уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:27

Русија "бије" своју битку на Косову

Аутор: Слободан Самарџијасреда, 07.02.2007. у 18:14
аутор Новица Коцић

Очи целокупне европске јавности упрте су у Русију. Од ње се очекује јасан одговор – да ли ће до краја остати уз Србију и не дозволити цепање српске територије и стварање још једне албанске државе на Балкану, или ће у сепаратистичком галиматијасу у који је упао Стари континент пронаћи неки сопствени интерес, решити неке своје проблеме (макар и привремено) и у постпутиновски период ући са новом визијом о будућности овог дела планете.

Неадекватно решавање косовског проблема, ма колико то парадоксално звучало, могло би погубније да се одрази на Русију, него на Балкан и овдашње земље. Руси о сепаратизму барем знају све до танчина. Рат у Чеченији води се још од 1994. И данас се тамо свакодневно гине. А у земљи са преко стотину нација и етничких група фитиљ сукоба много је кратак.

У Москви су своје европске улоге и те како свесни, а на то их је протеклог викенда подсетио и високи представник ЕУ за спољну политику и одбрану. "На Русији лежи посебна одговорност за решење Косова", изјавио је Хавијер Солана у интервјуу за лист "Време новости".

Окршаји тек предстоје

Ипак, нема сумње да је косовски проблем данас питање које тешко мучи и саму Европу. Јер не ради се тек о локалном фолклору. О сепаратистичким тежњама Баска, Корзиканаца, кипарских Турака, Шкота, словачких Мађара, молдавских Румуна... да живе у неком другом свету, друкчијем од садашњег, такође се све чешће прича. А ни један од наведених случајева није до сада изродио ваљано решење, напротив.

Каква мука је сепаратизам најбоље је показала недавна неслана шала уредника белгијске државне телевизије који су међу ударне вести дана пустили и измишљену репортажу о одлуци тамошњег парламента да прихвати распад државе. Проблем није у томе шта су новинари урадили нешто непримерено њиховој професији, већ у томе што је, како се испоставило, у ову лаж поверовало чак 80 одсто Белгијанаца. Другим речима, вирус сепаратизма и свест о могућем распаду државе су нешто на шта су се људи већ у толикој мери навикли да сваку и најмању назнаку рушења постојећег система примају као неминовну стварност.

Али вратимо се Русији. За њу прави окршај тек предстоји и требало би да се деси крајем месеца у седишту УН у Њујорку, на заседању Савета безбедности. Сигурно не случајно, о Космету ће се расправљати када и о евентуалном увођењу санкција Ирану због неодустајања од нуклеарног програма. То значи да ће Москва морати да одлучује на два фронта, а да уз то размишља и о свом уласку у Светску трговинску организацију, о пословним аранжманима са Европом, заустављању ширења НАТО на исток...

Упорно истицање да решење косовског проблема мора да има универзално значење није пука прича. Руси морају да воде рачуна не само о ономе што се збива на Балкану, него и у сопственом дворишту, па и око њега. Тачније, свугде где живе њихови земљаци, а таквих је тридесетак милиона. За све њих Косово ће бити порука – добра или лоша.

Сужен маневарски простор

Интересантно је зато да на прошлонедељној традиционалној годишњој конференцији за новинаре руског председника Владимира Путина нико од присутних ни једном речју није споменуо ни сепаратизам, ни Чеченију, ни Грузију, Молдавију, Јерменију, па ни – Косово. Може се разумети Путинова жеља (ако је постојала) да о тако осетљивом питању не говори на само дан пред долазак Мартија Ахтисарија у Београд, али чуди да новинари светских, домаћих па и српских медија нису имали петљу да било шта о томе прозборе. Као да је Косово тог дана било табу тема за 1.232 представника јавне речи.

Руски званичници и даље чврсто стоје на становишту да о будућности јужне српске покрајине треба да одлучују, пре свих, Београд и Приштина. Председник Путин је у више наврата истицао да Москва не може да пристане на било какво решење до којег не дођу заједнички српска и албанска страна. Министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров је ових дана у интервјуу немачком листу "Шпигл" подсетио да су Американци и западни Европљани из резолуције 1244 СБ УН о Косову до сада извлачили само оно што је одговарало њиховим интересима (не обавезно и ситуацији на терену). Да су у више наврата самовољно мењали приоритете у решавању косовске кризе, што је само обезвредило напоре за српско-албанско усаглашавање. "Не могу ни да замислим како би Савет безбедности УН могао да донесе одлуку која би била неприхватљива за Србе", истакао је руски дипломата.

На Западу су такав став Москве већ оценили као – деструктиван. А у ситуацији када се једној страни (албанској) са Запада шаљу јасни сигнали да не одустане од потпуног одвајања од матице и проглашења независности, а другој (српској) постављају ултиматуми, простор за било какав маневар опасно је сужен, али не и изгубљен.

Коментари0
2df14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља