среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

„Њујорк тајмс” о Ђорђу Вујновићу

уторак, 01.05.2012. у 22:00

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Најугледнији амерички дневник „Њујорк тајмс” објавио је подужи ин меморијам поводом смрти Ђорђа Вујновића, Американца српског порекла, коме је додељивањем Бронзане звезде, високог војног одликовања, у октобру 2010, признат статус хероја Другог светског рата.

Ђорђе Вујновић, рођен 1915. у Питсбургу, где је његов отац стигао као имигрант, а почетак Другог светског рата је дочекао у Београду, где је студирао медицину. Са супругом Мирјаном, из окупираног Београда прво је отишао у Турску, затим Јерусалим и Каиро и на крају у западну Африку, где је приступио ОСС-у, тајној служби која је била претеча ЦИА.

Као познаваоцу прилика у Србији, поверена му је организација мисије спасавања више од 500 америчких и савезничких авијатичара, који су, по повратку са бомбардовања рафинерија у Румунији, које су користили Немци због недостатка горива, принудно слетали у Србију и били склоњени на Равној гори и околини, са четницима пуковника Драгослава Михаиловића.

Вујновић је операцију „Хелијард”, започету у августу 1944, водио из Барија. Мисија је завршена успешном евакуацијом укупно 512 авијатичара, пилота и чланова посада, са импровизованог аеродрома у селу Прањани и њиховим пребацивањем у Италију. Иако су немачке трупе биле у непосредној близини, није изгубљен ниједан авион нити је било иједне жртве.

После рата Ђорђе Вујновић је ОСС напустио са чином мајора и посветио се бизнису, трговини авионским деловима. Операција „Хелијард” је међутим и после рата из дипломатских и политичких разлога остала војна тајна (као и Легија части, којом је 1948. председник Хари Труман одликовао Дражу Михаиловића).

„Вујновић је био геније који је саставио план нашег спасавања”, цитира „Њујорк тајмс” Тонија Орсинија, навигатора бомбардера Б-24, који је био један од авијатичара спасених из Србије. „Он је био херој.”

Комеморација Ђорђу Вујновићу одржана је прошле суботе у цркви Свети Сава на Менхетну, а како нам је рекла његова ћерка Ксенија Вилкинсон, пензионисани дипломата, сахрана ће се обавити накнадно, у Београду или Новом Саду.

М. М.


Коментари26
af18e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari znanac
@Lj K-Taylor | 04/05/2012 10:36 Nije tacno, pobegli su jer su imali direktivu iz Moskeve da vezu sto vise Nemackih snaga za Srbiju, BEZ obzira na stradanje Srba civila ( slicno uostalom stavu Staljina i za sopstvene civile). posle prve Nemacke kaznene ofanzive, kada je srpski narod shvatio sta mu nudi partizanski otpor po svaku cenu, partizanski pokret je u Srbiji postao nepopularan za razliku od cetnickog koji je jos ojacao jer su cetnici preusmerili sve na diverzije i izbegavali direktne konfrontacije sa Nemcima. U pravu ste, nema velikih bitki, jer ceo smisao i jeste bio u tome da se izbegne Nemacka odmazda. Ono sto ja vidim kao problem sa Vama je da vas izgleda uopste ne zanima cena koju bi Srpski narod morao da plati...to je vec stvar shvatanja morala, ocigledno se nikada necemo sloziti ali barm budite fer i uzmite u racunicu sve one "stotine za jednog mrtvog nemackog vojnika" dok se vasi partizani bore iz zasede, pa pobegnu...
pop jovanovic
Lj K Taylor. Nisam sa javio da bih upotpunjavao vasa saznanja, verovanja i ubedjenja na sta svako od nas ima legitimno pravo u demokratskom i civilizovanom dijalogu otvorenih i svima pristupacnih medija danas, vec samo da bih ispravio Vas slucajan previd.
Lj K-Taylor
@stari znanac Zasto su partizani pobegli 1941. iz Srbije? Pa – jurili su ih Nemci! I saradnici okupatora. Saradnici Nemaca naravno nisu morali da beze, sve do 1944. A do tada je izvestan broj seljaka, nesrecnika vezanih za zemlju, za porodicu, stavljen „pod slovo Z“ (likvidiran nožem) jer su ih četnicki antifasisti smatrali za simpatizere partizana. Partizani jesu pokazali bolje rezultate jer su bili zaista vojska, mobilni i disciplinovani postizali su manje ili vece uspehe po Bosni i u drugim krajevima. Vezali su za sebe nemacke vojne snage. Broj partizana je do kraja rata rastao, dok je broj cetnika opadao uprkos prisilnim mobilizacijama po selima. Jos uvek niko nije naveo neku veliku bitku u kojoj je proslavljeno cetnicko oruzje (uredno zaduzeno od Nemaca).
Bonn Berlin
@ A. Salic´, to nije bio nikakav sporedan put napada. Nafta iz Ploestija je bila veoma vazna za Nemacku vojnu masinu, narocito za njihovu avijaciju i tenkove. Velik bombarderi su to vreme leteli za Ploesti bez eskorte lovackih aviona, zato su i gubici bili veliki. Srecom je veliki broj pilota bio spasen pa su mogli ponovo da se ukljuce u ratne oparacije. U to vreme su i USA ( i Nemacka ) proizvodile veliki broj ratnih aviona, preko 200 hiljada.
A. Sakić
@J.J. Rekao sam da ne negiram spašavanje američkih pilota (bombardovanja Ploeštija u Rumunjskoj su izvodili samo Amerikanci sa Liberatorima), ali da bi bili 500 i nešto članova posade, trebalo je biti oboreno oko 100 aviona, a da ih velika većina ne pogine. Nijemci iznad Balkana nisu imali čime poobarati tolike avione. (Da su imali čime, pobarali bi avione koji su evakuirali te pilote, pošto je trebalo bar 25 letova.) Biće da se najvećim dijelom radilo o avionima oborenim iznad centralne Europe i letačima koje su u najvećoj mjeri spasili Partizani brodovima preko Jadrana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља