уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43

Мали Дунав на месту Шугавца код Радмиловца

Аутор: Димитрије Буквићуторак, 24.04.2012. у 22:00
Фото З. Кршљанин

Ако се остваре замисли руководилаца београдског Пољопривредног факултета, огледно добро „Радмиловац” крај Смедеревског пута код Калуђерице могло би да постане права туристичка оаза. И то већ од – средине маја. Посетиоци би онда могли да се упуте на целодневни излет, само десетак километара од центра Београда, али и да пробају вино и ракију које праве студенти и професори на овом имању. Можда да упецају покојег шарана или пастрмку. А ускоро и да одседну у конаку чија се изградња планира.

Да посреди нису мегаломанске маштарије већ план који је почео да се спроводи сведочи јучерашње отварање нових садржаја на добру од стотинак хектара које је између два светска рата породица Вукићевић поклонила студентима Пољопривредног факултета за усавршавање. Тамо су донедавно били само воћњаци и виногради. У последњих неколико година „придружиле” су им се кошнице, пластеник и Центар за рибарство и примењену хидробиологију, а јуче су представљени пројекат „Мали Дунав”, јавни акваријум и дегустациона сала.

У дужини од око једног и по километра направљена је презентација целог тока Дунава, од Шварцвалда до Црног мора. Мали Дунав, како објашњава Зоран Марковић, професор Пољопривредног факултета, никао је на месту где је некад текао поток Шугавац. Само име говори о „квалитету” воде у њему. Закопан је неколико метара испод места где је сад Мали Дунав који, додаје он, садржи сву „инфраструктуру” свог „узора”: острва, полуострва, брдско-планинске и равничарске обале...

– Око Малог Дунава засадили смо биљке карактеристичне за то сливно подручје, а циљ нам је да водени ток населимо свим врстама дунавских риба. Сад их има близу 40 – истиче Марковић.

Неке од њих налазе се и у јавном акваријуму, другом таквом објекту у Србији. Састоји се од 32 мања акваријума од по 500 литара запремине, где ће бити смештене рибе из једне од највећих европских река. А у базенчету иза „поставке” праћакаће се јапански шарани.

Пројекат обогаћивања садржаја на „Радмиловцу” финансирали су норвешка држава и ЕУ, српска министарства науке и просвете, животне средине и пољопривреде, градске институције Београда и Пољопривредни факултет.

Небојша Ралевић, декан ове високошколске установе, не крије амбиције за будућност.

– Идеја је да се направи и мини-фарма на којој би посетиоци могли да виде домаће животиње. Крајња замисао је да „Радмиловац” постане самоодрживо добро, а док се то не деси могао би да буде винска дестинација – истиче Ралевић.

У току је и обнова два објекта који ће служити за смештај студената Пољопривредног факултета, основаца који би могли да долазе на рекреативну наставу, али и средњошколаца – практиканата из пољопривредних, хемијских и прехрамбених школа.

------------------------------

Брзорастући шаран отпоран на болести

Центар за рибарство и примењену хидробиологију на „Радмиловцу” интензивно ради на стварању нове, домаће врсте шарана. Ова институција, како каже професор Зоран Марковић, једина у Европи спроводи селекцију ове рибе.

– Селекција је процес стварања такве врсте шарана који ће брзо да расте и да буде отпоран на болести. Са различитих рибњака узимамо матице, укрштамо их по одређеној шеми, гајимо их и стављамо им чипове како бисмо могли сваку рибу понаособ да пратимо. Шаране који су дали добар прираст и висок ниво отпорности на болести укрштамо са следећом генерацијом – објашњава Марковић.

Професор Марковић са сарадницима има амбицију да створи аутохтону, домаћу врсту шарана, са десетоструко смањеном количином масти, али која би била обогаћена омега три и омега шест масним киселинама. – То би омогућило здраву исхрану за становништво, уз превенцију од кардиоваскуларних и канцерогених обољења – истиче Марковић.

-----------------------------------------------------------------------------

Џем од парадајза

Добро „Радмиловац” једно је од два продајна места Пољопривредног факултета. Друго је у Земуну, код станице „петнаестице” иза ове високошколске установе. На овим „пунктовима” продаје се све што се производи на „Радмиловцу”: саднице, вино, ракија... Појавио се и џем од парадајза направљен прошле године од плодова из радмиловачког пластеника. Распродат је, према речима декана Небојше Ралевића, „као алва”.


Коментари1
8d30c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JEREMIJA krstic
Samo da se zna anegdota za ovo gazdinstvo.Nekadašnji rukovodilac u penziju ,kaže da se nova vlast pre desetak godina okomila da isparceliše i proda pojedine delove ovog područja . Ali ne lezi vraže kad su otišli u sud ,kaše domaćin pametan stavio na kraju testamenta o poklonu da niko ne može da otuđi .A ovi naši danas prodali bi rođenog oca za pare.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља