Кад дозвољени минус поцрвени

Минус по текућем рачуну је један од најпопуларнијих кредитних банкарских производа међу клијентима банка у Србији, упркос томе што је најскупљи. И поред тога што минус често користимо, нисмо довољно информисани о томе како дозвољена позајмица функционише, па се многи грађани суоче и са астрономским трошковима недозвољеног минуса.

Врста кредита

Минус по текућем рачуну је, једноставно речено, тип кредита. Уговором који потпишете са банком, она вам дозвољава да у моменту када потрошите средства са свог текућег рачуна користите средства банке, за шта вам она зарачунава одређену камату.Износ дозвољене позајмице дефинише се уговором и зависи од просека примања који се евидентирају на текућем рачуну. Већина банака као критеријум за висину дозвољеног минуса узима тромесечна примања, мада износ одобреног минуса може да буде и већи. И у овом моменту ствари се мало компликују, а ево и како:

1.Када проверавате стање на рачуну на банкомату, често се дешава да на слипу који узмете на банкомату имате приказан обједињен износ средстава који имате на рачуну и одобрени минус и то под дефиницијом „расположива средства”. Тиме се код грађана често ствара погрешна слика. Ви трошите новац који мислите да имате, али уствари лако се можете десити да користите средства банке која морате да вратите заједно са каматом.

2.Највећи број банака на тромесечном нивоу ревидира износ дозвољеног минуса. То практично значи да упркос томе што сте потписали уговор на годину дана са банком, она на свака три месеца у складу са критеријумима који су дефинисани уговором (а најчешће је то тромесечни просек примања) наново одређује износ новца који користите као дозвољену позајмицу. Дакле, можда сте у једном моменту имали дозвољени минус од 40.000 динара. Лако се може десити да вам након новог ревидирања тај износ буде знатно смањен или увећан. Ово је нарочито важно за оне грађане који користе пун износ дозвољеног минуса. Уколико банка одлучи да смањи износ дозвољене позајмице који користите, а ви сте искористили минус до пуног износа, може се десити да уђете у такозвани недозвољени минус.

По Закону о заштити корисника финансијских услуга, банка чији сте клијент дужна је да вас најмање 15 дана пре измене износа дозвољеног кредита или камата обавести о томе писменим путем или СМС-ом, како бисте имали времена да реагујете односно да уплатите средства до износа дозвољеног минуса.

Најскупљи банкарски производ

Према подацима које објављује Народна банка Србије, као и према истраживањима портала „Каматица”, дозвољени минус је најскупљи банкарски производ.Анализа портала „Каматица” показује да се номиналне каматне стопе на дозвољени минус крећу од 25 до 37 одсто, годишње, при чему су ефективне каматне стопе (укупна цена коришћења) за неколико процената веће.

Битно је знати да се каматна стопа на дозвољени минус зарачунава само на износ који користите, а не који вам је одобрен и да се она зарачунава на број дана у којима сте били у дозвољеном минусу.

Међутим, према наводима Народне банке Србије, велики број грађана врло често искористи дозвољени минус у пуном износу, а затим дужи период не измирује своју обавезу, због чега плаћа камату на укупан износ минуса. Да бисте разумели колико заправо кошта коришћење минуса по текућем рачуну, навешћемо и рачуницу коју је направила Народна банка Србије:

„Ако претпоставимо да сте на почетку године искористили дозвољену позајмицу од 40.000 динара, уз месечну каматну стопу од 2,5 одсто (34,49 одсто ЕКС на годишњем нивоу), и да сте током целе године увек користили износ максимално дозвољеног минуса, односно да нисте месечно умањивали свој дуг (што је у пракси најчешћи случај), ваша укупна годишња обавеза по основу камате за коришћење дозвољеног минуса по текућем рачуну износила би 12.000 динара (1.000 динара месечно). Али, и поред тога што бисте за годину дана платили 12.000 динара за коришћење дозвољене позајмице ако нисте умањивали свој дуг (минус) сваког месеца, ви и после године дана и даље дугујете свих 40.000 динара.”

Из овог примера јасно се види да дозвољени минус није нимало јефтина опција. Нажалост,као што смо раније поменули, она лако може да се претвори у финансијски још неповољнију опцију по вас – улазак у недозвољени минус.

Улазак у недозвољени минус је најнеповољнија опција за вас, и то не само због тога што се ваше кашњење уколико је дуже од 60 дана евидентира у Кредитном бироу, већ и због тога што су камате астрономске. Анализа портала „Каматица” показала је да се каматне стопе на недозвољени минус крећу од неких 30 до чак 102 одсто, колику камату зарачунава једна од банака. Забрињавајуће је и то што има доста банака чије се камате крећу између 60 и 80 одсто годишње.

----------------------------------------------------------------------------- 

Савети

– Дозвољени минус слови за „најлакшу” позајмицу и зато што вам је најлакше да га користите, то не треба да вам буде изговор за то да се понашате финансијски неодговорно и да га папрено плаћате. Уколико желите нешто да купите, а немате довољно новца –боље је да испланирате ту куповину, да искористите кредитну картицу која у неким случајевима може бити јефтинија, кеш или потрошачки кредит. Суштина је у томе да не треба да користите она средства која вам се чине лакшим, већ она која су за вас јефтинија.

– Уколико немате избора и морате да користите дозвољени минус, најбоље је да га не користите у целости. Минус на текућем рачуну се може умањивати у сваком моменту, делимично или у потпуности, што значи да кад год имате одређена средства треба да што више да смањите износ минуса који користите. На тај начин ћете смањити износ камате коју плаћате банци и избећи ћете ризик да уђете у недозвољени минус.

-------------------------------------------------------------------------------------- 

Грађани у минусу 42,255 милиона динара

Према последњим подацима Удружења банака у Србији, 4,383 милиона грађана има текуће рачуне (укупно 6,423 милиона отворених рачуна), а по тим рачунима они користе минус у укупном износу од 42,255 милиона динара. Чак 255.841 рачун је према подацима Кредитног бироа у доцњи, што значи да дуже од 60 дана нису измирили своје обавезе.