петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Фуснота је најскупља српска реч

петак, 13.04.2012. у 22:00
Матија Бећковић Фото Танјуг

У Требињу, на традиционалној манифестацији „Дучићеви дани”, на Благовести, у дану када се Јован Дучић упокојио, у Херцеговачкој Грачаници, његовој вечној кући, на Црквини, представљене су две нове књиге Матије Бећковића: „Најважнија српска реч” и „Најскупља српска реч”, које је објавио ДОБ из Гацка. У Музеју Херцеговине представљен је зборник радова „О песмама, поемама и поетици Матије Бећковића”, с прошлогодишњег научног скупа у Требињу. С песником смо разговарали о најважнијој и најскупљој српској речи, о Србији данас, о ономе шта нас чека и шта нам ваља чинити.

Која је данас најважнија српска реч?

Кандидат сам, тим се дичим.

Шта је остало од Косова – најскупље српске речи?

Најскупља фуснота.

Већ неко време води се полемика око земних остатака Николе Тесле. Шта је, по Вама, најбоље решење?

Све би било једноставно када би постојао минимум здравог разума. Питање је да ли је дошло време да се прекине његово посмртно мучеништво – или није? То питање се не би ни постављало да је Теслина последња жеља била да буде спаљен и да његов прах почива у његовом музеју. Али, није. Тесла је сахрањен по православном обреду, а потом извађен из гроба и спаљен. Не знам за такав злочин – сем у случају Николе Тесле и Светог Саве.

Црква, којој је његова породица дала четрдесет православних свештеника и двојицу владика, а и он сам је био нека врста белог монаха – одавно је одлучила да се његов прах положи у Храму Светог Саве, али одлука Сабора није спроведена. Очекујем да се огласи и САНУ, чија је дужност да брине о својим преминулим члановима. Тако би се окончао злочин над његовим земним остацима.

Пренос Слободана Јовановића обављен је, готово, илегално. Како то објашњавате?

Све што је важно – у Србији није јавно. Па ипак „српски Волтер”, како је назван Слободан Јовановић, није сахрањен ноћу. Надамо се да ће накнадно и на његовој надгробној плочи бити уклесано ко је он био.

Око рехабилитације генерала Михаиловића – веће је узбуђење у Загребу и Сарајеву, него у Београду. Како то коментаришете?

Србија је налупана земља и изгледа да више нема ниједну осетљиву тачку на којој би давала знаке живота, трзала се и узбуђивала. Судству се, оправдано, замера да није независно, а суду унапред прети ако се усуди да буде независан. Из те бескрајне, бизарне приче, за ову прилику бих издвојио случај без преседана, а тиче се председника САД Харија Трумана. Наиме, он је генерала Михаиловића, поред живог маршала Тита, одликовао једним од највећих америчких одликовања и то – посмртно и после рата. Онда кад о њему није било тајни, које Де Гол, можда, није знао кад га је одликовао. Значи, ово највеће признање – дошло је пошто је Михаиловић ухваћен и суђен, пошто је поднета оптужница, саслушани сведоци, изведени докази, донета пресуда и извршена егзекуција. Хари Труман је све то игнорисао, превиђајући сву нашу историографију, правду и правосуђе. Ако је генерал Михаиловић издајник, фашиста и сарадник окупатора – није ли то исто и Хари Труман – који га орденује?

И то није било довољно, него је амерички амбасадор после свега, читаве библиотеке доктората, књига и филмова о Михаиловићевој сарадњи са окупатором, колико јуче, недавне 1995. године, тај орден, усред Београда, уручио његовој ћерки. И све је то прошло без демарша бројних антифашиста, било наших, било оних из суседства. Да је одликован неки други, од толиких нацистичких главешина, не верујем да би им то тако прошло, али овде им се може.

САНУ је недавно одбила да дистрибуира, у редовној размени – „Magnumcrimen”. Какав је Ваш став о томе?

Ни САНУ се више не узбуђује тек тако. Списак њених грехова је подугачак да би себи дозволила да му додаје нове. Макар се радило и о размени књига.

Преводиоци имају проблема с вашом поезијом. Да ли ће је преводити на црногорски језик.

Полако. Тек су превели Његоша. Ја ћу, можда, доћи на ред тек после народне поезије.

У једном свом есеју сте рекли да је у „ћутању будућност поезије и језика”. Шта сте под тим мислили?

Сваки говор је превазиђен. Најсувислије говори тишина. Ко се служи речима – само показује слаб карактер. И оном који седи поред тебе – можеш да се обратиш мејлом или ес-ем-есом, па он нек бира кад му се твоја енергија конзумира, и може да одлучи да ли ће текст да обрише или да чита. Најјачи играчи – одавно ћуте. Ко говори ћутањем, добија на снази и харизми. Мисао више одјекне ако се не каже, ако се отћути. Први који се сети да се само потпише на крају датог простора – постаће нови месија, а његова мисао сама ће устати из дубине празног папира. Приближава се дан када ће на крају беле странице бити само потпис аутора. Бели папир више говори од планинских венаца црних слова. Поезија ће повратити стару славу када сви престану да пишу.

У Србији је у току предизборна кампања. Шта очекујете?

Кад год се у Србији тресла гора – рађао се онај гигант од три слова. Та традиција, ни овог пута, неће бити изневерена.

Зоран Радисављевић


Коментари45
c6787
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вера Перић
@Анонимном саветодавцу Одговор зашто Ви и ја различито читамо овај текст дат је у њему. Оно што Вас забавља, мене радује .
@ Вера Перић
Ah, sad mislim da sam vas razumeo. Vas je Pesnik "namagnetisao" svojim recima i vi vise niste slobodni i sposobni da kriticki ocenjujete njegove pesnicke politicke istine niti da ih uporedjujete i odmeravate njihovu vrednost sa zivotnim istinama i sa zivotnim iskustvom. Meni je guslanje u poeziji i poetskoj prozi zabavno, ali takav diskurs u politici je jevtina damagogija. Mene zabavljaju njegove pesme ali kad pocne da prodaje svoje jevtine politicke reci kao najskuplje, ja mu nisam kupac. Reci u politici su uvek bile jevtine u Srbiji, bez obzira koje to reci bile i bez obzira ko im je prodavac. Razmislite o ovome: Kako to da u zemljama sa dugom demokratskom i civilizacionom tredicijom niko ne zeli da vidi pisce u politici niti im njihove reci znace ista vise od zabave?
Вера Перић
@ аутору примедбе Да,јасније би било да сам уместо " магнетном резонанцом речи " написала " магнетним сагласјем речи ". Хвала!
@ Вера Перић
Ako se ne varam, vi hocete da kazete da vam se svidja ovo sto kaze Pesnik i verujete da je to istina. Samo ne razumem kakve veze sa svim tim ima magnetna rezonanca.
Вера Перић
" Фуснота је најскупља српска реч "- магнетном резонанцом речи васкрсава дуго распету истину о Николи Тесли, Слободану Јовановићу, генералу Михаиловићу и актуелну истину о Србији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља