петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:58

Курс динара и реформатори

Аутор: Јован Б. Душанићчетвртак, 12.04.2012. у 22:00

У последње време, када долази до пада вредности динара, гувернер брани монетарну политику коју спроводи Народна банка (а којa се не разликује од оне коју су водили његови претходници), али су све учесталији захтеви да се направи коперникaнски обрт и пређе на евро или неки фиксни курс. У тим захтевима најгласнији су управо они који су одлучујуће утицали на досадашњу погубну економску (па и монетарну) политику, а сада нуде коперникански обрт који би српску привреду одвео у још дубљу кризу.

Оно чиме су се наши економски реформатори и њихови неолиберални истомишљеници од 2000. године посебно поносили јесте стабилан курс динара и „здрав” банкарски систем, који је скоро у целини препуштен у руке иностраног капитала. Невероватно али истинито, доказивали су да могу постојати јак новац и здраве банке у држави у којој је привредна активност замрла, а незапосленост достигла огромне размере. Штавише, бивши гувернер је јавно истицао да очекује да ће за то добити Нобелову награду из економије.

Насупрот њима, од 2000. године тврдим да смо се определили за погрешну економску политику, а да су највеће грешке у њеном спровођењу биле политика стабилног (прецењеног) курса динара и препуштање банкарског система у власништво иностраног капитала, односно да је реч о разорној мини одложеног дејства која ће имати катастрофалне последице по српску привреду и њене грађане.

Спроводећи политику прецењеног курса динара, у Србији смо целу једну деценију имали релативно стабилан девизни курс. У претходном периоду раст цена је био вишеструко већи од промене курса динара. Остављајући по страни друге факторе (не)конкурентности наше робе, оваква политика прецењеног курса „поскупљује” домаћу робу на иностраном тржишту и дестимулише извоз, а подстиче увоз пошто страна роба постаје „јефтинија”. То неминовно доводи до раста спољнотрговинског дефицита и „гашења” домаће производње.

Одржавање релативно стабилног, прецењеног курса динара било је  могуће захваљујући знатним девизним приливима које је Србија имала све до избијања светске економске кризе. У том периоду, само по основу приватизационих прихода и нових задуживања у иностранству, Србија је забележила девизни прилив од више од 30 милијарди долара. Процењује се да је исти толики девизни прилив био од дознака наших грађана из иностранства. Тај огроман девизни прилив (60 милијарди долара), уместо у развој, био је углавном усмерен у потрошњу.

У условима брзог раста цена и плата, уз релативно стабилан девизни курс, плате запослених исказане у еврима брзо су расле (подсетимо се да је просечна плата у Србији у октобру 2000. износила око 80 немачких марака, односно 40 евра) и стварао се привид успешности реформи. У таквој ситуацији многи грађани – тржишно неискусни, доскора незадужени и живећи годинама у приличној оскудици – узимали су изузетно скупе банкарске кредите и углавном куповали инострану робу. На тај начин стимулисали су производњу, али не домаћу него у земљама из којих долази та роба али и капитал.

С друге стране, у условима добрих зарада (због лихварских камата) на кредитирању наших грађана, имали смо и знатан додатни прилив (спекулативног) капитала, који су банке повлачиле од својих централа из иностранства. Одобравајући кредите, банке су се од неминовног пада курса динара заштитиле девизним клаузулама, а грађани су масовно узимали кредите наивно верујући да ће дугорочно курс динара бити стабилан (прецењен), а да ће њихове зараде исказане у еврима и стандард и даље расти.

Наши економски реформатори морали су превидети да овакав модел економије неће моћи дуго да функционише јер, пре или касније, долази период када се неће имати шта продавати, нити (због презадужености) додатно задуживати. То ће довести до рапидног пада девизних прилива и додатног погоршања свих перформанси српске привреде, те осетног смањења стандарда запослених. Тада ће се и простор за високе зараде банака смањити и доћи ће до одлива спекулативног капитала. Значајно смањење девизних резерви условиће осетан пад вредности динара, односно девалвацију.

После погрешне економске политике, српска привреда се сада налази у тако лошем стању да не постоји добро решење. Тако и у политици девизног курса, избор је могућ једино између лошег (девалвација) и катастрофалних решења (наставак досадашње монетарне политике, фиксирање девизног курса, једнострано увођење евра као званичне валуте).

Девалвација би дугорочно имала позитивне ефекте (пре свега, смањењем огромног спољнотрговинског дефицита и повећањем производње и запослености), али за то је неопходно време, а у почетку су неминовне и одређене жртве, што је скопчано и са не малим ризицима. Сваки дан одлагања више него потребне девалвације, неминовне жртве и ризике чини већим, поготову уколико девалвација буде изнуђена, а не плански спроведена. Уколико томе приступимо осмишљено данас, то ће бити веома болно решење за велики број грађана, али одлагање неминовних резова довешће до изнуђених потеза који ће бити знатно скупљи и социјално драматичнији.

*Редовни професор универзитета


Коментари10
42972
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav мирослав
Profesor tobož kritikuje strane banke a zapravo radi za njih jer će devalvacija ovim bankama omogućiti bogatstvo u nekretninama vredno desetine milijardi evra. Radi se o nekretninama Srba zaduženih u ovim bankama. Izvoz ne zavisi od kursa nego od kvaliteta robe i troškova proizvodnje. Ako srpska privreda sa afričkim platama ne može da bude konkurentna onda ne treba ni da izvozi. Devalvacija i inflacija su usko povezane u Srbiji i kada ima i kada nema razloga za to. Dovoljno je samo da se pogleda prilog iz dnevnika u kojem bakica sa pijace izjavljuje kako će njena salata da poskupi zbog rasta deviznog kursa. Naši ekonomski fakulteti godinama unazad proizvode nekreativan kadar koji za sve ekonomske jade ima samo jedan recept - devalvaciju dinara. To što desetine hiljada mladih odlazi iz zemlje bednih plata, a staračko stanovništvo umire od gladi, ne zanima liberalne ekonomiste.
p.s.
Kolika je "korist" liberala ? Koliko je svaki od njih zaradio ? Ne verujem da su to ljudi koji ginu za ideje ( G17 i deo ekonomista u DS-u ).
srecko sreckovic
G.Dushanic je trebao da pomene i stanje nashih DEVIZNIH REZERVI, kojima se 'brani stabilnost kursa dinara. Lako je proveriti da je prethodni Guverner NBS Jelashic, braneci kurs dinara dao stranim bankama tri MILIJARDE EVRA DEVIZNIH REZERVI, pa poshto se nishta nije desilo uplashivshi se pobegao, podneo ostavku i otoshao bez polozenih rachuna bilo kome. Novi Guverner Shoshkic je nastavio sa istom politikom i do sada je 'chuvajucikurs dinara' iz deviznih rezervi 'potroshio josh SHEST MILIJARDI EVRA, a kurs raste li raste. G Dusanic lako moze da proveri ove podatke, ali nisam siguran da moze da nadje negde, kolike su nam ustvari i da li uopshte vishe imamo devizne rezerve. Ovo je aktuelno pitanje a o potroshenom niko nece podneti izveshtaj.
Истина избија
Кад сам тврдио да је земља дата "у најам" да би се ДОС одржао на власти и појединци убрали најамнину, нико није хтео да штампа.
stevan Vucetic
Cela filozofija tranzicije,o kojoj profesor pise,je plansko i sistemsko urusavanje socijalisticke nekonkurentne/auterhicne/ekonomije,i da svojom konkurentnijom robom zaposednu"istocna trzista".Da bi se ta njihova jeftinija i kvalitetnija roba kupovala doveli su svoje banke kojima su namamili gradjane,da se zaduzuju,neki i do iznemoglosti,kupovajuci njihovu kvalitetnu ponudjenu robu.Ta roba je vlasnistvo multinacionalnih kompanija,koje "plivaju"i novcu.Kada se tome doda kineska,istina manje kvalitetna roba,onda su nasi vidici u buducnost posve zatamnjeni.Dosli smo do mere da svaki"nas"dinar u dzepu je tudji-posudjeni na kojeg se placa kamata.Oslonac na vlastit realni sektor je dobrano zakasnio i ne vidi se izlaz,pa ni u devalvaciji,koja bi"zaklala"zaduzene gradjane sa valutnom klauzulom.Paradoksalno je,ali istinito,da oni koji su nas doveli defakto i de jure u bezizlaznu egzisrencijalnu situaciju,bi i dalje da ih biramo na predstojecim izborima.To je van svake pameti i dobrog ukusa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља