петак, 06.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Мистерија трпезарије у Манасији

петак, 13.04.2012. у 22:00
Почетак радова на обнови трпезарије Фото М. Димитријевић

Деспотовац, Манасија–Уобичајено је да манастири имају трпезарије. Тако је има и манастир Манасија. Али није уобичајено да она буде слободно-стојећи објекат, невезан за оградни зид, уз то толико велики колики је пре много векова саграђен у порти ове светиње. Они који су прошле године започели радове на њеној обнови постављају себи исто питање које су им, приликом посете овом манастиру на прелиминарној листи Светке баштине, поставили и новинари – крије ли она неку тајну, аутентичну намену, данас нама недокучиву.

– Можда је крије. То је мистерија, трудићемо се да је откријемо – оставља нас у недоумици Гордана Симић, архитекта Републичког завода за заштиту споменика културе, показујући на почетку обиласка изузетно велику конструкцију, димензија 38 пута 16 метара, која је могла да прими чак неколико стотина људи.

Унутар комплекса – тишина. Унутар конака – цвеће. Манастир је од 1954. године женски, што му даје посебно топао тон. Тим пре, следеће упада у очи: велики систем спољних бедема, посебно утврђење, специфично за српску средњовековну војну архитектуру, с којом неупућени могу да се упознају само још на овом месту, када је наша земља у питању. Управо су ти бедеми друга необичност Манасије.

– Овакав систем одбране зачет је у Крушевцу, примењен у Београду, дошао до пуног изражаја у Манасији, да би се после појавио и у Смедереву – каже Марко Поповић, председник Комисије за споменике од изузетног значаја, па даље детаљније објашњава:

– Ова дупла фортификација, којом манастир практично може сам да се одбрани, јер је грађен као манастир-тврђава, подразумева главни бедем с кулама. Њих има дванаест, међу којима се издваја такозвана Деспотова кула – права кула последње одбране. Постоје и одбрамбени балкони, такозване машикуле, има их 139, као и посебно брањени простор који називамо мали град, а где су, верујемо, становали браниоци. Испред овог бедема налази се још један нижи, спољни зид, а испред њега зидани ров. Систем занимљив и стручњацима и лаицима.  

Овде је сахрањен и деспот Стефан Лазаревић. Мошти, пронађене пре неколико година, приликом археолошких ископавања главног дела цркве Свете Тројице, прошле су чак и днк анализу и данас се налазе у кивоту у близини олтарске преграде, јер је овај српски владар у међувремену канонизован. Само гробно место неколико је метара даље, у једном од углова цркве. Истраживачи су сазнали још нешто – деспот Стефан, који је умро изненада, сахрањен је на брзину, јер је требало спречити могуће немире. О томе сведочи изглед гробног места. После истраживања под цркве је обновљен, као и целокупан намештај. Предстоје радови на зидном сликарству, које је посебно – карактерише га појава светих ратника, којих има у живописима из времена Моравске Србије, крајем 14. и почетком 15. века. Сврха је била, како причају стручњаци, призивање небеске заштите. Сликовитије речено, написано стиховима монахиње Јефимије на покрову за главу кнеза Лазара, која каже, парафразирамо: „Позови свете ратнике да помогну чедима твојим да се одбране од турске инвазије...”

Цео манастирски комплекс недавно је обновљен толико да је у односу на стање од пре 2008. непрепознатљив.  

– У последњих неколико година радови су били веома интензивни, од археолошких истраживања, преко радова на утврђењу и бедемима до истраживачких радова на живопису. Укупно је уложено 76 милиона динара. Задатак Србије је да се у нередне две или три године прескочи степеница прелиминарне листе док се наша земља налази у Комитету за светску баштину. Верујемо да ће и обнова и посао подношења кандидатуре за светску листу у том року бити окончани – закључује Марко Поповић.

Милица Димитријевић


Коментари4
9f4a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радослав Грујић
Нема мистерије, јер су М.Поповић и Г.Симић у свим комисијама Мин. културе, где се одлучује о радовима и парама (што се може проверити на сајту Мин. култ): - Комисија за заштиту, очување и презентацију неп. култ. наслеђа, где је М.П. председник, а Г.С. члан; - Комисиjа за утврђивање услова за заштиту и давање сагласности на проjекте за неп. култ. добра од изузетног значаjа, где је М.П. председник, а Г.С. члан; - Комисиjа за предлоге одлука о утврђивању неп. култ. добара, где је председник М.П; - Комисија за заштиту, очување и презентацију неп. култ. наслеђа, где је члан Г.С; - Комисиjа за заштиту, очување и презент. археолошког наслеђа, где је Г.С. члан; - Комисиjа у области заштите култ. добара од изузет. значаjа и добара српског порекла у иностранству, где је М.П. председник, а Г.С. члан; - Управног одбора Републичког завода – чланови М.П. и Г.С. Исти људи раде пројекте, "конкуришу" за средства, "разматрају" приоритете, додељују средства "приоритетима”, а онда руководе радовима!
гаврило. .
манасија је јединствена у својој Љепоти!и то су ствари која Србија мора да користи на културној мапи свијета!
Akade,ik Prof,DrSrboljub Zivanovic
U clanku je pogresno navedeno da je u Manasiji sahranjen Sv.despot Stefan Lazarevic. DNK analiza je utvrdila da je lobanja pripoadala Vuku Lazarevicu sinu Sv.kneza Lazara. Ostali deo skeleta je pripadao nekoj drugoj osobi. Sv.despot stefan Lazarevic je sahranjen u KMoporinu. Vidi brojnu literaturu.
Jovan Kozomvuk
Manasija nije jedini veoma utvrdjeni manastir u Srbiji. Ravanica (ona kod Cuprije) je bila tek neznatno manje fortifikovana. Stavise, ove manastire se moze posetiti oba u istom danu, prilicno su blizu jedan drugom - i lako je uporediti i uociti koliko su slicni po ideji zastite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља