четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Павић у свету превођен, у Србији заборављен

уторак, 10.04.2012. у 22:00
Јасмина Михајловић Фото Р. Крстинић

Двадесет пет превода у свету и ниједно издање на матерњем језику, тако тренутно изгледа живот књижевног дела Милорада Павића, писца који је у својој земљи готово потпуно пао у заборав нешто више од две године после смрти. Павићева удовица, књижевница Јасмина Михајловић, каже да су после пишчеве смрти код нас објављене само „Кратка историја Београда” и Павићев превод Пушкиновог „Евгенија Оњегина”, а да његови романи, збирке прича, драме, могу да се нађу само као антикварна издања.

– Романа „Хазарски речник”, који је и школска лектира, од 2008. године нема на нашем тржишту. Милорад Павић је једини дисидент који је то постао после смрти. Почело је одмах заборављање и систематско прећуткивање његовог имена и онда када сам се ја борила да се то не деси, нико није стао уз мене, сем неколицине Милорадових сарадника. Ако смо дотле дошли да се толико стидимо својих великана, да о њима не говоримо ни реч, а о ратним злочинцима пунимо новине, онда нешто дубоко није у реду – каже Јасмина Михајловић.

Прва комеморација Милораду Павићу одржана је у Српској академији наука и уметности три месеца после његове смрти, друга је одржана у ПЕН центру и за њу Јасмина Михајловић каже да је сазнала из новина, а на трећој у Српском књижевном друштву, било је петоро писаца, од којих су двоје били Михајловићева и Павићев син. На годишњице смрти и рођења у Београду, сем родбине, пријатеља и делегације азербејџанске амбасаде, ниједна српска институција до сада није послала своје представнике, додаје Јасмина Михајловић.

– Било ми је важно да присуствује тим годишњицама и неко из српских институција, било представници САНУ, јер је Милорад био њихов редовни члан, Српско књижевно друштво, чији је, такође, био члан, било да то буде Универзитет у Београду, јер је он отишао у пензију као професор Филозофског факултета. Није било представника ни са Новосадског универзитета, ни на сахрани ни после, а Милорад је био декан Филозофског факултета у Новом Саду. Али, они су се ипак њему одужили тако што су поставили спомен-плочу у централној факултетској библиотеци – наводи Јасмина Михајловић.

Према тестаменту, њој су остављена сва ауторска права на дела покојног супруга, осим оних за дечји роман „Невидљиво огледало”, носилац ауторских права је Павићева унука. Михајловићева каже да има потписане уговоре о објављивању с неколико српских издавача, али од јуна, када су ти уговори потписани, до данас ниједна књига није објављена.

– Милорад Павић је кроз своје дело и даље жив, хтела то његова родна земља или не. Уметници могу да буду заборављени по својој смрти, али у овом случају само га је Србија заборавила, јер док се ја овде мучим да објавим било коју књигу на српском, истовремено милиони становника на планети читају тог Милорада Павића на својим језицима – истиче Јасмина Михајловић.

Његова књижевна дела су тако постхумно објављивана у Русији, Словачкој, Грчкој, Литванији, Чешкој, Грузији, Турској, Мексику, Кореји где је насловна страна штампана ћирилицом. У САД три дела су се појавила као електронска издања, у плану је и мултимедијално енглеско издање „Хазарског речника”, а први пут је објављен у Индонезији и Азербејџану.

– Кина у октобру 2012. године издаје луксузни „Хазарски речник” у десет милиона примерака, део књижевног опуса ће бити објављен и у Вијетнаму; Француска припрема библиофилско издање прича, Јерменија роман „Предео сликан чајем”, а требало би да се „Хазарски речник” појави и у Албанији идуће године – каже Јасмина Михајловић.

Током прошле и претпрошле године било је и неколико премијера представа рађених по Павићевим текстовима, у Москви, Букурешту, Приједору, недавно и у Пољској, у граду Ополе. Михајловићева додаје да је драма „Заувек и дан више”, која никада није играна у Србији, изведена у чувеном Московском художественом театру (МХАТ), чиме је Павић постао једини српски писац који је тамо игран.

– Такође, он је једини Србин којем је подигнут споменик у центру Москве. Тај споменик је подигнут неколико месеци пре Милорадове смрти, поводом осамдесетогодишњице од његовог рођења. У Србији тада није могао да буде организован ни научни скуп, онај планиран у Матици српској отказан је, ни свечана академија којом би била обележена осамдесет година од Павићевог рођења, што се ради сваком угледнијем грађанину ове земље – истиче Јасмина Михајловић.

Ј. Чалија

 -----------------------------------------------------------

Легат Милорада Павића

Јасмина Михајловић тестаментом је проглашена старатељем над Легатом Милорада Павића у Београду, на Дорћолу, у стану где је Павић живео са супругом. Његова библиотека, рукописи, архивска грађа, преписка, награде, писаћи сто, две уљане слике из 18. века, описане у роману „Предео сликан чајем”, остављене су граду Београду. Богату заоставштину тренутно пописују стручњаци Библиотеке града Београда, али сам легат још увек није обележен спомен-плочом, иако је још 2010. године донета одлука да се она постави, наводи Јасмина Михајловић.


Коментари10
2b4cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

amalija riznic
Hazarski rečnik moze da se nadje u prodaji u novom izdanju, ja ga inače jako volim, on je velikan, njegove knjige su večne, izdavači bi trebali da se pozabave sa tim, u Rusiji ga mnogo vole i cene, a trebali bi i mi malo vise da cenimo svoje genijalce
Теодор Трифуновић
Српски великан, очито, не може без оспоравања и черечења. Зашто нам тако треба, коме користи! Па да није написао ниједан роман, ниједну причу, Павић је својом професуром дубок и непоновљив тумач српске књижевне баштине (нпр. ко је боље од њега тумачио наш 18. век). Све најлепше песничке слике наше "књижевности "тврђег" проседеа - реализма, мимезиса - не могу стајати ал пари оној чудесној фантастици, надреалној сликовности виђеној у само једном од његових дела - "Хазарском речнику! Био је, ваљда, посљедњи живући византијски дух у нашој савремености - из које се све велико у нашој култури и заметнуло. Да није био Србин у једном "ишчашеном" , по нас, ружном времену, давно бисмо с њим имали првог Србија-нског нобеловца... Мој професоре, па шта хоће још, има ли краја нашој малициозности па да једном, бар онако епски признамо: "погубисмо од себе бољега!"
trzisna ekonomija
ocigledno ne postoji interesovanje i ekonomska opravdanost;u protivnom, vec bi se nasao neko da ponovo izda paviceve knjige. ako se radi o nekim politickim igrama ili licnim netrpeljivostima...to je ono sto se zove "knjizevna kuhinja" i nije nista novo niti licno...desava se i drugima!
Митар Милошевић
Павићевих књига има у продаји само на једном месту. У херцегновској Књижари Со. Тамо вредно сабирају све што се од преосталих (непродатих) примерака може да нађе, плус антикварно. Не слажем се с коментаром по коме не постоји потреба за Павићевих књигама зато што су "недавно објављене". Увек ће постојати потреба за једним од најбољих писаца света. Србина, притом. Нејасно ми је само ово (Ј. Михајловић није објаснила): Зашто, рецимо, Лагуна неће да штампа Павића? Да ли је сасвим окончана оставинска расправа? Да ли је Ј. Михајловић свесна да би сама згрнула богатство да ОНА штампа Павића? У чему је проблем, у чему је фазон?!
Stefan A.
Svakim danom, sve vise i vise, Srbija ide ka nistavilu. Ne znam kakav je to poremecaj Srba da ne postuju najvise vrednosti; kao sto su dela Milorada Pavica. Vidim dosta komentara o tome kako je njegov stil razumljiv, i cudim se, kako to da je srpski pisac(istovremeno i svetski, ali najpre srpski), nerazumljiv Srbima, a razumljiv Japancima, Kinezima, Indonezanima,... Sramota za nas, i nasu intelektualnu ''elitu'' sto dozvoljavamo da jedan velikan kao sto je Milorad Pavic, padne u zaborav.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља