среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:57

Новосадска гаража крије тајну сателита „Тесла”

Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 26.04.2012. у 22:00

Породична кућа пројектанта и инжењера Славка Стојанова из Новог Сада само је на први поглед обичан дом. Али гаража у дворишту крије прворазредну научнофантастичну тајну. Тешко да би знатижељни на први поглед схватили о каквом уређају је реч, нити су димензије мистериозне стварчице превише импозантне, па би се могло претпоставити да је реч о заборављеном анласеру међу старим уређајима, што је сасвим уобичајен технолошки отпад једне просечне породице.

Само оштро око научника може препознати да је справа готово спремна да се из новосадског гаражног лансирног центра, катапултира у васиону.

Прича о првом српском сателиту се заиста распламсава, не само због тога што је млади промотор свемирског програма Стефан Влајковић осумњичен за фалсификовање оцена, па је лансирање свемирских куглица – наносателита доведено у питање. Међутим, неколико година пре него што се десила ова бламажа са Остапом Бендером српске науке, како су Стефана већ прозвали – на једном од форума часописа „Астрономија”, постављено је питање: „Да ли би Србија могла да направи нешто у области космичке технологије?”.

Веома брзо, формиран је тим ентузијаста за пројектовање „Првог српског сателита”. Члан овог тима, мр Дејан Илић, каже да је пројекат назван: „Први српски сателит ’Тесла’”.

– До краја 2008. године, неколико људи из сопствених извора је израдило „пико сателит”. То је мали сателит који не сме да пређе масу од једног килограма. Његова израда трајала је 3,5 година, склапан је у подруму куће Славка Стојанова у Новом Саду. Сателит сада остаје у гаражи, као трула успомена на неуспели покушај буђења српске науке и привреде и покушаја извоза српске памети у свет – каже Илић. Е сад, да би сателит отишао у космос, мора да се закупи супермодеран космички центар, а у то време најјефтинија ракета која је могла да понесе сателит „Тесла” била је руска ракета-носач „Дњепар”. Цена лансирања износила је праву ситницу, око 50.000 долара.

Међутим, паралелно са израдом „Тесле”, катедра за системе наоружања Машинског факултета у Београду почела је са припремом свог пројекта под кодним именом „Спартак”. Реч је о програму израде ракете-носача сателита. Шеф овог пројекта професор др Ђорђе Благојевић каже да је пројекат „Спартак” још у теоријској фази, јер је држава дала скромна средства за рад. Зато овде није реч о никаквој васионској сензацији, већ о научном раду чије резултате можемо очекивати тек за неколико година.

– Експерименти и истраживања ће се водити у Војнотехничком институту у Жаркову, а нека у лабораторијама Машинског факултета у Бубањ Потоку – каже професор Благојевић. 

Овај експерт за ракетно наоружање објашњава да је пројекат пре свега изузетно значајан за науку и привреду. Идеја професора Благојевића је да Србија изради систем са максималним коришћењем комерцијалних технологија, тако да се цена ракете спусти неколико пута. 

– Ракета „Спартак” би могла да покрије опсег сателитских орбита до неколико хиљада километара – каже он.

„Тесла” је, ипак, пао у заборав иако инжењер Илић тврди да је идеја била да иза свега стане држава, да се оснује национална свемирска агенција…

– Нажалост, одговора није било – жали инжењер Илић.   

А да је некадашња амбиција Србије и Југославије да борави у бестежинском стању била све – само не комедија – сведочи неколико догађања у Београду, када су гостовале ондашње међународне звезде космонаутике. Тако је, подсећа још један учесник пројекта „Тесла” Грујица Ивановић, сада далеке 1967. године у Београду отворена прва изложба „Космос миру”, на којој су своје експонате приказале свемирске посаде и СССР-а и Американаца. Следећа изложба одржана је јуна 1971. године, а поред Совјета, на изложбу је дошао и амерички астронаут Томас Стефорд, командант мисије „Аполо-10”, током које је маја 1969. године, обављена генерална проба пред прво спуштање Американаца на Месец.

Наша технологија тада није скривана у породичним гаражама, јавност се није подсмевала научницима занесењацима који нису имали потребу да фалсификују дипломе, а чак је по градовима и селима, уместо отварања задруга, подстицано – оснивање ракетних клубова.

У село Лозовик су тако „слетали” такви ликови, попут космонаута Николајева, Титова и Севастјанова, али не да би купили кромпир велики као диња, већ да би посетили први музеј космонаутике у руралном подручју.

----------------------------------------------

Чланови тима „Тесла”

У почетној фази пројекта „Тесла” учествовали су пројектант Славко Стојанов, конструктор Бранислав Којадиновић, менаџер пројекта мр Грујица Ивановић, уредник часописа „Астрономија” Саша Зоркић. Врло брзо су се прикључили конструктор, Предраг Љубојевић, конструктор-моделар, Радивоје Јарић, инжењер мр Дејан Илић и математичар доцент др Александар Савић.


Коментари8
020a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav Kojadinović
Мени није случајност да је нашега Остапа Бендера који један иначе изузетно тежак факултет као што је Физички завршава преко летњих курсева ухватио у лажи управо професор Дојчиновић. Наиме професор је у доба када смо сви полако одустајали од пројекта и сам дигао руке. Професор је од стране нас из екипе сателита контактиран и обавили смо и прелиминарне разговоре јер је у једном тренутку разматрана могућност да у стратосферској сонди па чак и касније у пикосателиту буде једна врста спектрометра а професорова катедра је вероватно најбоље место за ту проблематику код нас. Могуће да је млади преварант начуо нешто о томе пре пар година јер знам из прве руке од једне студенткиње да су студенти ко студенти нешто знали о свему томе односно о пројкету пикосателита. Спартак ће се на крају можда и реализовати али у Бразилу а Србија вероватно ионако неће развијати високу технологију па самим тим и пројекти типа пикосателита нису важни али је преварант нанео тешку штету Физичком факултету.. Б.К.
Branislav Kojadinović
Какава државна тајна. Пико сателити или кјубесати су чисто цивилни пројекти. Заправо већина сателита, заправо сви (за сада) до 10 кг тежине односно у групи наносателита су такође цивилни пројекти. Чак и пројекат Спартак иако му се подмећу војне намене је заправо чист цивилни пројекат. Чему би онда била потребна тајност. Држава је у години науке угасила последњи озбиљан а широкоприступачан научни часопис новосадску Астрономију око које се и скупила мала дружина прстена. Услед разних околности у тексту нису поменути Др. Југослав Николић из Хидрометеролошког Завода који је сарађивао крајње добродошло са групом и помагао о нам у вези GPS навигације и уопште у вези стратосферске сонде, затим дипл.инг. Милош Стефановић из БИЕ који је био спреман на сваку врсту сарадње када му се нареди савише инстанце (што се није десило) али који нам је у јендом тренутку тражио антене примопредајника и без наређења једино што их такве нису имали и Мр.мат. Максимовић Зоран дипл.инг. Којадиновић Бранислав
Бањо Косовац
Да ли да верујем у ову вест....? И ако је истинита, ово би требала да буде строго чувана државна тајна.
Predrag .
Sta je vama pa nememo ni 50 borbenih aviona a da pravimo rakete i satelite. U našem budžetu pola para je dao MMF. Pa nedaju nam oni pare da pravimo rakete i satelite. Kad bi imali slobodu i kada bi uspeli da takve projekte zadržimo u apsolutnoj tajnosti sigurno bi se tako nešto i ostvarilo. Jer mi zaista imamo mnogo sposobnih ljudi da bi mogli ćuda da napravimo.
Сумњало Сумњалић
Поштована редакцијо Политике: СВАКА ЧАСТ НА ЧЛАНКУ! У ери кратких сукњи и још краћег памћења, у ери пуког састављања краја са крајем, ето има још некога да нам "осветла образ". Али, читајући између редова могу само да замислим на какву су "препреку" наишли ови ентузијасти када су отишли негде код некога ко одлучује о свему. "Добар дан" - "Добар дан, изволите?" "Ми донели Први српски сателит "Тесла"". "Шта бре?????" ... Да није тужно и жалосно, сигурно би било барем за осмех. Још једном: честитам на тексту!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља