петак, 19.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
ЕУ ПРЕИСПИТУЈЕ БЕЗБЕДНОСТ АДИТИВА

Боје за храну на тесту

Европска агенција за безбедност хране преиспитује адитиве који су стављени на листу за употребу пре 2009. године. – Србија ускоро мења правилнике о декларисању и допуњава Правилник о адитивима који није мењан од 2005. године
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 19.04.2012. у 22:00

Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) до 2020. године преиспитаће адитиве који су у ЕУ стављени на листу за употребу пре 20. јануара 2009. године. Ова институција треба да одговори на захтев Европске комисије и обави овај посао узимајући у обзир нова научна истраживања имогуће ризике.

– Евалуација коју тренутно спроводи ЕФСА ради се по међународно установљеној методологији процене ризика. Европска комисија предвиђа да се периодично врши преиспитивање адитива са позитивне листе. Када се ради процена ризика за увођење нових адитива, потребна је одређена количина неопходних токсиколошких података, методологија се у међувремену мења, тражи се више информација, рађене су и нове студије тако да је нова процена нужна – објашњава за „Потрошач” Иван Станковић, професор Фармацеутског факултета и експерт Европске агенције за безбедност хране.

ЕФСА је на свом званичном интернет-сајту истакла табелу приоритета оних адитива чији ће ризик по здравље поново бити испитан. Преиспитивање прехрамбених боја је при крају, па је недавно у званичном журналу Агенције за безбедност хране објављено да су после поновне процене снижене АДИ вредности (прихватљив дневни унос адитива) за три боје: Е 104 хинолинжута, Е 110 сансетжута и Е 124 понсо 4Р. Како је процењен дневни унос ових боја нижи од нових АДИ вредности није било потребе за смањивањем максимално дозвољене количине ових адитива у намирницама у регулативи ЕУ.  

После топ приче о карамел бојама које се користе у кола напицима, која је обишла свет, питање употребе прехрамбених боја у намирницама избија у први план. Због чега се ЕУ одлучила на овај потез, шта су прехрамбене боје и у коју врсту хране се могу додавати. Која је њихова сврха и постоји ли оправдање за то што произвођачи у пракси све више угађају оку потрошача (повећавајући своју зараду), додајући широк спектар нијанси у храну која нам се нуди?

Сумња да одређене синтетичке прехрамбене боје могу изазвати хиперактивност код деце узраста од три до девет година показала се као оправдана, бар са становишта потрошача.

Како каже мр Ивана Бакочевић, технолог и стручни сарадник магазина „Технологија хране”, једна публикована студија показала је  да комбинације шест (жутих и црвених) синтетичких боја – Е 102, Е 104, Е 110, Е 122, Е 124, Е 129 и додатка конзерванса (Е 211) доводи до промена у понашању деце. У току испитивања,објашњава,  деца су конзумирала освежавајуће безалкохолне напитке обојене поменутим бојама. Шта је променила ова студија?   

– ЕФСА јесте добила ову студију за преиспитивање, али је рекла да не може да уради процену ризика јер студија није рађена по адекватном протоколу. Основна замерка је била што је узета мешавина шест боја, а не свака појединачно. Европска комисија није имала научну подлогу да изрекне меру забране, јер студија није била методолошки добро урађена, али је ипак дала одређене негативне резултате – објашњава професор Станковић. Решење је, додаје, било да произвођачи уведу обавезно упозорење да поменуте боје могу да изазову хиперактивност код деце. Није било етички, каже, да се ураде нова истраживања на деци са сваком појединачном бојом, а такве студије не могу да се раде на експерименталним животињама.    

У пракси, европски произвођачи су ипак почели да повлаче спорне боје из употребе јер нико није желео из маркетиншких разлога да истакне оваква упозорења на својим производима.

У Србији, међутим, произвођачи немају обавезу да купце упозоре на могућу штетност ових адитива.

– Нажалост, допуна правилника о декларисању још није урађена. Пошто је у припреми и допуна Правилника о адитивима, који није мењан од 2005. године, планирају се и те измене – каже Станковић.         

------------------------------------------------------------------------------- 

Угађање апетиту

Истраживања показују да атрактивно обојене намирнице стимулишу апетит више него она која је безбојна. Приликом технолошког процеса обраде намирница и складиштења губи се природна боја хране, па би дошло до пада профита уколико би се тако пласирала. Синтетичке, вештачке боје су дуготрајније од природних, тако да је и за произвођаче далеко јефтинија њихова употреба.

Према речима мр Иване Бакочевић, технолога и стручног сарадника магазина „Технологија хране”, по европскимпрописима употреба прехрамбених боја прихватљива је у случајевима када јој се враћа првобитни изглед, да је визуелно учини привлачнијом, али и када се боји храна која је иначе безбојна.

Као пример наводи се, рецимо, зачинска црвена паприка која временом када стоји отворена прелази у цигла боју. Да би се очувао првобитни изглед у њу се додају природни антиоксиданси.

– Приликом производње кулена у њега се додаје паприка, која временом губи интензитет боје, па се у прерађевину додаје она која ће да подржи њену природну боју – каже Бакочевић. Међутим, бојење свеже хране није дозвољено и ту нема изузетака. Храна не сме бити бојена тако да се симулира висок ниво нутритивно важних компоненти, а нарочито не сме бити обојена да би се прикрио лош квалитет и кварљивост – каже Бакочевић.   

----------------------------------------------------------------------- 

Е бројеви

Бојење хране се највише користи за кондиторске производе (нпр. Бомбоне и др.) сладоледе, десерте, производе од воћа (џемови, мармеладе...), млечне напитке, освежавајуће безалкохолне напитке, вина и поједина алкохолна пића, маргарин, сухомеснате производе, паштете, одређене пекарске производе, одређене врсте сирева (за омотаче) и одређене врсте рибљих производа. Бројеви прехрамбених боја у Е систему су од Е 100 до Е 199.

Због негативног става о адитивима, произвођачи све више прибегавају да приликом декларисања користе пуне назива адитива избегавајући Е ознаке који изазивају страх код купаца.   

------------------------------------------------------------------------------ 

Нови заслађивачи

Допуном Правилника о адитивима који није мењан од 2005. године на тржиште Србије биће уведено око 15 нових адитива, најављује професор Иван Станковић.

Међу њима ће званично бити и стевиол гликозиди (заслађивач добијен из биљке стевије) и заслађивач еритритол који је специфичан по томе што је једини заслађивач из групе полиола који у организму нема енергетску вредност.


Коментари0
ca0ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља