике није да сахрањује мртворођенчад,него да подстиче оно што носи клице новог живота. Ко, данас, испуњава ово послање? Приказивачи су постали гласноговорници затворених интересних група, а тамо, где се тера ситна рачуница, нема места за искреност. Живим подалеко од наших књижевних кухиња. Кад сам у Србији,углавном,боравим на селу, новине ретко читам, немам могућности да се сретнем са онима који ме нападају. Нека свако пише како га је воља, а шта год ко рекао, говори, пре свега,о себи. На крају ће се свачији рад ценити по томе колико је допринео ширењу духовних видика и изоштравању људске осећајности у одређеној епоси.

Дучић је дуго био оспораван и прећуткиван. Да ли је, у међувремену, добио све што му припада?

Раздобље ћутања трајало је седам-осам година, због подршке коју је, као краљевски амбасадор, пружао вођи националне гериле –генералу Драгославу Михаиловићу. Већ 1952,Меша Селимовић је у Сарајеву, начинио један леп, мада непотпун избор из Дучићева дела. У предговору, писаном у пригодном марксистичком жаргону, Селимовић је рехабилитовао писца,умрлог у изгнанству, позивајући се, успут, на изјаву Марка Ристића да је Јован Дучић, и поред психолошких и идеолошких антипатија,што их је вођа надреалиста према њему гајио – често бивао „прави песник”. Ово није мало признање, с обзиром на то када је и од кога дошло. Иначе, поред одбацивања од победника из грађанског рата, песник је једно време био и жртва нагло промењеног укуса до чега је средином прошлог века дошло. Свеска стихова, објављена у Америци 1943, пристигла нам је са закашњењем, да заокружи и обогати један значајан опус.

Какав је Ваш однос према Дучићу?

Пун дивљења, што не искључује и нешто критичности. Крајем седамдесетих објавио сам избор од стотину његових песама у „Слову љубве”, са опширним предговором. Пре две године,одржао сам, у Требињу, беседу под насловом „Дучић и Французи”, и тај ће текст ићи као предговор француском издању Дучићеве поезије,које припрема Весна Бернар. У том преводу, и избору, има и мојих прстију...

Живите у Поатјеу, у Француској. Шта су главне теме француских писаца?

У земљи Шарла Бодлера,поезија је замрла, а где она пресуши, и остале књижевне врсте губе замах. Романи, које повремено прелиставам, изражајно су незанимљиви, а баве се људском саможивошћу својих твораца, или политиком, што је подједнако досадно, бар мени...

Стижете ли да пратите нашу књижевност? Јесте ли запазили неко ново име?

Наша књижевна сцена се почетком деведесетих узбуркала, некадашње структуре су се распале. Има свега и свачега, па и вредних ствари. И ту се осећа дух транзиције, мада није јасно према чему. Књижевна реч, како-тако, живи. Важно је да се креће, и у садашњим, несрећним околностима...

На који начин овај темпо живота и електроника утичу на уметност?

Ја живим прилично мирно, не јурим за богатством и славом, па не осећам притисак. Не возим ауто, чак ни бицикл, не умем да шаљем и примам СМС поруке. Пишем руком,и то после прекуцавам на механичкој писаћој машини. Компјутером се служим само кад морам, и тада не кријем мржњу према тој справи, која то осећа, па ми узвраћа гомилањем грешака, или брисањем онога што сам написао... Остао сам веран старим писаћим машинама. На њима сам, са два средња прста, у току живота, прекуцао више од 150.000 страница, можда и више...

Пратите ли предизборну кампању у Србији: шта ћемо добити,а шта изгубити уласком у ЕУ?

Ово што се говори и обећава,већ је виђено. Промене у животу народа и појединаца су дугорочан процес, ништа не иде на дугме. Шта се променило у Бугарској, или Румунији, откако су се нашле у друштву срећника? Европска заједница је пренатрпана врећа рогова. Грчка је натерана у банкрот, у Шпанији 23 одсто активног становништва је без посла, Италија је под принудном управом  великосветског капитала... Чудна нека демократија, зар не? Нашим еврофилима се чини да је веселије пропадати у отменом друштву, него у балканској изолованости. Па нека пробају, никад се не зна...

-----------------------------------

Европом влада – Новац

Ми смо се од Европе одвојили у XIV веку; док смо били под Турцима, она за нас није знала,нити јемарила. Карађорђев устанак није подржала, ближи су јој били турски интереси. У XX веку нас је три пута бомбардовала. То су чињенице. Данас,пази да се не приближимо одвећ Русима. Хришћанство, као један од темеља европске цивилизације, у бриселском Уставу се не помиње. Наш је континент, у ближој и даљој прошлости, био духовно зближенији него данас. Дидро је био филозоф руске царице, Волтер саветник немачког цара, Леонардо да Винчи миљеник француског краља, Декарт шведске краљице Кристине, Толстој је прву верзију „Рата и мира” написао на француском... Тај ступањ интернационализма – данашња Европа не познаје. Данас,тобожњи филозоф Б. Х. Леви,саветује француског председника да започне рат у Либији... Европом влада – Новац, који је добар као слуга, а опасан као господар.


Коментари0
8ffd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља