субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Поуке творца чувених збирки задатака

Аутор: Јелена Чалијасреда, 25.04.2012. у 22:00
Мр Ве­не Т. Бо­го­сла­вов (Фото З. Кршљанин)

Математика није баук, са тим речима започиње разговор за наш лист аутор легендарних збирки задатака из математике мр Вене Т. Богославов. Баук је рад, омладина не воли да ради и са мало рада хоће да уради доста, а када је математика у питању то је скоро немогуће, објашњава професор Вене Богославов. Ђаци који уче и вежбају из његових књига, од ове школске године раде из нових, исправљених издања: грешке у старим збиркама преправио је пензионисани професор Електротехничког факултета Добрило Тошић.

– Ново издање се не разликује од старог, само је прегледано и исправљене су грешке. Професор Тошић, ми смо, иначе, добри пријатељи и познаници, рекао је да неће после његове исправке више бити ниједне грешке, али ја мислим да то није могуће, само ће се смањити број грешака – каже мр Богославов.

Осамдесетједногодишњи професор који је 40 година провео у настави, предајући математику ђацима прво средњозанатске школе, па Једанаесте гимназије, да би у Петој гимназији радио 35 година до пензионисања, истиче да се не слаже са својим колегама који кажу да су претходне генерације биле боље, а да су данашње у учењу слабије.

– Свака генерација даје одличне ђаке, као и оне лошије – додаје он.

Најкраћи рецепт, који записујемо од њега, за успех у савладавању градива из математике: рад, рад и само рад, уз додатак професора Богославова да то не важи само за математику, већ и за друге науке. Исти рецепт треба да примени и професор да би његови часови били успешни.

–  Добар професор математике треба што мање да прича на часу, а што више да ради. Има професора који петнаест минута, па и пола сата употребе причајући нешто са ђацима, а кад држе предавања, она су врло опширна. Ја сам имао врло кратка предавања, рецимо од пет минута. Скратим теоријски део и уместо опширне приче, урадим још пет или десет задатака из те области. Деца, тако, градиво усвоје на часу, а на сваком задатку се понешто ново научи. Уз то, човек треба да има њуха и да осети шта је за децу, а шта није. Који задатак ће да прође, који неће и при одабирању задатака најважније је да се одаберу они које деца могу да прихвате – каже мр Богославов.

У математици нема прескакања лекција, али ни учења напамет чија је последица заборављање „набубаног” одмах по добијању оцене.

– Употребљава се у раду комплетна математика, од А до Ш, сваки претходни разред се користи у следећем. Оно што сте научили у првом разреду, не смете да заборавите јер ће вам бити потребно за други. Мислим да је ту главни проблем јер ђак добије оцену, баци књигу и не мисли више на то, што није добро. Дешавало ми се да ме ђаци са друштвеног смера питају: шта ће мени математика, где ћу ја то да користим. Одговарао сам им, нећеш нигде да користиш, али ти математика треба да ти развије мало мождане вијуге – каже професор Вене Богославов.

Могло би се рећи да данас математику у широј јавности најбоље популаризују ђаци Математичке гимназије, о чијим успесима на међународним такмичењима мало-мало па извештавају медији. Професор Богославов каже да су се ђаци Математичке гимназије својевремено на домаћим, школским такмичењима издвојили онда када су задаци из градива замењени логичким задацима који нису везани директно за градиво и за које је било потребно „мозгањем” доћи до решења.

– Покојни професор Војин Дајовић је основао Математичку гимназију и одмах су резултати били завидни, али имали су 15 или 16 часова недељно из разних дисциплина математике. Када је рађена нова реформа гимназије, одлучено је да све гимназије имају таква одељења, јер се мислило да ће тиме да постигну успех, међутим, нису постигли јер довољна је једна таква гимназија у Србији, где ће да се скупе склони ђаци који воле да раде, таленти и онда и постигну резултате. То мишљење сам изнео на једном конгресу, а Војин Дајовић, кад је то чуо замолио ме да то припремим да штампа у часопису „Математика” и да одржим предавање просветним радницима Србије. После тог мог излагања, програм је укинут, односно укинуто је то да буде за све гимназије, него само за одaбране. Сада је београдска Математичка гимназија основалa и два разреда основне школе, па је и то вероватно доста допринело успесима ђака, тако да сад цео свет долази да види чудо од Математичке гимназије. Срећан сам што сам томе мало допринео – наводи професор Богославов.


Коментари28
27de8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Чедомр Цветковић
Никада нисам имао смисла за математику. Али ме овај напис подсетио на пример који вреди поменути. У Нижој гимназији у Обреновцу био сам врло добар или одличан ученик. Једног дана ме позвао на разговор дирекор Тимотије Клинчук и почео да се распитује о мом здрављу, здрављу и економском положају моје породице. Кад сам га упитао зашто ме све то пита, рекао је зато што се изненадио да сам добио 1 из математике. Заплакао сам се и захвалио се директору. Отрчао сам у књижару и купио књижицу "40 матурских задатака из математике". За две недеље сам толико савладао све лекције из математике да сам једва чекао час математике да изађем на таблу да их решавам. Испоставило се да математика уопште није тешка ако се не пропусти ниједна лекција и ако се стално вежба. То је сигурна порука младима. Ако неко нема смисла за математику,радиће оно што воли, али математику увек треба да одржава као "нужну досаду", без које се данас не можемо успешно бавити ни у којој области. Чак ни у музици, сликарству ...
majka običan građanin
Divan tekst! Kako se ponosim što je moje dete bilo jedan od učenika Mtematičke gimanazije.On i mnogi njegovi drugovi su sad rasuti po svetu na najprestižnijim svetskim univerzitetima.Hvala Profesorima.Hvala deci!
mirjana bušetić
Hvala za tekst, hvala za zbirke i hvala, i profesoru Veneu, kao i mom, i našem, omiljenom profesoru Dobrilu Tošiću za sve što su uradili za generacije đaka i studenata. Da zaokružite ovu lepu priču, predlažem i razgovor sa Profesorom Tošićem, na zadovoljstvo mnogih koji su imali čast da uče od njega, kao i onih kojima je pomagao. Uvek volonterski! Divan je osećaj da poznajemo ovakve ljude.
MP Njujork
Hvala Politici na ovom divnom tekstu. Pohadjala sam Petu gimnaziju od 1982-1984. Nisam imala cast da upoznam profesora Bogoslavova ali mi je znanje koje sam ponela iz Pete gimnazije omogucilo dosta uspeha na studijama i kasnije u profesionalnoj karijeri daleko od kuce. Najvise se radila matematika. Veoma sam srecna sto sam imala priliku da pohadjam Petu gimnaziju.Profesoru Bogoslavovu veliko postovanje i hvala.
Asen Tancev
Komentar iz Kanade od djaka prve generacije Matematicke Gimnaziije: шта ће мени математика, где ћу ја то да користим? Izgleda da to ne treba nikom od predsednickih kandidata ili vodecih politicara ali bar neka razmisle: нећеш нигде да користиш, али ти математика треба да ти развије мало мождане вијуге – каже професор Вене Богославов.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља