понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.05.2012. у 22:00 Миа Ћертић – Миодраг Ћертић

Хвала Ериху Шломовићу

Ерих Шломовић на цртежу Пјера Крижанића

Стижемо коначно у Лондон где нас чека издање њене књиге у тврдом повезу. Брзо листамо до странице на коју нас је она упутила, где спомиње Шломовића, и гле, ту је он само „млади Југословен”, поново проверавамо интернет... још увек је ту „млади Југословенски авантуриста”. Док размишљамо да ли да је о томе питамо, звони телефон – зове Ен. У дугом и врло пријатном разговору, помињемо јој контрадикције из њеног писаног одговора. „Знате”, каже она, „ја о Ериху стварно врло мало знам.” Није чула ни за Колектанеу, ни за гомилу радова које су лично Ериху посветили Матис, Пикасо, да не набрајамо даље, ни за детаље његовог страдања, али, током разговора, осећамо да оно што ми са њом делимо о нашим сазнањима почиње све више и више да је интересује. Договарамо се да се видимо и наставимо размену информација. Од Ен, која је без сумње велики експерт за Волара, добијамо врло корисне информације о Лусијену Волару, Амброазовом брату, и његовом кључном сараднику Мартину Фабијанију. Док су се они бринули о заоставштини, пуно је музеја широм Француске добило на поклон радове из Воларове колекције. Од када је на чело „наследника” дошао мсје Жонас, који се иначе бавио трговином нафте у Америци, започео је велики спор са градом Паризом па онда потом и све остало.

            И сада се враћамо мислима у Београд, на оно што нам је рекла наша пријатељица из Народног музеја: „Вероватно ту и нема неке велике мистерије. Када почињете као млади колекционар, углавном сакупљате цртеже, графике, значи папир. После прелазите на аквареле, мања уља па све до великих платна.

Ерих се задесио у центру свих центара тадашњег сликарства. Није ни чудо што је поред Волара толико света упознао и спријатељио се. Да ли се Волар осећао угроженим? Па наравно да није. Када седите на 10.000 највреднијих уметничких дела на свету, шта вам је да поклоните покоји комад младом штићенику, или да можда спојите угодно са корисним и упутите га на брата Лусијена коме је као алкохоличару увек требало пара.” Видимо следећу сцену: Брате Лусијане, знам ди си опет без пара, па сам ти послао оног Југословена који увек жели да купи нешто мало, јефтино а добро. Дај му оног Сезана који стоји код тебе и узми му стотињак франака. Ионако сам га добио на поклон, када је Сезан хтео да га баци. Онај твој Мартин Фабијани је превише лукав да би тај шашави портрет Емила Золе код њега прошао.

            Пет милиона евра, за колико је продат тај Сезан 2010, и седамдесет три године касније, остаје нам да уживамо размишљајући о том времену, сликама, уметницима, дилерима и покушамо да замислимо дијалоге који су се око њих водили и са сетом у грлу размишљамо о човеку, ентузијасти, Југословенском патриоти, Јеврејину из Славоније који је волео Београд, по имену Ерих Шломовић. Можда чак можемо и да видимо како су и зашто кнез Павле и Милан Кашанин, из своје тадашње перспективе, проценили његову збирку. То је интересантна збирка једног младог колекционара коју нам доноси из авангардног Париза. Ми, са друге стране, правимо Краљевски музеј. Узели би сигурно понешто, али не и све.

            И хвала Богу за тај тренутак славе који је Ерих доживео у Загребу, јер иначе би наш дуг према том човеку био неподношљив. Донео нам је пуна срца своју колекцију, желео је да је Београд види, онда смо га послали у Загреб, па се он опет вратио, онда га је судбина предала Вермахту да га уништи као таоца, данас његова збирка тавори у мраку музеја, или у харему неког шеика из Катара који је платио десетине милиона на аукцији, којекакви шарају по његовој Колектанеи...

            Наш дуг и наша обавеза према њему и према нашој културној баштини још увек је велика: кад већ нисмо успели да добијемо париску колекцију, Збирку Народног музеја треба одбранити од неправедних захтева, а онда је треба изложити. И држати приступачном. Не само зато што су светска тржишта јако подигла цену ономе што се ту налази, и од његове збирке учинила сигурно највреднију колекцију француске уметности у региону а и шире, већ и зато што се негде у Србији овог тренутка рађа неки Ерих, који ће врло скоро постати млади оптимиста са великим амбицијама. А такви су нам потребни.

(Сутра: Ерих и адвокати)

Коментари3
68f3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срећко Гајовић
На цртежу Е.Шломовића како ја видим потпис је Пјера Крижанића 940
sa strane
Sa velikim interesovanjem sam pratila ove reportaze. Lepo su napisane i naravno na svoj nacin uzbudljive.
Rihard Omiljeni
ma jok more, dajte im sve umetnine nazad u veliku evrogermaniju, ko pre neki dan one slike sto policija posla nacisti u svajcarsku. halo bre, gde ce vam dusa?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља