субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:34

Социјална структура затвореног типа

Аутор: Милан М. Мишковићуторак, 17.04.2012. у 22:00

Полазна методолошка тачка анализе односа младих према култури и културних институција према младима морала би бити да се култура, економија и политика посматрају као испреплетане делатности које чине једну целину.

У друштву Србије данас много је чињеница системског карактера које представљају препреку културном стваралаштву младих.

Србија је земља са једном од највећихстопа незапосленостиу Европи, а проценатнезапослености младих расте из године у годину. Према индексу технологије Србија јемеђу земљама у транзицији на дну ранг-листе, што битно ограничава настанак слоја младих стручњака. Издвајања занаучноистраживачки рад у Србији износесамо 0,4 одстоБДП-a, док у развијеним земљама достижу итри одсто.У малобројној групи земаља са највећим „одливом мозгова” нашла се и Србија: од почетка деведесетих година прошлог века напустило је 100.000 стручњака. Такође, према неким проценама,Србија има више од 1,4 милиона сиромашних. Деца сиромашних родитељасу дискриминисана у образовању, а 23 одсто деце,од 15 до 17 година,из сиромашних породица у Србији напушта институционално образовање. Из сиромашних породица је само 3,7 одсто студената,што указује на чињеницу да се у Србији ствара социјална структура затвореног типа.

Све је већи број сиромашних међу незапосленим младим људима, који постају савремени субпролетаријат друштва Србије. Међу њима посебно је тежак положај деце и младих Рома, као и младих из категорије избеглица и расељених лица. На таквомсоцијалном тлу настаје „култура сиромаштва”, „гето-култура” и „култура сламова”. С обзиром на друштвену немоћ и недостатак одговарајућег образовања већине припадника поменутихсоцијалних категорија, од њих се не може очекивати интересовање за културне вредности и стваралаштво.

Србија је данас високо антагонизовано и разорено друштво, чија се стварност „више не може објашњавати појмом кризе” (З. Видојевић). То је друштво регресивног капитализма које се налази пред реалном могућношћу економског, политичког и културног колапса. Уместо културе дијалога, духа толеранције и споразумног решавања друштвених сукоба, пред младима се помаља„култура” искључивости, насиља и простаклука, чега има и у политичком животу.

Образовање такође утичена културу;социолошка истраживања перцепције стања образовног система показују да деца и млади све више уче из ваншколског, најчешће породичног и медијског контекста, збогчега породица, родитељи и медији постају кључни факторикултуре и образовања младих. Тачно је да би школа морала да заузме већи део слободног времена младих кроз такозваневаннаставне активности, што се, нажалост у нашим школама не догађа. Али како да се образовна, васпитна и културна функција школе остварујеу условима девалвираног образовног система у којем се за образовање издваја само 3,3 одстоБДП (у земљама Европске уније је од шест доседам одсто), односно 4,5одстоако укључимо и део који финансира локалнасамоуправаи покрајина, као и део који се издваја за науку.

Што се тиче ваншколских активности као облика културног капитала (спорт, музичке школе, учење страних језика, хор, плес, часови глуме и слично), социолошка истраживања Смиљке Томановић показују да постоје изразите слојне разлике према социоекономском пореклу деце.Што је образовни ниво родитеља и њихов материјални положај виши, то је и ангажованост деце у ваншколским активностима већа. Шире посматрано, ради се о механизмима деловања социјалне репродукције унутар породичног хабитуса кроз репродукцију културног капитала и његовог дела – образовања.

*Социолог, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду


Коментари1
b30d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusica Todic
Pa ste ja za vlast 200 eura za negativnu kampanju,pogotovo sad kada su rasterali MMF sada mogu da trose do mile volje,a na zalost ima i dosta ovaca za sisanje.Tako ti je to kod nas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља