субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.04.2012. у 22:00

Књигу пишем љубавним писмом

Марија Кнежевић

Ниче је говорио да су Грци измислили трагедију због сувишка здравља, а песник ће рећи да кроз речи осећа живот и смрт заједно, у непрекинутом низу тренутака, као и изван времена.

Наша позната песникиња Марија Кнежевић, у својој песничкој збирци „Шен”, штампаној у издавачкој кући „Мали Немо”, новим „ритуалним купањем” открива митску свежину у парадоксалној свакодневици града, белегу нежности, простом бивању у слободи, утиску да се креће на нова путовања као допуна Одисејевој посади, где су термини „политика, преко везе, поскупљење” без икаквог значаја.

„Ћути небо, не ваљају ови звучници, тандрчу...”, каже песникиња, која се у свакој новој књизи на неки начин обрачунава са увреженим идеолошким и језичким обрасцима. У разговору за „Политику” Марија Кнежевић објашњава:

– Увек се иваља опраштати са дотрајалим обрасцима,обрасци који дотрајавају тиме само откривају да никада нису ни били добри. Што се моје поезије и уопште писања тиче, не верујем да ћу рећи нешто ново ако кажем да, попут свих посвећеника, настојим да сваком новом књигом обухватим „само њен сопствени свет”. То би за мене била та „сопствена соба” о којој пише Вирџинија Вулф, та само једна комора за само један запис – књигу. Само у том смислу је „Шен” нова књига, или се бар надам да јесте. Уметност је у непрекидном разговору са временом, у правом дијалогу, дакле, оном у којем допуштате и другој страни да каже своје. Она у времену тражи константе постојања, али исто тако и специфичности тог тренутка у којем настаје. За мене је лепота – лепота истине. Самим тим и разумевања. Тога има у сваком времену.

Марија Кнежевић, како каже, ствара изпозицијепосматрача који страсно воли и самим тим много боље види бића и појаве, усредсређенана љубав у најширем значењу тога појма, који је чак близак појму„агапе”.

– Ми заиста живимо у средини која је постала нељубавна, бар је ја тако видим. Можда је управо то разлог који ме је навео да књигу „Шен” испишем једним, рекла бих, радикално љубавним писмом. Можда сам баш због времена у којем су многи људи заборавили да воле више окренута свему ономе што нас енергијом љубави одржава. Када то кажем, на уму имам широк спектар појава, од младице која наизглед сама од себе израста у биљку, преко прича каква је она о жени која је пробудила љубав код вукова, до свакодневних ситуација када је, како каже једна моја комшиница о којој такође певам у овој књизи, осмех постао нешто највредније. Када оном„другом” приступите са нечим што називам „мудрошћу нежности”, видећете да нисте сами. Све што живи тражи неко своје сунце да га оживи. И ја сам у том сталном трагању, а надам се и пружању –истиче наша саговорница.

Марија Кнежевић у једном стиху каже: „Свет је или велика журка или савршена самица”. Стога је питамо да ли се у овој култури, којој припада, осећа као усамљеник, или је можда више окренута спољном свету, у којем се налазе преводи њених есеја, прозних и поетских збирки, на пољски, немачки, енглески, руски...

– Наша култура је, такође, умногоме извозни артикал, тако да ћемо је пре наћи, на пример, у Ротердаму, градићу у Охају или у неком медитеранском сеоцету него овде, у Београдуи шире. Ипак, сада сам тугде самодувек и била када је о уметности реч, у својој „лабораторији” која је исто тако мобилна што се тиче разних географија. Међутим, њен центар је непомерив – то је тај такозвани микрокосмос у којем је уметник „на своме”, било да је на Понту, у тамници, илипак на Азурној обали. Недавно сенеколицина нас окупила на откривању спомен-плоче на згради у којој је живела Аница Савић-Ребац. Свако се свакоме изненадио! „Зар си ти ту? А ја сам мислила да си одавно у иностранству!” Има нас пуно „невидљивих” у времену и простору агресивног примитивизма, мада је ово плеонастична конструкција. Нажалост, често смо видљивији у иностранству. И то је срамота културне политике, уколико је уопште има. Лепо је када неко блесне, једном, двапут – додаје Марија Кнежевић.

„У овом месту где ништа није престаро да се вине,/ Премладо да губи време у одрастању,/ Можеш да си гост и становник дневног/ Обнављања ризнице нетакнуте долине...”, један је од „свежих” поетских записа из књиге „Шен”, добар за обнову енергије дана и сличан оном Елијаровом „И снагом једне речи поново свој живот започињем”. А поезија и јесте то, вечити почетак.

Марина Вулићевић

----------------------------------------------------------

Роман „Екатерини” на руском

Недавно је у познатом санктпетербуршком алманаху за савремену прозу и поезију „Дорога жизни” („Животни пут”) објављен превод на руски језик романа „Екатерини” Марије Кнежевић. Појавио се заједно са приповетком „Голубњача” Јована Радуловића, у изврсном преводу Ларисе Савељеве, која је руске читаоце својевремено упознала са делима Милорада Павића и Горана Петровића. Реч је о часопису у којем се објављују дела значајних писаца из целог света.

Коментари2
a5894
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bozana Stanic
U Srbiji kao da su svi zaboravili na lep gest, na osmeh, na ljubav....Kao da svi to ocekuju od nekog drugog, a najmanje od sebe. Znam da nije lako, ali i u mnogo siromasnijim zemljama naicicete na predusretljivost, na divan osmeh. Hajde da sledimo "mudrost neznosti" i da, ako vec ne mozemo nicim drugim, ono bar svojim osmehom, ucinimo lepsim i prijatnijim dan onima kojima je on zapoceo mozda jos teze nego nama.
Citalac
"Mudrost neznosti" - kako je to lepo receno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља