уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41

Фирмарине падају после избора

четвртак, 05.04.2012. у 22:00
Такса на фирму за предузећа сувишан трошак Фото Т. Тодоровић

После избора неки порези мораће да се повећају, без обзира на то што током предизборне кампање могу да се чују обећања о смањењу намета за привреду и грађане. Како „Политика” сазнаје, разматра се могућност повећања пореза на имовину, али и паралелно смањење неких локалних такси. Један од аутора пореске реформе, која је у припреми, незванично открива да ће повећање пореза односити само на привреду, а не на грађане.

– Уместо књиговодствене вредности имовине који се опорезује по стопи од 0,4 одсто предложићемо да се опорезује тржишна вредност некретнине. На тај начин исправиће се неправичност у систему, јер је вредност имовине привредних субјеката потцењена – каже наш саговорник.

Да то не би оптеретило привреду предложиће укидање неких од локалних такси, такозваних парафискалних намета који су се посебно „намножили” током кризе. Иначе, та поресека реформа подразумева смањење оптерећења на рад и капитал, а повећање намета на потрошњу, односно пореза на додату вредност. Овим решењем ће само бити допуњен већ постојећи предлог.

Други проблем је то што од два милиона стамбених јединица, колико их постоји у Србији, чак трећина не плаћа порез на имовину. Проширењем обухвата такође би се обезбедили додатни приходи.

– Стално слушамо приче о томе колико има хектара необрађене земље у Србији. Када би се на ту имовину плаћао порез она би се ефикасније и користила. Не бисмо имали тај проблем, јер би власници или обрађивали или изнајмљивали парцеле да би на њима нешто зарадили – објашњава наш саговорник.

Да је приход од пореза на имовину лош показују и подаци из девет општина источне Србије према којима приливи по том основу износе само девет одсто, а само од таксе за истицање фирме 11 одсто. Због тога аутори ове реформе сматрају да је пореска клацкалица којом би се повећали намети по једном, а смањили по другом основу може да допринесе растерећењу привреде и ефикаснијој употреби имовине.

У документу који још није коначан, а у који је „Политика” имала увид, НАЛЕД и УСАИД су анализирали све парафискалне таксе, накнаде и дуга плаћања и избројали да постоји чак 250. Да је захватање од привреде поприлично показују и подаци да се само у буџет годишње слије око 70 милијарди динара по том основу, што представља око два одсто бруто домаћег производа, односно свега онога што српска привреда створи за годину дана. Уз то, добар део ових накнада одлази директно у буџете различитих агенција, па се у државној каси уопште ни не виде, што значи да је укупно оптерећење још веће. То, како сматрају порески стручњаци, од система заиста прави харач.

Зато је једна од идеја да ниједна нова накнада не може да се уведе, или да се њена стопа промени без одобрења Комисије у којој би већину представљали званичници Министарства финансија. Аутори истраживања сматрају да би можда могао да се укине највећи број накнада које се односе на уписе, потврде, дозволе, уверења, лиценце, а наплаћују их локалне самоуправе.

– Они се већ финансирају из пореза, тако да их таксе и накнаде као њихов сопствени извор прохода само мотивишу да процедуре буду што компликованије, а накнаде бројније и скупље. Изузетак су случајеви у којима се ангажују стручњаци са стране – каже се у прелиминарној анализи.

Креаторима пореске политике саветује се да приходи различитих агенција уђу у буџет и да се такве институције финансирају из буџета. Такође, додају да су неке накнаде легитимне и да их треба оставити на снази, као што је на пример накнада за загађење животне средине.

Александер Грунауер, директор пројекта у Немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ, оцењује да највећи терет за предузетнике представљају порези на доходак и такса на истицање фирме. Порез на имовину је занемарив.

– Далеко највеће оптерећење је на име пореза и доприноса на зараде и износи у просеку 64 одсто нето зараде. Оно је и главни генератор сиве економије. Предузетници запошљавају у просеку 2,2 радника. Годишњи расход на порезе и доприносе износи око 250.000 динара по раднику. Мала предузећа запошљавају у просеку 5,7 радника. Годишњи расход на порезе и доприносе износи преко 750.000 динара – каже наш саговорник.

Такса за истицање фирме (фирмарина) износи у просеку око 30.000 динара годишње по пореском обвезнику, додаје. И она је генератор сиве економије и зато је треба укинути. На списку накнада „за одстрел” је и она на грађевинско земљиште.

М. Авакумовић

А. Телесковић


Коментари6
755cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Siniranje o poreskoj politici drzave sa preko milion nezaposlenih ne dovodi do zelejnih i potrebnih rezultata.
zoran jerotic
nama treba kompletna reforma POREZA,promena obracuna vecine poreza,smanjenje PDV-a i svih ostalih poreza,zanima me da li autor clanka misli da ce se nesto promeniti sa zemljom koja se ne koristi ako se poveca porez na imovinu,HOCE promenice se VLASNIK zemlje,kupice je onaj koji ce moci da finansiski izdrzi placanje haraca na zemlju posto od zemlje ionako malo sta moze da se zaradi,njveci problem u ovoj zemlji je pored poreza,politika cena energenata,oni obesmishljavaju bilo kakvu proizvodnju,trgovinu,prodaju,zasto,zato sto su nerealno visoki svi odreda,zasto se PDV placa na neto platu sa doprinosima ? niste znali,kako to pa razmislite malo kako se obracunava....nasu privredu je pojela administracija kroz poreze,sad glockaju kosti...
ogi og
Privreda je ugušena i sad pred kraj mandata Vlade se neko setio privrede i milion zatvorenih radnih mesta i normalnog i racionalnog, a do sada se iživljavalo i raspomamljeno ludovalo, užas, bruka.
Ratka
Bilo koja poreska reforma u Srbiji je u startu osudjena na propast. Prvo treba da se sprovede reforma Poreske uprave Srbije, zato sto je glavni razlog deficitarnog (praznog) budzeta losa naplata, a ne poreski propisi. Kada se smanji siva ekonomija i naplati dobar deo od jedne milarde evra PDVa od neregistrovanog pr ometa godisnje, tada bi se stvorili uslovi za poresku reformu. Na prvom mestu smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 60 na 40%. Treba ukinuti sve lokalne takse (haraci), a opstinama ostaviti deo od naplacenih poreza na zarade i deo PDVa od smanjenja sive ekonomije na svojoj teritoriji. PDV stope ne povecavati jer bi osiromasili stanovnistvo i privredu. Porez na imovinu ne dirati, jer bi bio veliko opterecenje za veliki broj nezaposlenih. Porez na zakup smanjiti sa 20 na 10% i vise stotina hiljada zakupodavaca uvesti u legalne tokove (ogromna sredstva). Ima citav niz popularnih mera za koje ucesnici u poreskoj reformi, na zalost, nisu ni culi.
Milorad Mrdjan
Kada ponovo izaberemo istu vlast, srbijom ce poteci med i mleko.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља