недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Злочин као издаја вере

петак, 13.04.2012. у 22:00
Увек ће се наћи неко ко је спреман да злоупотреби идеје демократије или вере, јер је то део грешне људске рироде Фото Бета

Став цркве према рату јесте да се морају бранити земља и своји мили и драги, јер није грех бранити свој народ и домовину, грех је када се пређе та линија, када се та одбрана острасти и изгуби свој смисао, каже за „Политику” протојереј ставрофор Војислав Билбија, парох ротердамски и духовник хашки, објашњавајући како се прелази граница између вере и насиља, односно злочина. И када се идеје љубави, мира и толеранције које проповеда већина религија – претворе у своју пуку супротност.

– У средњем веку водили су се верски ратови на свим могућим странама и сви су тврдили да су у праву. Узимали су божју правду у своје руке. Огњем и мачем покушавали су да је реализују и утврде пирамидално божје царство међу људима на земљи. Када кажем пирамидално, онда мислим на устројство западне цркве, где су у суштини били покушаји да се небеско царство потврди и организује на земљи. Изродило се, нажалост, у једну неправду и верске ратове. Довољно је сетити се инквизиције, истребљења патарена односно богумила, катара... – објашњава Билбија.

У последњим ратовима на Балкану, због лоше обавештености младих људи и недовољне верске зрелости и познавања вере, као и начина њеног примењивања у свакодневном животу, па и у самом рату, долазило је до страшних деформација, напомиње духовник хашки Војислав Билбија, иначе свакодневно у прилици да се загледа у дубину душе осумњичених за ратне злочине којима се суди у холандској престоници:

– Као факт и резултат рата, појављује се мржња. Она је била потпиривана медијима, на многе начине надувавана, па је та мржња често блокирала дубоки осећај религиозности и примене вере у нашем традиционалном чојству и јунаштву. Јунаштво је храброст и снага у отпору према противнику, а чојство је снага у самоконтроли, чување других од себе.

Тај барометар, „сказаљка” стања чојства и јунаштва, у последњем рату код младих људи, у одређеним моментима је отказивала, бивала поремећена острашћеношћу, мржњом и егоцентричним, патолошким задовољством да чиниш зло, додаје протојереј ставрофор Билбија.

– Али, не обично зло у освети, већ острашћено, често уздигнуто алкохолом или дрогом, где се губи и сам смисао родољубља и одбране отаџбине. За то кажемо да је дело негативног духа, ђаволско дело. Његов посао је да замађија, хипнотише, замагли и пружи лажни осећај да чиниш нешто добро, а у ствари упао си у дубоки грех и злочин. Они као хипнотисани чине злочине, под једним патолошким усхићењем истог. Узрок је увек у дубини личности, као производ дубоке гордости и егоцентричности. Свако од њих желео је да буде јунак, да буде велики, и то их избаци из нормалног опхођења чојства и јунаштва. Нема ни једне стране у овоме рату која није у већој или мањој мери осетила овај процес стварања злочина – наводи хашки духовник.

Зорица Кубурић, социолог религије и редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, подсећа да је управо изашла књига академика Иванa Цвитковића, која се бави социолошким погледима на религију и нацију. У њој се поставља питање како је могуће да религије које проповедају љубав и мир, попут хришћанства или ислама, буду злоупотребљене у функцији насиља.

– Цвитковић каже да је насиље заправо издаја религије. Као што религија спаја људе са Богом и међусобно, тако и љубав спаја људе. И онда, када мушкарац и жена зарате, онда он у име љубави постаје насилник и то се претвори у издају љубави, као што је злочин издаја религије. Тероризам, верски ратови и инквизиција нису више религија, већ патологија. Као што не можемо окривити љубав за насиље које се деси међу партнерима, тако не можемо кривити ни религију за насиље које се у њено име спроводи.

Историчар Срђан Цветковић напомиње да се овај проблем не односи само на религију.

– Имамо пример комунизма, поједини филозофи називали су га и „новим хришћанством”, који на папиру проповеда идеје земаљског раја, а у пракси се извргао у сушту супротност. Исто тако, бомбе су сипане и у име демократије, као што се убијало и у име хришћанства. То је често само завеса иза које се крију људи лоших намера и овоземаљске, крајње приземне групе које остварују своје интересе. И када се то посматра са стране, људи приписују злочине самој религији, али то са њом као таквом нема везе. Ту је битно и стање свести људи који то чине, јер верски фанатизам зависи од нивоа еманципације једног друштва. Увек ће се наћи неко ко је спреман да злоупотреби идеје демократије или вере, јер је то део грешне људске природе – објашњава историчар Цветковић.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Прави верници нису насилни

Зорица Кубурић дели вернике на две групе, на легалисте, односно формалисте и, са друге стране, суштинске вернике. Како објашњава, суштински верници дају значај Богу, љубави и толеранцији, пре него слову верског закона, док ови други, легалисти, односно незрели и несигурни верници, припадају једном колективном менталитету који је у стању да прогања појединце који се усуђују да мисле својом главом.

– Прави верници никада нису насилни, јер је религиозност процес сазревања у коме појединац пролази кроз различите фазе и највећа добит у свакој религији је то што човек остаје господар свог понашања – објашњава наша саговорница.


Коментари1
303f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мостовљанин WordPress
Одличан текст. Хвала. Пишите чешђе нешто овако поучно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља