среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Кућа на Ћуковцу од 354 лета

субота, 14.04.2012. у 22:00
Једина сачувана земунска кућа балканске архитектуре из турског периода Фото Раде Крстинић

„Живим у најстаријој кући у Земуну и Београду.Леп је то осећај, ал’ шта ја или било ко имамо од тога”, пита се Радиша Жежељ, чија је бака 1960. године купила део највремешнијег објекта на Ћуковцу, у Улици Василија Василијевића 10. Некада из њега, док је ту била кафана „Бели медвед”, нису избијале мушке главе из краја, а данас личи на одавно напуштеноздање.

– О кући брину станари. Поправљамо, уређујемо, сналазимо се како знамо и умемо. Замислите какву би атракцију свуда у свету направили од оваквог здања и како би се држава бринула о њему. Врвело би од туриста да могу у некадашњој гостионици, али и кући у којој је у 18. веку боравио Еуген Савојски, да попију кафу – додаје Жежељ.

Да нема табле са штурим историјатом постављене на тераси, путник намерник ни у сну не би помислио да је она дом бројним породицама.

Да у њој има живих душа, уверила се и екипа „Политике” када је провирила кроз једна од двоја бочних дрвених врата. Степенице су нас одвеле до некадашње баште познате гостионице, данас претворене у заједничко двориште са цвећем и чесмом.

У дугој историји једноспратна кућа грађена од дрвета и опеке, са локалима у приземљу и становима на спрату, мењала је државе, власнике, станаре, госте... Данас се може похвалити да је једина сачувана земунска кућа балканске архитектуре из турског периода и најстарији објекат у Београду. Година градње је непозната. Али, ако се зна да се први пут помиње у белешкама француског путника Киклеа који је прошао кроз Земун 1658. године, прегурала је најмање 354 лета. Кикле је тада записао да се у вароши налазе три хана, од којих је највећи био онај на данашњој адреси Василија Василијевића 10. У војном плану Земуна Немца Хенрика Отендорфа исти објекат се нашао 1663. године.

Прецизнији подаци о кући датирају из 1717. године када је у њој одсео аустријски принц и велики војсковођа Еуген Савојски, у време битке за Београд.

Назив „Зартакен” објекат испод Гардоша добио је 1740. Од тада датира и најстарији урбанистички план Земуна са уцртаних 13 улица и 550 грађевина међу којима је био и „Зартакен”. У току 18. века приземље је преуређено у кафану, а у необјављеној студији Николе Илића „Од хана до хотела” која се чува у Завичајном музеју Земуна, записано је да је крајем 19. века гостионица „Код белог медведа” припадала Науму Николићу, потом Тодору Марићу Гачули да би је тридесетих година 20. века купио Марко Тодоровић Чанак.

– Није утврђено када је овај увек добро посећен објекат назван „Код медведа”. Од давнина се памти његов висећи цимер, табла са сликом медведа у стојећем ставу. Цимер је мењао основну боју, а најчешће је био бео што је у складу са називом. За промену боје цимера заслужни су молери, који су се са другим занатлијама радо сретали код „Белог медведа”. Поједине занатлије у њему су прослављале своју еснафску славу – навео је Илић.

Власник Марко Тодоровић звани Марко Медвед држао је гостионицу све до 1948. године, после чега је национализована и прешла у руке Угоститељског предузећа „Централ”. Тодоровићу је остављен стан на спрату куће, а кафана је све до пре пола века била омиљено место Земунаца.

Кућа је под претходном заштитом Завода за заштиту споменика културе Београда, али је и као таква вредност препуштена зубу времена.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Ледара испод кафане

Испод гостионице „Бели медвед” ископан је лагум са два крака дужине 10 и 14 метара и озидан опеком, који су власници кафане користили као вински подрум.

– У њему се некада хладило и чувало пиће. Зими су доносили лед са Дунава и посипали га сламом да се што дуже одржи и не истопи. Подрум је имао добру вентилацију и температуру која погодује вину. У немачким документима вински подрум се помиње као ледара – каже др Видоје Голубовић, коаутор књиге „Београд испод Београда”.

Лагуми постоје и у кући Радише Жежеља, станара на адреси Василија Василијевића 10. Из његове дневне собе улази се у један који он користи као оставу јер је у лагуму, каже Жежељ, и зими и лети температура 17 степени.


Коментари5
bb0cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славко Ђ. Сремац
@Z.Ra*der Није ми јасно шта сте хтели да кажете тек довољно смо паметни да смо коначно сази- дали 4 моста и тако спојили 2 насеља,по приро- ди једног града.Иначе,Стеван Герлах 1573.г. је записао у свој дневник:"Землин или Земин је мало "рацко"(мађарски назив за Србе) село ко- је лежи управо према Београду"(С.Радовић,Прил. за култ.истор.Земуна стр.10).Ти исти,Мађари, теш- ко су платили свој нехат због непостојања мосто- ва између Будима и Пеште,(постојала је само ске- ла)па их је то коштало више од једног века присус- тва Турака под Будимом.Они су се опаметили већ у 19.веку и изградили 11 мостова а ми изгледа тек у 21.веку.Но,боље икад и што пре,него никад .
Marko Markovic
Samo jedno pitanje ovim starim Beogradjanima odakle su im baba i deda,a ako su iz Beograda onda su verovatno Turci posto su oni ziveli u gradu a Srbi u selima oko beogradskog naselja i tvrdjave. A ako su stari Beogradjani iz doba Nemanjica skidam kapu ali sumnjam. Deobe moze biti po osobinama,vrlinama ili manama a ne po teritoriji.
sramota pogledajte taj zid
kakav nemar i države i 'vlasnika' otimača dodjoša, sa proleterskim brigadama preko Drine... kaкo bi zapadnjak to uredio,pretvorio u turističku atrakciju i pravio pare..
Златко Редер
Госпођо Мучибабић, Земун је град и то што се сад води као београдска општина, не може да промени историју Земуна. Такође, описани Бели Медвед није испод Гардоша, већ испод Ћуковца. Гардош је једно друго брдо, тамо где је кула Сибињанин Јанка. Табла, која је недавно постављена, само говори о немару земунске власти према култури и историји Земуна.
Dragomir Olujić Oluja
Po čemu je ova kuća najstarija kuća u BEOGRADU? Valjda u ZEMUNU! U to vreme Zemun je bio i urbanistički i administrativno posebna jedinica (čak i u drugoj državi), imao je i više stanovnika! Danas je samo administrativno deo Beograda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља