четвртак, 05.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:12

Зашто је збирка подељена

четвртак, 03.05.2012. у 22:00
Реноароов „Прикачени шешир“, литографија продата у Садебију за више од 252 000евра

Порази које је тим из Израела доживео на два страна терена имају везе и са тим што они нису радили „тимски”. Примера ради, за Ериха су извадили две умрлице, једну са датумом 16. мај 1946, која је одговарала очевој фамилији, јер оспорава мајку као једину наследницу (она гине 31. децембра 1944. у судару возова), и другу која наводи 1. јануар 1943. и омогућава Розиним наследницима да елиминишу очеву страну. О највероватнијем датуму његовог страдања писали смо у првом наставку. Но, оставимо да они решавају своје проблеме, позабавимо се мало уметничким делима о којима је овде реч.

„Па зар им није доста оних осам до десет хиљада дела које им је Волар оставио, већ се грабе и за ово наше?”, узвикнула је једна наша пријатељица из Народног музеја у Београду. Примиривши се, почела је да нам објашњава сличности и разлике између две колекције, оне од 190 објеката у Паризу и ове од око 360 у Београду. Упоређивала је два каталога: „И тамо, као и овде, велику већину представља папир, значи цртежи, акварели, графике, документа и књиге. Књиге су врло вредне, јер су припадале Волару и у њима има пуно графика, које понекад бројимо посебно, а понекад као део књиге. Зато се понекад поједини инвентари разликују. Што се нас тиче, немајте бриге, све је овде и све је у добром стању.” А шта ћемо са кључним питањем – зашто је Ерих поделио своју колекцију на два дела. „Па, видите”, каже она, „вероватно је у питању жеља да се умањи ризик и не изгуби све, јер су по уметницима обе колекције прилично сличне: они имају Дерена, ми имамо Дерена, ми Пикаса, они Пикаса, ми Дегаа, они Дегаа, свако има Сезана и тако даље. Уосталом, кажете да идете у Лондон, па јавите се онда мојој пријатељици Ен Думас, која је једна од најбољих познавалаца Волара у свету, а писала је и о Шломовићу...”

Прво што смо урадили јесте да покушамо да на интернету нађемо шта је то госпођа Думас писала о Шломовићу. „Део Воларове колекције остао је у рукама младог југословенског авантуристе Ериха Шломовића”, каже она. Питаћемо је о томе, али знамо да се репутације, у нашем случају, лако стичу а тешко губе. Све од Мимаре и његове колекције крајње сумњивог порекла, па до пре пар недеља и Сезановог „Дечака у црвеном прслуку”...

У међувремену, наручили смо и њену књигу, која је требало да нас сачека у Лондону. После неколико покушаја ступамо у контакт и шаљемо јој питања мејлом. Прва рунда њених одговора поставила је више питања него што је одговорила: „Сигурна сам да Шломовић није сам сакупио та дела. Мислим да нико не зна тачно под којим околностима је он до њих дошао. Као што ви сигурно знате, Шломовић је дошао у посед тих дела 1939. године, тврдећи да му их је Волар дао да отвори музеј у Београду, али за то нема доказа. Већину тих дела му је продао Лусијен Волар, Воларов брат.”

Хмм... Дакле, сигурно није сакупио уметничка дела сам, мисли да нико не зна како је до слика дошао... али је велику већину купио од Лусијена Волара... и, као што сви знамо, хтео је да отвори Воларов (?) музеј у Југославији. Правимо менталну забелешку да је о томе детаљније приупитамо и настављамо са читањем: „Колекција у београдском музеју је супериорна о односу на оно што се нашло на аукцији код Садебија. Колико се сећам, београдску колекцију сачињавају углавном радови на папиру – имају пуно Реноарових цртежа, неке Дегаове графике – али постоји ту и неколико добрих фовистичких слика. Материјал који је доспео на аукцију је такође већином папир и укључивао је и књиге, графике Мари Касат, Дегаа, Реноара, Фантен-Латура, Форена, једну Сезанову слику, „Портрет Емила Золе” и једну фовистичку слику, Дереново „Дрвеће у Колуру”, 1905.

Очевидно је госпођа Думас много више на свом терену кад се ради о уметницима. Дереново „Дрвеће у Колиуру” достиже чак 24 милиона долара у Лондону 2010. У Народном музеју се налазе „Једрилице у Колиуру”.


Коментари0
5861e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља