петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Умивање Јустинијане Приме

уторак, 17.04.2012. у 21:55
Подни мозаик на Царичином граду и цар Јустинијан Прима, мозаик у цркви Светог Виталија у Равени

Лесковац – Ове године обележава се стогодишњица почетка ископавања на остацима једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана – Јустинијани Прими, у народу познатом као Царичин град. Реч је о изузетном споменику античке културе, урбанизма и архитектуре.

Први опис рушевина овог града дао је путописац Мита Ракић 1880. године у листу „Отаџбина” под насловом „Изгубљени град у долини Пусте реке”. Траг о постојању града на висоравни обраслој шумама на ушћу Свињаричке и Царичинске реке оставио је и Феликс Каниц у својој студији „Србија, земља и становништво“. Значај Царичиног града први је увидео Владимир Петковић, помоћник чувара Народног музеја у Београду, који је у лето 1912. године започео ископавања на највишој коти града. Са открићем величине града, остатака мозаика, мотива архитектонске пластике, изнео је прве хипотезе да се ради о Јустинијани Прими, граду који је подигао византијски цар Јустинијан Први (527–565), како се претпоставља, у знак захвалности према крају у којем је рођен око 485. године као Флавије Петар Сабатије.

            Царичин град је једно од најзначајнијих археолошких налазишта, удаљено седам километара од Лебана, а тридесетак од Лесковца. Град је био црквени, административни и војни центар, седиште новоосноване архиепископије Јустинијане Приме која је имала јурисдикцију над северним Илириком, чиме је право Солуна ограничено на јужне делове провинције. Претпоставља се да је живот у граду трајао кратко и да се угасио у време цара Ираклија (610–641) као последица продора Словена.

            Иако се ради о културном добру од изузетног значаја, које се налази и на прелиминарној листи Унеска као светска баштина, многи се слажу да у српској култури, туризмологији и економији овај локалитет нема место које заслужује. Нема праве презентације која би привукла туристе, уз информације о значају овог локалитета, као што нема сталне чуварске службе и адекватне заштите.

            Царичин град лежи на благим падинама које се спуштају од Радан планине ка лесковачкој котлини. Само налазиште простире се на платоу од 42.000 квадратних метара. Истраживања започета у лето 1912. године убрзо су била прекинута због ратова. Настављена су 1936. године под покровитељством Српске краљевске академије и Универзитета Београд, а прекинута 1940. године, пред избијање Другог светског рата. Обновљена су 1947. године и трајала до 1970. а потом настављена 1975. године када су се нашим археолозима придружили и француски који су у истраживачким екипама остали све до данас.

            Поводом обележавања значајног јубилеја, у Лебану и на локалитету Царичин град биће организоване многобројне манифестације, са циљем да се створе бољи услови наредних истраживања, као и презентације локалитета у циљу економског и туристичког развоја лебанске општине. Идуће недеље, тачан датум још није одређен, биће отворен визиторски центар „Теодора“, назван по Јустинијановој супрузи, чија је изградња, уз подршку Министарства културе, започета пре седамнаест година. Министарство културе, информисања и информационог друштва издвојило је прошле године шест милиона динара за завршетак овог објекта који се простире на 650 квадратних метара, има девет соба, ресторан и салу за састанке. Како је најављено, ове године биће обезбеђено још пет милиона динара за конзервацију неколико мозаика.

            У лепом здању „Теодоре“ биће отворена изложба „Римљани пред вратима“ чији је организатор Туристичка организација Лебана под покровитељством Министарства културе. У току је постављање туристичке сигнализације са паноима на којима ће бити представљен некадашњи изглед града у 3Д сликама. Посетиоци ће моћи да добију информацију о овом локалитету, а планирано је и отварање радионице за израду сувенира. Туристичка организација општине припремила је занимљив пројекат радионице за израду сувенира на разбојима са мотивима Царичиног града, у којој би радиле особе са инвалидитетом.

Милан Момчиловић

-----------------------------------------------------------

Ко је био Јустинијан

Император Јустинијан познат је као последњи римски и први византијски цар, император Источног римског царства и православни теолог. Настојао је да обнови моћ, величину и организацију Римског царства које је било распарчано унутрашњим трзавицама и упадима варвара, народа који су продрли на територију Западног римског царства. Укинуо је све нехришћанске филозофске школе у Атини 529. године, укључујући и Платонову Академију. Сазвао је Пети васељенски сабор 553. године у намери да помири монофизите и православце. Подигао је две најзначајније хришћанске цркве – Свету Софију у Константинопољу и Светог Виталија у Равени. Обновио је многе древне градове, као што су Ромулијана, Сирмијум и Сингидунум.


Коментари6
980ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Otac Varnava
Istoričari i arheolozi iz Niša sa zavišću gledaju aktivnosti gradova u Srbiji na temu "Vizantija" i "Rano hrišćanstvo", skrhani u sopstvenoj nesposobnosti.
Радгост Коритник
Мирко Грбић-у , па добро свка епоха има добре и лоше ствари, ви зизабрасте лоше, и претерујете! Није све тако црно, контекст дешавања је био тада неупоредив са данашњицом. Овде је у питању историјски период, локалитет, архитектура и друге ствари...не гледајте тако црно, данашњи владаоци света су деструктивнији и убојити много више него онда, само се методе мењају!
Мирко Грбић, Бањалука
@ Црни ...а један је много вијекова касније "укинуо" закон да рукописи на ломачама горе!, неко је то све назвао "опијум за народ"...један рече да је то "болест на смрт"....... Ја само знам да Јустинијан није дозволио да "цвијета хиљаду цвијетова"Напротив....био је дозвољен само један..хришћански! И убрзо су прогоњени посатали прогониоци. Ово је неком мило неком дараго, неко воли попа неко попову кћерку! Ја сам само тужан због свега овог !
Радгост Коритник
Жалосно је да се слабо ради на обнови археолошких локалитета, широм Србије, до душе негде се и ради, Виминацијум! Али колика је важност Јустинијана и тог локалитета Јустинијан Прима, нисмо ни свесни! То је благо, као и остали локалитети, који могу да представе Србију у најлепшем светлу, то је понуда, археолошка, туристичка, за знатижељне... Обнављајте те локалитете има их доста по Србији; и Константинов Наисус, и Стари Рас, Градина код Чачка, Сирмујум, Доњи део калемегдана-митрополијски дом и црква, Ромулијана,......
Црни
@Мирко: Ви изгледа, као ваш имењак Ђорђевић, право ђоном само ако нешто има везе са Црквом... Пре него што се нешто коментарише, треба мало и знати о чему се прича. Император Јустинијан јесте укинуо Академију, али треба имати у виду контекст и време у коме се то десило.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља