понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Жртве комунистичког режима на сајту

субота, 21.04.2012. у 21:55
Сајт Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године

После две и по године рада Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године на њиховом сајту www.komisija1944.mpravde.gov.rs покренут је пројекат „Отворена књига жртава”, као јединствен такав подухват у Европи, а могуће и у свету. Како каже за „Политику” секретар Државне комисије др Срђан Цветковић, ради се о најмодернијој форми, софтверу који садржи интерактивни територијални интернет претраживач жртава на подручју целе Србије, страдалих после ослобођења. Од укупно 35.000 и више лица, која се налазе у њиховој привременој евиденцији, до овог тренутка већ су унели податке о скоро 20.000 њих, који се могу пронаћи на овом претраживачу.

– Ова база података, за сада само у ћириличној верзији, садржи детаљне податке о сваком лицу: име и презиме, занимање, националност, датуме рођења и смрти, околности под којима су настрадали, као и квалификацију дела под којима су та лица вођена, и свуда где је то могуће, место и тачну локацију где су убијени. Сви унети подаци садрже и прецизан извор, један или више њих, одакле потичу, тако да грађани који су у сродству или имају интерес да некога рехабилитују или потраже, преко нашег сајта могу добити најпоузданије могуће податке. То и јесте основни смисао пројекта, да буде нека врста јавног сервиса грађанима у процесу рехабилитације и реституције, својеврсна отворена књига, у којој је могуће податке допуњавати, мењати, исправљати на основу више извора – наводи Цветковић.

Систем може сам да уради извештаје по више од 20 категорија, као што су национална припадност, политичка оријентација, територија, време страдања, социјална структура жртава...

– Свесни смо да су само извори са којима радимо, често непрецизни, контрадикторни, да у њима има и грешака, па смо стога омогућили грађанима да нам пријављују нове податке преко „поштанског сандучета” које се налази у врху нашег сајта. На тај начин постићи ћемо да подаци које смо поставили буду што прецизнији поузданији, да дођемо до неких извора за које раније нисмо знали, о људима и нарочито локацијама страдања. Јер без укључивања најшире јавности у Србији, као и дијаспоре, немогуће је привести овај огроман посао крају – објашњава секретар Државне комисије.

Како напомиње, овај пројекат је својеврсно финале рада Комисије, који ће да обједини и на једном месту прикаже све што је до сада урађено, уз доста волонтерског рада и скромна средства добијена преко Министарства правде, али уз велику подршку Института за савремену историју, чији је директор др Момчило Павловић и координатор Одбора за истраживања.

– По броју обрађених података о страдалим лицима, ми смо далеко искорачили испред колега из Словеније, Хрватске или Бугарске, који се баве сличним послом у много дужем периоду него ми овде. Преостаје још један важан део, ексхумације на преко 200 до сада утврђених локација масовних погубљења. Међутим, то су веома скупи и сложени, а често и немогући послови и за сада не постоји надлежност Државне комисије да обавља ове ексхумације. То је у овом тренутку у надлежности виших судова и локалних самоуправа. Наша је идеја да самоуправе саме покрећу такве иницијативе, а ми ћемо их у томе подржати и доставити све постојеће информације. Треба ипак признати да је, посебно у Словенији, чија је комисија имала већу подршку државе, урађено много више на плану ексхумације – каже наш саговорник.

После вишегодишњег рада Комисије, прикупљена обимна грађа омогућује да се не зауставе на овом кораку, већ да наставе у неколико праваца, открива Цветковић.

– Наш рад има смисла уколико ово до чега смо дошли буде презентовано не само кроз форму сајта и интернет базе, већ и кроз организовање изложби о репресијама режима о којима се дуго ћутало и које су вршене у име оног чије се име није смело помињати. Коначно, како би се ови процеси компаративно сагледали на тлу Србије и Југославије, постојећа база података могла би се проширити на подручје читаве бивше Југославије, и то укључујући период од 1941. године и злочине свих страна учесница у сукобу, а не само титоистичке власти. На тај начин, коначно би се измериле праве размере трагедије грађанског и антифашистичког рата и револуције, разбиле предрасуде и митови о броју жртава и карактеру ових сукоба – напомиње др Срђан Цветковић.

Бојан Билбија


Коментари20
ed6fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lune Lunetic
Zloupotreba zrtava ................................. Sramna optužba SPC Neke vladike su vas optužile da ste učestvovali u prekom sudu krajem Drugog svetskog rata i osudili na smrt 26 ljudi, a među njima i jednog sveštenika Srpske pravoslavne crkve iz Velikog Šiljegovca. Šta možete o tome reći? Da, to je jedan od sramnih postupaka arhijereja Srpske pravoslavne crkve. To je petoknjižje “Stradanje sveštenika Srpske pravoslavne crkve od komunista”, tako neki naslov. Knjigu je napisao jedan čovek po mom mišljenju niskog morala, a velike pretenzije, zove se Džomić, Velibor Džomić. Foto: Nedeljnik Vrlo često ga sada vidite u novinama, njega forsira mitropolit Amfilohije kao nekog vajnog intelektualca. On mene napadne u toj knjizi i kaže da je Ćosić Dobrica bio član prekog suda koji je u Kruševcu streljao 26 ljudi i među njima jednog sveštenika iz Velikog Šiljegovca. Pročitam to i zaprepastim se. Napišem pismo Amfilohiju i Atanasiju, jedan od njih je bio urednik, a drugi valjda glavni urednik
Катарина Прокић
У Политикиној "ТВ ревији" ,од 4. априла, најављен је ( на ТВ Б 92) разговор са принцезом Јелисаветом Карађорђевић, ћерком кнеза Павла. Нажалост нисам слушала тај разговор, закоји у Политици ,поред осталог,пише да принцеза "у овој емисији говори о томе како је било живети 7О година са "етикетом" кћерке ратног злочинца.Ово је исповест жене којој је животна мисија била да рехабилитује оца и да посмртне остатке чланова породице пренесе у породичну гробницу на Опленац". Наравно да је принцеза трагично доживљавала више него неоправдану осуду свог оца,али је у односу на децу жртава о којима је овде реч (међу које спадам и ја) имала среће да јој је отац остао жив,да зна где му је гроб,да је (пре свега) рехабилитован. Каква је тек судбина била и како су они доживљавали своју и својиг очева трагедију деца толиких жртава комунистичког режима о којима је овде реч,тешко је замислити онима који су имали срећу да им се то не деси.
Читалац ПОЛИТИКЕ
Политика је (24.о.м.) објавила веома занимљив ,што не рећи и значајан прилог "Чичак:Титово име загађује јавни простор". Чичак је председник Хелсиншког одбора у Хрватској и он и тај одбор одлучили су да се придруже (5. маја) онима који већ десет пута протествују на Тргу маршала Тита тражећи промену тог назива. Без обзира што је "отац" независне Хрватске Туђман (Титов генерал који је и робијао у врееме Брозове владавине),већ као председник Хрватске, Тита ценио као најзаслужнијег Хрвата у њиховој историји, Чичак,не без разлога, тврди да "је неоспорна чињеница да је најодговорнији за те злочине био управо Јосип Броз Тито". Било би занимљиво чути и став Хелсиншког одбора у Србији о одговорности Броза за тако бројне и више него трагичне жртве тог режима у Србији.
Мр Петар Симић
У напису "Досијеи су тест политикке воље" (Политика,22.о.м.) пренете су речи Вука Драшковића: "Државна комисија је претпрошле године откопала 38.ооо људи убијених тајно,без суђења".Као што се види из изјаве др Цветковића,та комисија није имала (нити их има,те се очекује и помоћ дијаспоре) средства за ископавање посмртних остатака жртава,већ је само прилупила податке о жртвама. Међутим, нажалост, сасвим је тачан закључак председника СПО да је "Стање морала нашег народа у односу према злочину трагично". Посебно ми је жао што за тај више него хуману ,хришћанску активност ова комисија није добила адекватну подршку СПЦ,па ни већу подршку и помоћ потомака толиких невиних жртава.
Vitomir Andjelković
Žalosno je da komisija za zarobljene vojnike Vojske Kraljevine Jugoslavije zbog izdaje 1941. godine nikada nije niti će biti formirana. Ti ljudi su odrobijali u nemačkim kazamatima do 1945. godine. Mnogi se nisu ni vratili. Nema tačnih podataka ni danas. Zarobljavane tokom rata neću ni da spominjem. Tek tada bi bila istina kompletna. Pogotovu što se sadašnja svedočenja i "utvrdjivanje istine" zasnivaju u većini slučajeva na "pričao mi pok. deda" ili pričao mi pok. otac". Cilj ovakvog parcijalnog rešavanja problema je jasan i providan. Gde je komisija za ispitivanje četničkih zločina? A to sve je trajalo skoro do 1948. godine pa i kasnije u nekim područjima. A svaka akcija izaziva reakcuju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља