недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

У новом Културном додатку у суботу 7. априла читајте:

Аутор: Културни додатакпетак, 06.04.2012. у 10:36
Ал Пачино у филму „Не познајете тог човека”

СВЕДОЧАНСТВО

Ал Пачино и Доктор Смрт

Карактеристично је да Ал Пачино, коме је припала прошлогодишња Еми награда за најбољу мушку улогу, није хтео – ни пре нити током снимања – да се сретне са Кеворкијаном како би избегао опасност да опонаша личност коју је интерпретирао („Желео сам да изградим сопствену визију човека како га видим у својој уобразиљи, а не да га опонашам”). Ал Пачино се заиста толико саживео са Кеворкијановим ликом да је превазишао сопствени негативан став према еутаназији, што је признао Кеворкијану када га је (непосредно после премијере филма) посетио у болници, на шта му је Кеворкијан одговорио: „Када бих мало дуже поживео, настојао бих да поступам као што сте ме приказали на екрану”...

Влада Петрић

-------------------------------------------------

РЕПОРТАЖА - ПОРТУГАЛАЦ У ТРШИЋУ

Нема више политичких богова, само Меркелова

Политика је пена на таласу историје. Србија не може да остане затворена у себе у доба глобализације, и не прикључи се ЕУ. Треба гледати на Португалију као на врсту лабораторије и видети позитивне и негативне ефекте, да би се могле поредити опције. Председник Тадић је прошле недеље разговарао са нашим председником, можда баш због тога да би добио информације о тим ефектима – каже наш саговорник Фернандо Катрога с којим смо разговарали приликом њ4говог обиласка Тршића.  У Вуковој кући овај аутор уписује у књигу утисака: „Једна дивна лекција о томе како је домовина језик којим се говори.” „То се најлакше носи са собом, посебно кад се бежи“, додаје историчар Милан Ристовић

Мирјана Сретеновић

---------------------------------------------------

ПОЛЕМИКЕ

Злоупотреба књиге „Луда земља”

Илустрација Иване Раденковић

„Да ли је Балкан подсвест Европе“, КУН, 10. март 2012, „Рашковић је признао да је његова странка запалила фитиљ национализма”, КУН, 31, март 2012

Наташа Марковић

-------------------------------------------------

На лепом плавом Левију Штраусу

Шта ће нам, заиста, критичко и аналитичко мишљење, зашто да се мучимо, учимо и мућкамо главом кад можемо да се НИН-амо и нанамо, да се љуљкамо и да спавуљкамо на таласима лепог плавог Левија Штрауса? Јер, као што нам је унапред поштено и потентно обећано, у крајњем исходу свакако нам следује – фига. И шлус! Да ли је озбиљној уметничкој критици заиста и место у гласилу које с времена на време објављује шкакљиве темате о „летећим тањирима” или, рецимо, овдашњим сексуалним апетитима, праћене ласцивно обнаженим насловницама с прстима у доњем вешу

Тихомир Брајовић

---------------------------------------------------

РЕАКЦИЈА

Чекајући барбарогенија

Још сам у млађем кенозоику, са погледом на мезозоик, читала Нин као културолошки арбитар српске периодике. Лично ми није Меденица у екстремној симпатији, али не могу да прихватим ниновску препричавачку „критику” позоришне представе

Олга Стојановић

-----------------------------------------------

ФИЛОЗОФСКИ ТЕСТАМЕНТ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Дијагноза модерности као кризе

Илустрација Д. Стојановић

Из Ђинђићевог угла, ако модерна филозофија одлази у спекулативном смеру, ако је посвећена одређеним метафизичким конструкцијама, и ако за то плаћају цену нетематизовани, непроблематизовани или погрешно тематизовани и наопако проблематизовани историјски живот, практична питања историје, онда се модерна филозофија поставља неодговорно према историјском животу, односно према животу – истакао је професор Милић на трећој трибини у Дому омладине Београда  

Новица Милић

-----------------------------------------------------

СТРИП СЦЕНА

Дон Кихот – комични  суперхерој

За Политику из Мадрида Јасмина Лазић

-----------------------------------------------------

42. ТАКМИЧЕЊЕ МУЗИЧКЕ ОМЛАДИНЕ

Јавни часови жирија

Стојан Кркулески                     Ито Јуми                                     Ђовани Пунци

Финале кларинетиста је донело највише узбуђења. Ђовани Пунци никога није оставио равнодушним. Без сумње ни чланове жирија, који су готово јавно износили своје незадовољство! Тако смо сви сазнали да Пунци и није кандидат за високу награду. Не само у Београду, већ и на много престижнијим такмичењима, велики страствени уметници остају по страни, но заувек урезани у срца слушалаца, градећи своје каријере на личним харизмама

Љубиша Јовановић


Коментари1
15c41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rosalija Maric
Sta sta pre da komentarisemo, i kako, kada nam se za to ne ostavlja nikakva mogucnost. Cela situacija sa Medenicimom prituzbom na Spaicev NIN je farsicna, jer on to pise i zali se u Kulturnom dodatku koji je ukinuo knjizevnu kritiku. Ako je Kulturni dodatak sa takvom tradicijom ukinuo knjizevnu kritiku (a to KAO niko ne primecuje) zasto da Spajic to ne uradi u NIN-u. Cudno je to da to ni Brajevic nije primetio. Ili mu je vazniji NIN, jer tamo pise.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља