среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:01

Записано у „Српском коду”

петак, 13.04.2012. у 22:00
Ђакон Ненад Илић, Анастасија Илић и Ивица Живковић Фото СПЦ

Прва, друга или нека трећа Србија, груба подела која се неретко раби у јавности, наметнула се као тема за размишљање ђакону Ненаду Илићу, када му је поверено да за потребе „Школе пријатељства”, коју годинама уназад на Тари организује „Наша Србија”, направи уџбеник којим би се српској деци из земаља у окружењу представила српска историја, култура, језик. Традицију које од „Србија” је изабрао?

– Рекло би се да је пред српским народом данас лажни избор – улизичка обезличеност на светској пијаци или нарцисоидност забаченог резервата. Већина Срба осећају се нелагодно пред оваквим избором. Због њих, то јест због нас, због наше деце пред којом имамо одговорност да им пренесемо најбоље из културног наслеђа генерација њихових предака, али и да их оспособимо да равноправно учествују у разним светским утакмицама почели смо са „Српским кодом”, позивом за новим изучавањем, превредновањем и очувањем српског културног идентитета – каже ђакон Ненад Илић.

У том послу, уз супругу Анастасију Илић, придружио му се и Ивица Живковић из Ниша и тако је настала књига, а затим и интернет презентација са појмовима, који по избору ауторског тима најбоље осликавају традицију, историју и културу српског народа. Основних 40 појмова, који су названи раскрснице, рачвају се на конкретније одреднице на различите начине у вези са овим основнима и њих има око 400. Објашњење, значење речи, историјски или културолошки подаци, биографије великана представљају се кроз појмове-раскрснице попут Дунав, хајдуци, Тесла, ћилим, родбина, православље, погача, жртве, манастир. Крећући се даље кроз наведене појмове можемо прочитати више о Винчи или Лепенском виру, гуслама или Старини Новаку, хидроцентралама или Лици, Пироту или Стевану Сремцу, прецима и куму, најстаријим српским црквама и патријарху, кајмаку и воденици, Јасеновцу и крсту, калуђеру и Пећкој патријаршији.

– Књига је замишљена као почетак прављења неке врсте описа „генома” српске културе. Наравно она нема претензије ка потпуности, чак ни научности. Она је, пре свега, искрени позив свим добронамерним Србима да ураде нешто на заустављању самоуништења које смо пре дугог времена започели. Користили смо различите методе при одабиру појмова. Од постојећих културолошких класификација, преко анкетирања, до уметничке игре. Чак смо користили и Фејсбук. Помоћ пријатеља била је драгоцена. Листе појмова које су стизале на питања типа: шта вам прво пада на памет кад помислите на Србију, шта странци прво запазе и запамте у Србији, најдрагоценији појмови које везујете за своју националну припадност, и слична, у много чему су се поклапале. Кад појмове са највећом мером поклапања повежете и са њиховом употребом у „озбиљнијим” истраживањима, онда добијете термине-раскрснице. А на свакој раскрсници налазе се припадајући термини-знакови – објашњава ђакон Ненад Илић.

Зашто се за Ускрс фарбају јаја и које се зове „чуваркућа”, ко је била Милунка Савић, како се меси погача, где је све извођена композиција „Марш на Дрину”, како говоре Моравци, када су настали вашари само су неки од детаља забележених у „Српском коду”.

– Свесни да не можемо обухватити све, пазили смо да поставимо темељ на коме може да се поређа све важно. Да бисмо избегли самозаробљавајућу патетику потрудили смо се да осим Светог Саве, манастира, Марша на Дрину, Мораве, на првом нивоу „Српског кода” своје место заузму и прасе, ћилим, шљива, вашар. Наша култура је стара и оригинална, али је обликована и таложењем многих утицаја са стране. Понешто у њој можда и не треба да има дуг век. Књига и велика интернет презентација на српском и енглеском језику замишљени су интерактивно. Свима заинтересованима остављена је могућност процене представљених појмова, колико су посебно српски, а колико су интернационални, општи, да ли су пролазног значаја или ће бити дуговечни, као и предлог нових – истиче ђакон Ненад Илић.

Књига ће током лета добити своје треће издање, а ускоро излази и компакт диск, наводи Мина Милићевић, директорка невладине организације Наша Србија.

– „Српски код” је привукао децу у летњој Школи пријатељства и од стручне јавности добио високе оцене за темељно представљање наше баштине и за свој отворени, космополитски, православно-хришћански дух, који привлачи и страну публику.

На оваквим основама, „Наша Србија” у следећој фази, уз снажну подршку пријатеља пројекта, компаније „Холцим”, уводи културно-образовни жиг „Српски код”, који ће ширити на виши ниво постојећи интерактивни уџбеник, али и подстаћи нове подухвате у образовању, популарној науци, поп култури, свеукупном бољем разумевању српског идентитета и његове везе са балканским, европским и светским окружењем – каже Мина Милићевић.

Ј. Чалија


Коментари3
25fe2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mosa petrovic
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Na-birou-ceka-2_745-mladih-lekara-stariji-odlazu-penziju.lt.html
Раша
Где може да се купи овај уџбеник, њега би могли и маторији да прочитају, осим ђака, јер су сигурно много пропустили у доба Јошкове владавине.
Милутин Осмајлић
У српском коду је забележено и ово, како записа Динко Поповић:" Када би Косово била албанска земља - села, реке, планине носили би албанска имена. Када би Косово била албанска земља, Албанци би на њој имали своје цркве и друге споменике своје културе, не би један народ, ако није дивљи, могао да не остави правог знака свога вековног присуства на својој земљи. Све што је на Косову и Метохији изграђено и у светску ризницу као духовно благо унето, Срби су створили. Албанци су само рушили, Косово и Метохија су некада били предео најгушћих споменика хришћанске цивилизације. Нигде нема толико црквишта као на том пределу српске земље. Синан-паше су вековима то рушиле, па ипак нису могле све да уруше - још постоје Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Девич, још се свет има чему дивити, а зидови цркава и манастира чувају тапију на српску земљу". Нема насилног прекрајања историје, јер је све записано у "Српском коду".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља