среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Мера књижевне културе

четвртак, 05.04.2012. у 22:00
Са отварања научног скупа Фото Мишо Ратковић

Требиње – У Требињу је почео са радом тродневни научни скуп: „Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића”. Скуп, у оквиру пројекта „Смена поетичних парадигми у срцу и књижевности 20. века – национални и европски контекст”, организују Институт за књижевност и уметност у Београду, Учитељски факултет Универзитета у Београду и општина Требиње. Научни скуп на којем учествује тридесетак књижевних критичара, отворио је, у Музеју Херцеговина, Доброслав Ћук, начелник општине Требиње.

Милован Данојлић, истакао је у уводном слову Јован Делић, један је од наших најплоднијих писаца: и као песник, и као прозни писац, и као есејиста, и као преводилац. А у жанровском погледу, посебно у прози, један је од најхибриднијих, најнеухватљивијих и најразуђенијих писаца. Он је висока мера књижевне културе и одговорности. Ово је, додао је Делић, до сада најзначајнији и највећи скуп о поезији Милована Данојлића. Делић инсистира на Данојлићевом песничком разногласју. Пратећи његово песништво кроз време, пратимо, с једне стране, процесе и мене у српском песништву од неосимболизма – од којег већ почиње песникова вера у реч, у језик, у јединство бића и речи, односно језика – до данашњег дана, а са друге, драматичне реакције нашег песника на титоистичко, посттитоистичко и посткомунистичко доба, на доба глобализма, на бомбардовање земље и народа, на разарање и растурање јединственог српског животног и културног простора, и на варварско отимање територије. Данојлић, по правилу, храбро дотиче оно „о чему још нисмо проговорили”.

Александар Јовановић истакао је велику повезаност Милована Данојлића и Јована Дучића. И један и други успешни су песници и путописци. И један и други, песници су у развијању, а то значи да им прве књиге нису биле најбоље, већ им је свако ново дело било боље, смиреније, сведеније. И на крају, и један и други, везани су за завичај: Дучић за Требиње, Данојлић за Ивановце, и обојица су добили своје ктиторске храмове.

Место које Данојлић заузима у савременој поезији, сматра Ђорђије Вуковић, тешко је утврдити. Преводио је модерне песнике, попут Бодлера и Јејтса, а опирао се идејама које се називају модерним. Поезијом су код нас владали други, он је остајао по страни. Његове збирке повољно су дочекане, али се на њега није много рачунало. Рано се окренуо песмама за децу, које ће скретати поглед са његових песама за одрасле. Касније се усмерио на прозу и ту стекао углед.

„Урођенички псалми” (1957), каже Миодраг Матицки, прво је Данојлићево поетички систематизовано успостављање хармоније природе и човека (песника). Већ жанровским одређењем (псалми), формом, (катрени) и наизменичном сменом затворених рима, наглашава се тежња ка хармонији, ка успостављању нечега што треба да буде у равнотежи, да траје.

Драган Хамовић, који је говорио о Данојлићевој поезији од неосимболизма до постсимболизма, посебно је указао на песникове описе. Његови описи теже потпуној прецизности, али ни најмање нису једнозначни. За такав учинак неопходно је језичко умеће високог степена и најширег распона, али и фина аналитичност у раду са лексичким нијансама.

У раду насловљеном „Од бунта до молитве”, Ранко Поповић је истакао да је Данојлић раскошан, пре свега, као песник природе, голог, елементарног постојања и обиља „родне године”. Али, песник чулног одзива, има шта да нам саопшти и о трајно погрешном збиру културних, цивилизацијских и историјских посрнућа, дезоријентисаности наших „година заокрета и преокрета”.

Сања Париповић, анализирајући различите песничке облике које Данојлић користи, каже да све њих повезује звучно понављање и музика, посебно у баладама и псалмима, али и у сонетима.

У вечерњим часовима, у Музеју Херцеговина, књигу препева Милована Данојлића „Моји песници”, коју је објавио „Орфеус” из Новог Сада, представили су Јован Делић, Горан Радоњић и Селимир Радуловић.

Зоран Радисављевић


Коментари0
ea765
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља