понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Излетишта од Аде до Лазаревца

Аутор: Д. Буквићсреда, 02.05.2012. у 22:00
Роштиљање је карактеристично за сва излетишта (Фото Р. Крстинић)

Ада и Кошутњак су прокључали минулих дана у време празника. Било је на стотине људи и на другим местима за, на Лиду, на кеју, у Сурчину… И биће сва градска излетишта пуна док не зазими, јер ту ће Београђани и њихови гости моћи да поједу, попију, прошетају се, потрче за лоптом, обиђу знаменитости...

Биће им на располагању, разуме се, Ада Циганлија са шареном понудом бесплатних садржаја, као и нешто мирнији Кошутњак, са трим-стазама и путељцима за шетњу. Они који би да градску вреву оставе што даље, хрлиће ка предграђу, пут планина, приобаља и такозваних „ободних општина”, где и те како има шта да се види.

Београдско горје

Висока једва нешто више од 500 метара, шумовита Авала „провукла” се на пријемном испиту за планине. Срећом, торањ на врху „извлачи” је за још 200 метара. Није, ипак, видиковац ове грађевине једина, мада је најпознатија авалска знаменитост. Ту су и споменици Незнаном јунаку, Васи Чарапићу, руској војној делегацији чији се авион овде срушио...

Чак и тако ниска, Авала је на туристичкој мапи засенила Космај, висок око 630 метара. Планина коју деле Сопот и Младеновац није ништа мање атрактивна од посестриме с торњем на врху. На Космају и у околини, осим места за роштиљање, налазе се манастири Павловац и Тресије, али и партизански споменик на врху. У селу Рогача је обележје Јанку Катићу, а недалеко од Космаја је језеро Трешња.

Чари периферијског приобаља

Речни потенцијал Београда као да је искоришћенији на ободу него у центру. Тако се у приобаљу Саве код Обреновца угнездила шума Забран са роштиљима, ресторанима на обали, трим-стазама, стогодишњим лужњацима... Недалеко одатле, у Великом Пољу, налази се еколошка кућа „Јозића колиба”. Ко се овде упути колима – што је најпрактичније – може да скокне и до Обреновачке бање у центру Обреновца. Весело ће бити кад крене лето, а с њим и сезона вожње кануа Колубаром и Савом, која протиче и кроз Сурчин.

Ову најмлађу београдску општину краси Бојчинска шума у селу Прогар, са рестораном „Бојчинска колеба” где се служе специјалитети од мангулица. Целог лета, викендом се у шуми одржавају бесплатни концерти, представе и други догађаји на отвореној позорници. До тамо може да се, осим аутомобилом или градским превозом, дође и чамцем до прогарског пристана. У близини је и Тарзан плажа, где купачи могу са лијане на обали да се завитлају у Саву. А после, зна се – на клопу и пиће у ресторан на плажи.

Ударна дунавска одредишта су Гроцка и Бела стена. Рустично приобаље код „шљункаре”, пред улазом у Гроцку, од петка до недеље претвара се у стециште чамџија који усидре пловила и претворе део Дунава код Грочанске аде у викенд насеље на води, где се палубе претварају у кухиње са котлићима. Алтернатива су ресторани дуж обале, поготово у Винчи. Од осталих атракција, издваја се Ранчићева кућа у насељу Гроцка.

Београђани радо хрле и на Белу стену, иако је ова плажа на острву Форконтумац у панчевачким територијалним водама. До ње се најлакше стиже преко Вишњице, одакле превоз скелом до Беле стене стаје стотинак динара.

Од ове године и Палилула ће добити дунавску оазу – острвце Парадајз надомак Аде Хује, које ће бити еколошки уређено, уз могућност камповања, играња фудбала на мале голиће, обедовања у кафаницама... Зато организатори из Еко-покрета „Штедиша” најављују да ће за ужитак бити довољно 50 динара, колико ће коштати превоз скелом од Аде Хује до Парадајза.

Копнене зоне

Барајево и Лазаревац такође имају чиме да се подиче. На првом одредишту налази се црквена ризница у православној богомољи у селу Вранић, у чијој се порти налази стална поставка традиционалне архитектуре. Пре и после јела у неком од бројних угоститељских светилишта дуж Ибарске магистрале, може да се скокне у шетњу оближњом Липовичком шумом.

Ибарском се из правца Београда стиже и до Лазаревца, градића у чијем центру не треба пропустити цркву Светог Димитрија са спомен-костурницом у којој су заједно сахрањена тела српских и аустроугарских војника, као ни Модерну галерију и „Каменград”, парк у којем су скулптуре вајара Богосава Живковића.

Што је најлепше, за ова путешествија није потребно много новца.


Коментари2
9e532
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gordana petrovic
Posto ste naveli Belu Stenu kao jedno od izletista htela bih da upozorim ljude koji idu camcima sa Visnjice,pogotovo sa decom da paze ko ih vozi i koliko ih ima u camcu .Prosle godine sam videla neverovatan prizor,jedna mala siklja vozila je 22 ljudi,jedan talas je dovoljan da svi zavrse u Dunavu.Pamet u glavu da ne bude kasno.
Beogradski izleti
Lep tekst. Trebalo bi više pisati o beogradskim izletištima, jer je to odličan način da se rashladimo i lepo provedemo u blizini kuća, a da ne potrošimo puno novca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља