понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:15

Звездин стадион – од „Авале” ка „Звезданом граду”

Аутор: Иван Цветковићпонедељак, 30.04.2012. у 22:00
Од овога се почело: стадион Југославије за време утакмице УСАОС – II пролетерска дивизија, прве у ослобођеном Београду (12. новембар 1944) (Фотодокументација „Политике”)

Црвена звезда је ових дана кренула у велики подухват. Са две кинеске фирме свој стадион намерава да преобрати у „Звездани град” – комфорнији фудбалски објекат без атлетске стазе с комерцијалним просторијама.

Цео свој живот Црвена звезда је ту била на своме. Детињство (првих 13 година, до 1958) на стадиону који је добила кад је угашена Југославија (првак државе 1924. и 1925), а који се 1945. звао „Авала”.

За пунолетство је добила на поклон нов стадион, овај на који је сада њен дом. Прву утакмицу на њему је одиграла 1. септембра 1963. када је победила Ријеку с 2:1. Први гол на њему постигао је у предигри те утакмице њен тадашњи пионир Трифун Михаиловић, доцнији миљеник њених навијача. Док није саграђен толико да на њему може да се игра била је била је домаћин на Стадиону ЈНА (данас Партизана), а за мање утакмице и на неким другим.

Ако нађете сарматски кречњак...

Како је дошло до тога да се сруши стари стадион и на његовом месту гради нови подсећа инж. Властимир-Вале Пурић (рођен 9. јула 1921. у Милешеви), Звездин други изабрани председник, а деценијама њен потпредседник:

− У лето 1958. требало је да одиграмо пријатељску утакмицу с бугарским ЦДНА, како се тада звао данашњи ЦСКА. Из Старог града је дошао инспектор, погледао стадион и рекао да на њему не може да се игра. Дрвена греде су биле труле и заиста је било опасно.

С обзиром да је завршио Грађевински факултет у Београду Пурић је био прави човек да се у Звездино име позабави тим проблемом:

− Обратили смо се пројектантском предузећу „Спорт” у којем је радио Коста Поповић. Он нам је доделио Сашу Радовановића да уради пројекат нашег новог стадиона.

Разуме се, и онда су паре биле проблем. Због тога је одлучено да се стадион укопа, како би се уштедело на арматури. Али...

− Појавио се врло озбиљан проблем. Кад је почело да се копа настала је опасност да куће непосредно изнад стадиона почну да клизе, − открива Пурић. − За помоћ како да то спречимо обратио сам се једном познатом статичару. Он је урадио своје и саопштио нам резултат – престаните да копате! То за нас није било решење, па сам отишао код геолога проф. Луковића. Посаветовао нас је да ископамо три-четири бушотине дубоке осам метара тамо где се граниче западна и јужна трибина, па ако наиђемо на сарматски кречњак да слободно фундирамо, у противном да дигнемо руке од пројекта. И наишли смо на тај сарматски кречњак. На источној страни је био другачији проблем. Тамо је требало да набијемо земљу. Ту нам је помогао др Раша Стојадиновић, који је докторирао у Паризу. Пошто сам због посла морао да одем у Африку, најпре у Тунис, а онда у Алжир, где је градила је моја фирма „Енергопројект” надзор над изградњом стадиона сам оставио техничару Павићу. И он је то одлично урадио. На помоћном терену су биле бараке за раднике, а кад су они отишли ту су биле клупске просторије, док нису завршене на западној трибини.

Владин услов – атлетска стаза

За изградњу Звездиног стадиона везан је мит о такозваним „циглицама”, то јест прилозима „звездаша“ и оних који су хтели да помогну својим динаром. Пурић то овако осветљава:

− Слободан Ћосић, коме се Црвена звезда није достојно одужила за оно што је он учинио за њу, био је генијалан спортски радник. „Циглице” су донеле велику популарност, па и приход, али то је, на жалост, ипак било незнатно за оно што нам је требало. Помогла нам је влада Србије. Међутим, имала је и један услов – да буде и атлетска стаза.

Иако је држава дале паре, изградња стадиона је настављена и после прве утакмице одигране на њему. Пурић истиче још једну појединост из првобитног пројекта.

− Кров на западној трибини је био другачије замишљен од овог постојећег. Саша Радовановић је предвидео да има бетонске лукове. Кад је Слободан Пенезић Крцун, тадашњи председник владе Србије чуо од мене да за завршетак стадиона треба још две и по милијарде динара, рекао је: „Ми те паре немамо“. Касније нам је западну трибину покрила скопска Железара. Али то није добар кров. Гвозден је, па зато и тежак за одржавање. Због ветра су били остављени отвори, међутим, касније су ту саграђене помоћне просторије и, мада је то опасно, до сада, на срећу, није било никаквих проблема.

Деценију после отварања стадиона Звезда је саградила и Управну зграду са самачким хотелом за своје спортисте. У вези с тим Пурић каже:

− Њу је саградио „Комграп” и коштала је око милијарду и седамсто милиона динара. Када је саграђена Миљенко Зрелец, помоћник тадашњег градоначелника Богдана Пешића, хтео је да ту зграду купи за потребе града. Ми смо се договорили с Милетом Јовановићем званим Миле Комграп да је отплаћујемо на рате и то смо успели захваљујући утакмицама, јер је стадион често био пун као око, па је било пара.

----------------------------------------------

Навијач БСК-а дао стадион Југославије

У „Политикиној” архиви је сачувано сведочење оснивача Металца, чији је наследник данашњи ОФК Београд, који се чуде како је Црвена звезда добила стадион Југославије, иако је он било обећано њима.

– Стадион нам је дао Владимир Дедијер, тадашњи председник Фискултурног савеза Југославије. Био је велики „звездаш”, а пре рата је навијао за БСК.


Коментари12
94c5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nn osoba comi
ma ko da je to vazno bitno ja da je zvezda izgubila tu utakmicu i tacka sad 2:1 ili 1:2 sve jedno
Željko Knežević
Đorše, rezultat je bio 2:1 za Zvezdu!
Đorđe Filipović
Crvena Zvezda - Rijeka ; rezultat je bio 1 : 2!!!
marko
Recimo da bi puska mogla biti M 34 ali to nije bitno, medjutim vazno je ovo oko imena kako osloboditi od imena pa oba kluba su osnovana posle drugog svetskog rata otud i imena. Sa novim imenima to bi bili novi klubovi.
Linijski Sudija
Nije to M48. :) M48 se prozvodio od 1950. godine, a dizajniran je 1948. Otud M48.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља