четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.05.2012. у 22:00

Адвокат или „корзикански мафијаш”

Кнез Павле и Милан Кашанин

Постоје две врсте детектива: професионалци и аматери. Обе су се бавиле случајем „Шломовић”. Наравно, чињеница да су неки од њих имали легитимације, а други не, није била пресудна у томе да ли су једни били успешнији од других у разгонетању мистерије која се зове Шломовић. Неки су, чак , и намерно заметали траг.

Да почнемо од Пеђе Милосављевића, чувеног сликара и службеника Југословенске амбасаде у Паризу 1940. Када се на његовом столу у Паризу нашла депеша са назнаком „Хитно, строго поверљиво”, у којој се Милан Кашанин, тадашњи директор Музеја кнеза Павла распитује „Ко је тај Шломовић... нуди нам неке слике, а не знамо ни ко је, ни одакле је, ни одакле му слике...” Пеђа је учинио оно што се од њега тражило. Распитао се. И послао у Београд следећи одговор: „Причао са адвокатом Мартином Фабијанијем, правним заступником свих наследника Амброаза Волара. Он каже да је све што Шломовић има код себе Шломовићево и да није део оставинског поступка самог Волара. Упозорава нас, додуше, да не користимо Воларово име када причамо о Шломовићевој колекцији јер њима то може покварити планове око изложбе коју планирају...” Одлично! Видевши то, Кашанин и кнез Павле се од тада баве само уметничком вредношћу Ерихове збирке, о којој, узгред буди речено, нису имали нарочито високо мишљење. Индиректно, то њихово одлагање одлуке из уметничких разлога, доводи до Ериховог одласка у Загреб и изложбе која га је учинила стварно срећним.

Да је Пеђа био мало професионалнији детектив, а хвала Богу да није и да је био и остао „само” велики сликар, можда је могао да сазна да Фабијани није био адвокат, већ дилер слика, неки кажу и опасни корзикански мафијаш. Био је јако близак Лусијану Волару, Амброазовом брату, који је и сам био прилично проблематична личност. Било је и таквих који су тврдили да су њих двојица убили Амброаза и инсценирали саобраћајну несрећу. Несумњиво би таква информација, прослеђена Београду, имала поражавајуће последице.

А сада мало о једном правом професионалцу. Мајор Удбе Боривоје Нешковић ступа на сцену 1948. године. Прошло је било већ четири године од судара возова, када се прислушкивањем једне стране амбасаде сазнало да се извесном страном дипломати „Клифорду” (измишљено име, каже Нешковић, али инсинуира да је он био Американац) нуде оригиналне слике Сезана, Реноара и Пикаса за смешно малу суму. „Клифорд” пропушта прилику да „обезбеди унуке”, док неко у врху Удбе ускоро решава ребус и шаље Боривоја да пронађе изгубљено благо. Убрзо затим, у Пећи, Нешковић упада у стан Маре Албахари, која без много устезања исприча да је неколико месеци после судара возова нашла скоро све слике у једном железничком магацину и послала их на чување извесном „трговцу Петровићу” у Београд. Није пуно помогло ни то што је на сред њеног кухињског стола стајала неурамљена Дегаова „Балерина”.

„Слике су, осим једне, све у Београду”, јавља Нешковић централи, и трговац брже-боље враћа све Удби и ускоро су „и вук сит и овце на броју”. Што се „вука” тиче, направи се инвентар збирке Ерих Шломовић и она сада броји 359 дела , за разлику од 429 дела из 1940. у Загребу. Био је рат, сложиће се сви...

Цифра 429 ће се поново појавити тек 20. априла 2012. године, када су агенције одјекнуле: „Србија да врати 429 уметничких дела која су припадала Волару.”

А сада још мало о „овцама”. Нису баш све биле на броју, недостајала је једна од најважнијих – „Колектанеа”. Није то ни Нешковићу, да кажемо „промакло”, он томе посвећује читаво поглавље у својој књизи „Одисеја француских импресиониста”. И ту одједном професионалац делује као чисти аматер када покушава да нам објасни „у званичном обавештењу по први пут” шта се то догодило са „Колектанеом”. Па каже: Ерих је ту свеску дао још 1940. свом другу Владимиру Жедринском да овај уради лого и насловну страну. (Што да не...) Наставља Нешковић: Ерих одлази у Бачину без „Колектанее” , коју Жедрински после односи у Швајцарску и тамо је продаје једном антиквару*, по Ериховом налогу. (Како? Телефоном из логора?) Ту исту „Колектанеу” 1951. у Цириху купује „за врло велике паре” Војислав Нешковић, Борин рођак, који је тада радио као трговински представник у нашој амбасади. Да.

Да је породица Нешковић у једном тренутку имала у својим рукама „Колектанеу” и тврдила да је њен законски власник, потврђују и два врло различита извора. Никола Кусовац каже да му је, у функцији директора Народног музеја, пре једно 20 година, неко из Цириха нудио „Колектанеу” за два милиона долара, али је он ту понуду одбио јер музеј није имао пара. Други извор је Зоран Мандић, онај исти Зоран Мандић који је покушавао да помогне последњем хашком бегунцу, Горану Хаџићу, са оним фамозним Модиљанијем, и поред чије је куће Хаџић коначно ухапшен. Пошто ју је претходно купио од породице Нешковић из Цириха, Мандић тврди да је био власник „Колектанее” чак 15 година, али ју је негде 2007. морао продати јер му је понестало пара.

Да је „Колектанеа” 2007. била на продају знамо из прве руке.

*Поуздано се зна да је Жедрински читав рат провео у Југославији и да из ње одлази тек 1950. и то у Мароко. Умире 1974. у Паризу, 13 година пре но што је Нешковић објавио своје „обавештење”.

(Сутра:Српски колекционар и „Колектанеа”)

Коментари0
16b5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља