понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46

Мисаоним играма до успешнијег ПИСА теста

Аутор: Ј. Стевановићнедеља, 15.04.2012. у 22:00
Око 150 примера чека родитеље, васпитаче и децу

Професори и колеге ме питају зашто малтретирам малишане још у вртићима, а одговарам им да то није малтретирање, јер сам своје методе прво применио на своје четворо деце, каже Ранко Рајовић, аутор НТЦ (Никола Тесла центар) система учења и нове књиге „Како успешно развијати IQ детета кроз игру”.

Рајовић, члан Менсе, осмислио је НТЦ програм који подиже дечју интелигенцију и развија брзину размишљања и закључивања. Књига помаже примену НТЦ и као и овај систем заснована је на задацима, примерима, активности и играма које васпитачи, учитељи и родитељи примењују у раду с малишанима. На пример, треба питати дете зашто човек у јесен неће изненадити животињу у шуми да би се оно досетило да тада лишће опада, суши се и шушка.

– Ове игре помажу развој различитих центара у мозгу односно синапси од чијег броја зависе интелектуалне способности. Наша деца се не играју на овај начин и зато заостају за вршњацима у Европи на ПИСА тестовима – објашњава Ранко Рајовић.

– Малишани трпе развојне сметње, јер све до пете, шесте године немају праве активности.

Аутор каже да код деце треба развијати мисаоне процесе већ од треће године.

– С примерима из овог приручника треба кренути од треће године. Никако не треба чекати да дете са седам година крене у школу да би а њим почели да радимо. Многе грешке тада неће моћи да се исправе.

Европљани су на ПИСА тестовима показали да знање боље примењују у пракси од своје генерације из Србије, али зато заостају за азијским вршњацима. Рајовић објашњава да се корени функционалне писмености пуштају у најранијем детињству – док мали Енглез или Француз учи слова у петој или шестој години, дотле мали Јапанац учи два писма и више од сто слова у трећој години.

– Зато и обучавам васпитаче да примењују НТЦ систем у групи. Деца тада разговарају, заједно траже одговоре, нечија грешка асоцира тачан одговор код некога другог.

Министарство просвете је прихватило овај систем и Рајовић увелико држи семинаре васпитачима и учитељима, надајући се да ће једног дана цело школство у Србији прећи на НТЦ.

– Наш образовни систем не развија дечји мозак, не наводи ученике да повезују и закључују, већ их тера да памте гомилу података које могу наћи и на интернету.

Као креатор НТЦ програма, Рајовић је на нивоу светске Менсе постао председник Комитета за даровиту децу, што је, како истиче, први пут у историји удружења високо интелигентних људи да на чело тако важног тела постави неког ко није Англосаксонац. Зато Рајовић верује да својим програмом и књигом може да поправи резултате и деце у Србији.

– Ми плаћамо данак нашем репродуктивном учењу.

Он каже да учење засновано на репродукцији није сасвим погрешно, јер служи информисању, али додаје да свако треба да се запита шта је бољи начин за савладавање градива – да прочита лекцију 20 пута или да искористи природне резерве мозга и асоцијативне зоне. Овај други начин би вероватно био бољи и за примену наученог у стварном свету, што и јесте поента сналажења на ПИСА тесту.

– Резултати на ПИСА тесту су у корелацији с бруто друштвеним производом. Не можете имати земљу с великим богатством и малим функционалним знањем.

----------------------------------------------

Седе, гледају ТВ

Млађи од пет година по неколико сати дневно проводе испред телевизора и рачунара, подсећа аутор, додајући да због мировања неправилно држе тело и имају слабије развијену моторику.

– Човек је физиолошки створен да хода, тако да је важно да дете што више буде у покрету до пете године, јер тада ће и

развој мозга бити у складу с физиологијом.

Због прекомерног гледања у екран, 40 одсто деце има успорену акомодацију ока, односно реакцију на количину светлости и покрете у простору.

– Гледање ТВ и рачунарског екрана спречава нормалан развој акомодације. Последице су брзо замарање и лењост очних мишића, што изазива сметње при читању, а самим тим и при учењу и концентрацији.


Коментари8
2dfff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iva
@ Vera M. Bez namjere da vas uvrijedim zelim reci da nisam sigurna koliko vi poznajete svoju struku ako je u pitanju psihologija. Da se inteligencija moze razvijati je opstepoznata cinjenica. Dovoljno je da na Google-u ukucate "razvoj inteligencije" i postidjecete se svega sto se napisali. Zahvaljujuci Internetu informacije ljudima nisu nikad bile dostupnije nego danas.
milena josipovic
Provereno kroz praksu - pedagosku i zivotnu da stimulacija decijih "vijugicä" od prvih reci i prvih koraka sto je vise stimulisana kreativnim, istrazivackim, intrigantnim sadrzajima rezultira kvalitetom decije misaonosti, logicnosti zapazanja odredjenih relacija. Moje iskustvo sa unukom : od prve do cetvrte godine zivota stimulisala sam i pomno pratila njen intelektualni razvoj, jer sam je tada cuvala i istovremeno radila na didaktickom sredstvu;"Pamatne karte". U svakoj fazi njenog odrastanja bilo je nesto iz price sa kartama za nju zanimljivo. Kroz igru, divila se sarenilu boja, potom prepoznavala je i oponasala govora zivotinja, pa prebirala i selektovala karte po njenim pravilima: istovrsnosti boja ili zivotinje prijatelji...Nekada ih je redjala kao vozice, pravila kucice od njih... Sa tri godine povezivala je ime zivotinje sa slovom na datoj karti (k-konj), pa je prepisivala slova, crtala zivotinje.,sastavljala od slova rec, asocijacijama je divno bogatila zapazanje i recnik.!
neko
@Vera, ako je to sadasnji stav vas psihologa, ne mora da znaci da je tacan. Ne postoji putovanje kroz vreme da biste mogli da znate jel se neciji IQ povecao odredjenom stimulacijom, ili nije, jer ne mozete da prodjete kroz odredjen vremenski period 2 puta.
laza Psy
iQ osobe od 35 godina ne moze da se razvija, ali osobe od 5 godina itekako moze. Sve je vise dokaza da stimulativnost sredine igra vaznu ulogu u razvoju inteligencije. Genetika je znacajan ali ne i jedini cinilac u razvoju intelektualnih kapaciteta. Sjajan tekst!
Biljana
Mislim da ovde nije bacen toliko akcenat na tv i kompjutere to je spomenuto u kontekstu!!!Mnogo bitnija stvar je kako olaksati deci da prihvate gomilu informacija,ponekad i cesto bespotrebnih,kako da razmisljaju logicno,sto se u vecini slucajeva i trazi u skoli od njih.Pri tom ih niko ne uci,usmerava ili stimulise na LOGIKU!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља