уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.04.2012. у 22:00 Радош Бајић

Стари школски друг, ујак Ђола и друге приче

Седам дана пре Васкрса у сремском селу Прогар после више од тридесет година срео сам свог старог школског друга. Млади и високи заједно смо студирали и успешно сарађивали на почетку наших професионалних каријера. Тада смо веровали да се једе све што лети и да је свет створен управо због нас.

Са екипом најближих сарадника обилазио сам тајновиту утробу горостасне Бојчинске шуме у којој желим да снимим неколико секвенци своје нове серије. На три дана пре мог одласка у Срем чуо сам се телефоном са мојим другом, сада председником београдске општине чије име је својим грозним убилачким и злочиначким делом надалеко пронео криминални клан за које је кум Вујица ,,што у Радовањском лугу пресече честитога вожда” – мала беба.

Суверено заузевши крваво и срамно место у историји осрамоћених и постиђених Срба – они су неправедно обележили и дугорочно казнили многе. Уз придев сурчински и све оно на шта помислимо када чујемо ту реч – да се човек запита: Да ли поред у крви и пљачки огрезлих мртвих и живих криминалаца у овој лепој варошици у залеђу главног града постоје и живе поштени, нормални и часни људи. Хвала драгом богу – постоје. Један од њих је мој друг, председник општинеСурчин Воја Јаношевић, рођени Сурчинац, паор и сељак по оцу и мајци, са својим братом Бранком озбиљан земљопоседник, дипломирани организатор сценских уметности, доживотни председник КУД „Диоген”, отац два одрасла сина, мој друг и још много тога...

Обилазили смо бајковите пропланке Бојчинске шуме кад је стигао Воја. Дошао је у тегет сакоу и плавој кошуљи без кравате, у аутомобилу (без затамњених стакала) којег је како каже „као и увек” – возио сам. Питам га како су код куће и како се бори у политици, како издржава?

Док слушам Воју у памет ми долази сећање на мог ујака Ђолу Мутавџића, тишљера и председника среза Велика Дренова, скојевца и комунисту, све док га нису крајем шездесетих година прошлог века истерали из партије, а убрзо затим и из живота. Сећам се боје и дужине његовог мантила којег је моја мајка опрезно качила да не изгужва ревере на чивилук са стајаћим оделом – кад је ујак Ђола долазио да нас обиђе...

Још увек осећам сласт љутих зелених бомбона које ми је доносио. Пред очима ми је слика како сваком другу на раскрсници испред куће истресам по једну бомбону на длан – док задивљени гледамо прашњаву заобљену „волгу” са црвеним таблицама којом је ујак Ђола дошао у посету...Само што он није као мој друг Воја возио сам, њега је увек довозио човек у дугачком капуту од коже, са каишем преко стомака, испод којег се јасно могла видети израслина на десној страни, као да је за каиш од панталона заденуо клип кукуруза... И сад чујем мајчине речи: „Мој брат је председник среза – а авлија му ћути разграђена, политика ће да му се обије о главу, све даде за народ и државу...”. Мој ујак Ђола је умро млад, напрасно и одједанпут – неколико година после брионског пленума, а Воја је хвала богу жив и здрав.

Још један детаљ ме накнадно зачуђује. Воја Јаношевић није уопште сед. Питам се како је то могуће? У чему је разлика? Последњих деценија млади људи који су улазили у високу политику – листом су фрапантном брзином поседели. Готово преко ноћи – само видиш, као да су преспавали у млину – само им се беле главе. И данас, многи који се поготову ових дана не скидају са екрана наших ТВ пријемника – како је то својевремено рекао велики Зоран Радмиловић, то јест академик Душко Ковачевић – тек су омирисали четрдесете, а беле им се главе као да су седи старци... То су они који променљиво сваке четврте године, као на сеоском рингишпилу мењају распоред својих противника и савезника, пријатеља и непријатеља, коалиција и дилова, и мање-више подлакћени владају више од једне деценије.

Они – који су се навукли на такав живот да им је политика постала професија, егзистенција и трајни избор, а брига о бољој будућности нашег народа и државе перманентна опсесија. Некима то што су седи не стоји лоше, тако делују уверљивије и мудрије – а неки су као што се лако може уочити принуђени да се фарбају. Све – како би остали у причи, како би опстали у суровој арени у којој владају закони моћи и новца, лагодности и привилегија. Ако мало боље загледате видећете да је чак и најмлађи међу њима, енергични и модерни, елоквентни и спретни млади драматург који заговара преокрет и истину – напрасно поседео. У чему је ту тајна? Због чега је то тако?

„Шофер који умало није слетео у провалију поседи за једну ноћ”, или... ,,машиновођа који протера свој воз кроз црвено – побели за један сат”... То је део познатих одговора из лекција психологије. Да ли је то довољан одговор?Је ли утеха што видимо да је и у региону слична ситуација? Треба ли да жалимо наше политичаре који су према научном тумачењу изложени енормно великом стресу, страху, синдрому повишене одговорности и ко зна чему још, о чему ми обични смртници појма немамо?

Не умем да нађем одговор, ипак – задовољан приводим овај текст крају. Ни једном нисам поменуо реч... ИЗБОРИ...

Коментари6
9ce8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jetset Sunrise
Posto tekst citam posle izbora, lepo je to Rados napisao, ali je i dao podrsku JAVNU jednoj sedoj glavi, valjda mu je sada jasnije...
Little Big Serb
Internet i danasnje kolumne, blogovi i ostali mediji su mi otkrili, ustvari skrenuli paznju na nesto sto sam tokom svog skolovanja, tokom svog detinjstva, mladosti i na kraju tokom cetrdeset godina zivota u Jugoslaviji, potpuno prevideo : izuzetnu vaznost i razvijenost kozarske industrije! Toliko je, u svim secanjima, u svim ili bar u mnogim pogledima unazad prisutno ljudi, ukoliko te mracne licnosti mogu biti tako nazvane, u koznim mantilima. Moralo se danonocno raditi na proizvodnji koze, krojenju tih mantila koji su masovno setali ulicama, kontrolisali nase koracanje, nase kafane, nase izlete u Kosutnjak, nase izjave ljubavi, nasu cirilicu, nase nove misli, nase stare misli, sve uostalom. Ja ih nisam vidjao, nisam ih sretao, nisam se nicega bojao, imao sam divnu mladost, odlicno skolovanje. Mora da sam bio ogranicen, mora da smo bili glupi, svi moji skolski drugovi i ja, jer se ni oni ne seceju tih mantila. Nismo bili dovoljno oprezni, voleli smo se !
Redovni Citalac
Lepe sume (sremske), lepe gore (srpske), lepe (Radoseve) slike recima naslikane. Samo zivot sremskih, sumadijskih, podrinjskih, moravskih i inih paora nije ni malo lep. Sada nas samo "truju" tjezici iz pomenutih sedih glava. Djurdjevdan ce da nam zasmrde! Ali, proce i to! Makar se nadamo potonjem (medijskom) miru, cekajuci novu Bajicevu TV seriju, da uzivamo (makar) u virtuelnom TV svetu.
Tanja
Radoše, samo želim da Vam dočaram kako moji sinovi reaguju na Vašu seriju. Ceo dan skaču, trče, i kad krene "Selo gori", jedino se tada smire i prate od prvog do zadnjeg minuta. Najstariji 7 godina, srednji 4, pa čak se i beba od 8 meseci umiri kad krene špica. Inače su se dečaci rodili i žive u Nemačkoj. Vaša serija zaista ima nešto vanvremensko, vangeneracijsko, neku osnovnu ljudskost i toplinu što zaokuplja pažnju mojih sinova a čega im ovde možda zafali. Pozdrav i podstrek da nastavite i dalje!
Фајдра Новак
У неку руку, може се рећи да је све политика... Рецимо, да уређивачка политика РТС-а, није "народњачка", никада светло дана, бар не на јавном сервису, не би угледали "Баба..", " Жика...", "Свадба...", "Рођак..." и томе слично.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља