петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Звуци Марка Тајчевића у Аризони

Аутор: М. Шеховићчетвртак, 03.05.2012. у 22:00
Др Рад­ми­ла Сто­ја­но­вић-Ки­ри­лук

Далеко је Аризона, али једна жена – др Радмила Стојановић-Кирилук, родом из Ниша – није тамо сама. Кажу нам то њена два презимена, податак да је тамо постала мајка двоје деце, стекла титулу испред свог имена, и у Аризони има свој клавир, своје ђаке и студенте... а и за нас ову малу причу о музици, са „главним јунаком” Марком Тајчевићем.

Опус познатог српског композитора просто је преокупирао ову пијанисткињу – у туђини још и више него некад у завичају. Пре свега односи се то на оно што је писао за њен инструмент. А оставио је тога прилично. Поред осталог, и „Седам балканских игара”, ремек-дело које су изводили и знаменити пијанисти Артур Рубинштајн, Николај Орлов, Игњац Фридман... а у виолинској обради и чувени Јаша Хајфец. Иначе, то дело је из 1926. године, из ране стваралачке фазе Марка Тајчевића (1900–1984).

Од пијанисткиње слушамо причу како је заволела његову музику и није је заборавила ни у далеком свету. Штавише...

– После редовних и магистарских студија у Београду, одлучила сам да учим даље, преселила се у Аризону (САД) и тамо докторирала са једном „нашом“ темом – „Комплетна клавирска музика Марка Тајчевића – ЦД снимак са анализом”. На снимку су свих дванаест Тајчевићевих клавирских композиција (објављених и необјављених). После је дисертација издата као књига (ВДМ Верлаг, Минхен), а појавио се и ЦД са снимцима (Тоccata Clаssics, Лондон). За тему докторског рада хтела сам нешто из српске музике и – изабрала Тајчевића. Као дете, у Нишу, на свом првом клавирском такмичењу свирала сам његову Прву свиту. Мада није то само због успомена, дивила сам се ја његовој музици и после – на студијама.

Тек, почела сам да истражујем све што је он за клавир написао и у томе ми је доста помогла и његова кћи Лада, која живи у Загребу, пославши ми драгоцене материјале (нотне рукописе, писма, чланке). Занимљиво је и да сам у Америци пронашла издања нота која се у Србији нису могла наћи. Ето разлога више за објављивање Тајчевићеве музике, а у припреми је и други том. Штета је да то вредно дело не буде доступно ширем кругу слушалаца, професорима музике и њиховим студентима.

И није то све што др Радмила Стојановић-Кирилук чини за презентацију српске музике у Америци, и шире. Заједно са групом квалитетних, професионалних музичара – са простора бивше Југославије, али и домаћих – покренула је иницијативу да се организују концерти српске класичне музике у Фениксу, од којих је један снимљен и за KBAQ радио. Тако је америчка публика могла да чује композиције Тајчевића, Трбојевића, Коњовића, Вучковића, Биничког, С. С. Мокрањца, В. Мокрањца, Милојевића, Маринковића...

Као плод ове иницијативе, никао је и хор „Ризница”, за „чување” разног музичког блага из Источне Европе. Окупила се група од двадесетак певача, међу којима је доста Американаца, и од тада ето их сваке године са новим програмом. На тим концертима је и др Радмила Стојановић-Кирилук – као корепетитор или гост солиста. „Ризница” организује и забавни „кабаре“ на коме чланови хора, представљајући своје свакојаке таленте, прикупљају материјална средства за свој даљи певачки рад.

Тако теку дани аризонски српске пијанисткиње која је своју извођачку каријеру, каже, прилично успорила, из породичних, здравствених и педагошких разлога. Прича нам она и како је отишла из Ниша и како му се враћа:

– Моји рођаци, који су живели у Фениксу, током једне посете Нишу наговорили су ме да конкуришем за стипендију на АСУ (Arizona State University), ради докторских студија којих тада у Србији није било. И примљена сам, а да бих стигла тамо морала сам да продам свој први пијанино, на коме сам учила да свирам. Памтим први сусрет са врелином Аризоне, августа 1998: кад смо слетели, чинило ми се као да сам ушла у врућу рерну. Температура преко 40, али после откријете да вам та врућина готово прија, није „влажна“ као београдска. Не знојите се, све испари у трену.

После докторских студија дошао је брак, са Американцем из Питсбурга, и наша  дивна деца. Свадбена журка, коју смо после венчања у Лас Вегасу направили у нашем дворишту, није прошла без печеног прасета, без  хармонике и кола, плетења венца... Суседи су све то двогледима посматрали и питали се:„Ко ли се ово доселио у наш крај?“ Ништа необично, само мали „шокови“ при судару култура, што сам и сама ту доживљавала.

Искрена и ведра особа, др Радмила Стојановић-Кирилук рече нам још:

– Моја породица увек се радује путу у Србију, планираном и за ово лето, премда  тај пут за целу породицу није лако зарадити. Шта да се ради, нисам се удала за богаташа, само за инжењера. Али, нема везе – живот је леп!


Коментари5
7c499
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusica S
Mene je vrlo prijatno obradovao ovaj clanak. Medjutim, zabrinjavajuce je sto Politika na tako selektivan i favoritisticki nacin objavljuje pojedine komentare, a mnoge pozitivne ignorise, sto je vrlo suprotno vasim pravilima koje ste odstampali krupnim slovima.... Tuzno je kako pojedini jedva cekaju da nekog ispljuju javno a da Politika, pri tom, objavljuje te komentare. Pouzdano znam da je jedan moj prijatelj takodje poslao vrlo pozitivan komentar koji vi niste objavili. Ali, da je neka Beogradjanka u pitanju, verovatno bi je svi u nebesa uzdizali.... Zao mi je sto Politika tako negativno cenzurise niti ima petlju da objavi pozitivne kritike.
Ma mani me se
Zivela sam neko vreme u AZ i dobro mi je poznata prica nasih umetnika tamo.Pola ljudi koji zavrse tamo fax odlaze da rade po srednjim skolama kao regularni profesori pa iako imaju PhD. E, a onda salju u svoju zelmju neke price o neverovatnim uspesima koje su postigli. Ako je profesorka toliko uspesna sto onda nema koncerata po Az i sirom Amerike. A sto se Riznice tice, mislim da bi trebalo da promene dirigenta, malo je smorila svojim programom.
Горан Ћирић
Предпостављам да би уважени господин саса саса, који очигледно зна падеже, али не и како се пишу нека слова на Српском језику (чак и у латиничној варијанти коју је одабрао) могао да нам каже који су то заиста успешни Срби у свету и шта то делају да би би њима могли да се поносимо? Можда би баш он, саса саса, био један од њих? Зар не зна падеже, а и надахнут текст који је написао, одише префињеношћу и културом. Ах да...да је госпођа др (по српском правопису се пише малим словима) Радмила Стојановић-Кирилук којим случајем из Београда, у Аризони би се то ОДМАХ препознало, и ми би сви могли да будемо изузетно поносни на њу и њене успехе.
sasa sasa
Jos jedna prazna prica. Zasto li se niko od novinara ne zaineteresuje za ljude koji su stvarno uspesni, i stvarno cine da se ponosimo sto smo Srbi kad odemo u veliki svet? A cistacica i sofera ima mnogo. A jos mnogo vise lesinara koji bi da od olupine bivse Jugoslavije i sadasnje Srbije da otkinu parcence za sebe, i da se u Americi predstavljaju kao prefinjeni Evropljani, uobrazavajuci da ce to nekoga impresionirati. Arizona jeste daleko, u svakom pogledu, cak i u Americi, ali znaju padeze, i vrlo lako prepoznaju kad je neko iz "Nis". Zagoravili ste da pomente gde Dr Radmila Stojanovic-Kiriluk predaje.
Ivana Janjic
Svaka cast! Uspesna zena na svakom polju!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља