среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Језера као замућена огледала Београда

субота, 05.05.2012. у 22:00
Језеро Трешња Фото Д. Јевремовић

Koлико је посећено, данас би на језеру Трешња, где је снимана култна сцена из филма „Маратонци трче почасни круг”, могла нека нова „Ђенкина купачица” да плива без страха да ће је уловити њен туњави вереник. Захваљујући том филму, многи су барем на платну, ако не уживо, видели како Трешња изгледа. То се не може рећи за још 12 језера, колико их има у Београду.

Да би скренули пажњу на то заборављено благо престонице, „Некомпромитовани интелектуалци београдски” су снимили филм „Београдска језера”.

– Направили смо причу о десетак језера, али њима списак није закључен. Језеру у Зуцама нисмо могли да приђемо јер је оно на војном поседу. И Велико блато на Палилули је водена површина, али није језеро већ оно што му име каже. После премијере филма јавили су се људи из Обреновца и рекли нам да неко језеро постоји и код њих. Ускоро покрећемо сајт који ће садржати податке из филма, па позивам све који знају за неко језеро које смо превидели да нам јаве где се налази– каже Бошко Савковић, редитељ и сценариста филма.

Многа се још „крију” јер до њих не воде чак ни путокази, а камоли асфалтирани путеви.

– Пре седам година италијански инвеститор хтео је да на Паригузу подигне аквапарк. Већ је купио опрему за водену оазу, али је због сложених имовинских односа и компликоване процедуре за добијање дозвола одустао – каже Савковић.

Можда ипак има наде за београдска језера јер су Савковићу у Градској управи обећали да ће се потрудити да сваке године издвајају новац како би средили по једно језеро.

Пре него што документарни филм буде емитован на телевизији, читаоцима „Политике” представљамо београдска језера, према подацима које је сакупио Савковић.

-----------------------------------------------------------

Бара или језеро свеједно

Шта је језеро, а шта бара Бошко Савковић не уме да каже. У филм је уврстио сваку већу стајаћу водену површину. Слично би, по свему судећи, поступили и научници. Језеро је, према дефиницији из уџбеника хидрологије са Географског факултета, свако природно удубљење на копну испуњено водом која се привидно не миче.

– Научно разликовање језера и баре је веома лабаво. Језеро је веће, али нико није прецизирао која површина представља границу између њега и баре. Бара има специфичну вегетацију, али она израста и на језерима која нису одржавана. Нешто народ прозове језером, нешто баром, па тако и остане – каже професорка Љиљана Гавриловић, са Географског факултета, ауторка уџбеника хидрологије.

1. Савско језеро

Савско језеро, без којег Београђани не могу да замисле како би издржали лето, није постојало све до пре педесетак година. Тада је настало преграђивањем реке Саве. На четири километра његове дужине и у акваторијуму просечно широком две стотине метара а дубоком четири до шест метара, сваког дана од јуна до септембра брчка се, према неким проценама, и око 300.000 људи. Воле га и пецароши, који ту налазе шарана, штуке, чак и слатководнр ракове.

2. Таложник као „цедиљка”

Таложник представља природан филтер за воду која притиче у Савско језеро. Пумпе у Таложнику регулишу ниво воде у Савском језеру. Пошто служи као „цедиљка” за прљавштину, нису дозвољени купање и пецање. Забрану би требало да осигурава ограда подигнута око језера мада, судећи по празним флашама од пива на обали, изгледа да има оних који и ово место користе као излетиште, док толико лепих језера остаје непознато и неискоришћено.

3. Ада Сафари била сметлиште

Кад се спусте на Аду Циганлију, Београђани махом иду на плажу, превиђајући стазу која води ка Ади Сафари, близу доњег шпица полуострва. Пре него што је створено Савско језеро, место Аде Сафари је заузимало удубљење које су пунили високи водостаји, стварајући мочвару звану Савска бара. Пре тридесетак година она је исушена, а рупа је постала сметлиште. Почетком деведесетих, смеће је изнесено у две стотине камиона. Потом је настала Ада Сафари, са два метра дубоком водом, у којој нема купача и веслача, само лабудова, шарана, амура, лињака... Свака уловљена риба лакша од пет килограма мора да се врати у језеро.

4. Ракина бара на издисају

Од три крашка језера, колико их је некад било у Београду, Станино и Циганско су пресушила и данас постоји само Ракина бара, надомак Сремчице, 20 километара од центра престонице. И она је на издисају.

Зарасла у трску и рогоз, загађена фекалним водама, дубине смањене на једва метар, вода из Ракине баре неповратно отиче кроз вртачу. И тло под баром је поткопано зато што вода продире кроз пукотине, тако да постепено настаје клизиште које би могло затрпати језеро. Дуго је 180 и широко 110 метара.

5. Дубоки поток пун шарана и штуке

Од центра Барајева удаљено је свега два километра обележеним путем, али на Дубоки поток чешће долазе житељи осталих делова Београда. Мештани пропуштају осам километара језера окруженог шумом и шљунковитом плажом, у коме се вода редовно чисти и порибљава шараном, штуком и белом рибом. На обали има места где се могу наћи пиће и храна. О теренима за одбојку и мали фудбал се годинама само прича. Језеро постоји тридесетак година, откад је браном преграђен Дубоки поток.

6. Стара и Нова Очага за купање и пецање

Нова Очага има све – филтрирану, редовно контролисану и увек чисту воду, шљунковите плаже и шетачке стазе, терене за одбојку и мали фудбал, тобоган и вештачки гејзир, ресторан... С платоом за културне манифестације, оно је једно од средишта јавног живота у Лазаревцу. У води има шарана, амура, беле рибе и бабушке. Постоји и Стара Очага у којој може да се пеца, али само уз дозволу.

7. Марковачко разноликост Шумадије

Коме се ослади уживање у Марковачком језеру, 60 километара од центра Београда, не мора ни да се враћа кући на спавање. Онај ко понесе шатор може преноћити у оближњем кампу. У том пејзажу подно Космаја, који као да уједињује разноликости Шумадије, главна атракција је пецање – на своју руку или у организованим такмичењима. Настало је изградњом бране на речици Кошарна 1969. године. Дуго је 1,5 километара, широко 250 и дубоко од 5 до 7 метара. На обали постоје ресторани, тушеви и санитарни чвор.

8. Рабровачка дивља лепота

Највише и најдубље међу београдским језерима је Рабровачко, у општини Младеновац, 70 километара од Теразија. Уздиже се на 180 метара надморске висине и на појединим местима је дубоко 20 метара. Окружено је ливадама и нема инфраструктуру, тако да његова помало дивља лепота није за породични одмор. Држава је желела да око језера направи туристичко-пољопривредни комплекс, нађен је и новац, али не и прави власник земљишта – општина, задруга, град. Дуго је 780 и широко 160 метара.

9. Трешња – запуштени подавалски драгуљ

Измуљивање дна и подизање спортско-рекреативног центра били су планирани за језеро Трешња, на граници Сопота и Вождовца, 30 километара од центра Београда. Уместо тога, на обали постоје само викенд насеље и мотел напуштен крајем деведесетих. Два извора воде за пиће су необележена и тешко се налазе. Трешња је у надлежности „Србијашума”, али је порибљавају заљубљеници у језеро. Запуштениподавалски драгуљ дуг је 150 и широк 30 метара.

Осим пецароша плена има и за ловце.

10. Бела река носи клен

Све до изградње бране 1988. године, Бела река је изливима угрожавала куће и пругу у делу Рипња. Устава је створила језеро дуго 400 и дубоко око 10 метара, које се показало као још већа опасност. После неколико дављења, купање је забрањено, али се то не поштује. Не обраћа се пажња ни на ограничења у риболову јер ово је једино језеро у којем има и клена. Локално риболовачко друштво је пазило на криволовце, као и на хигијену језера, све док им није укинуто право да наплаћују дозволе.

11. У Паригузу станују барске корњаче

Настало је крајем осамдесетих година прошлог века у Реснику изградњом вештачке бране да би се зауставиле честе поплаве. Удаљено је 17 километара од центра града, шест од аутопута Е-70 и километар од обилазнице око Београда. Дуго је 700 метара, широко 120, а дубина понегде достиже и 15 метара. Дивље патке и барске корњаче његови су становници, али им се људи, због лошег квалитета воде, не би смели придружити у купању. Обала је неуређена. Две легенде везане су за настанак имена Паригуз. Према једној, ово место је прозвано по заседи коју су Срби поставили Турцима у време Првог српског устанка и куршумима им „потпрашили” задњицу. Друга прича каже да се ту некада налазило лековито блато којим су још Римљани лечили шуљеве.

12. Топчидерска језера

У првом београдском парку, Топчидеру, уређеном по налогу кнеза Милоша, налазе се три вештачка језера која се напајају водом са Топчидерске и Хајдучке чесме. На већем, које је у облику осмице, налази се дрвени мостић испод којег пливају само жабе. У другима има патака, гусака, као и рибе, али је пецање забрањено.

Далиборка Мучибабић – Владимир Вукасовић


Коментари2
c151c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Petrovic
Rakina bara nije "nadomak Sremicice" nego je U Sremcici.
Jovanka Voždovčanka
Kao dete sam išla na izlete ne Trešnju, koja je, u to vreme, bila, rado, posećivano izletište Beograđana. Ali, sada duvaju neki "drugi vetrovi", pa je bitno da se na N.Beogradu napravi replika starih Terazija, sa sve fontanom i tramv. prugom, a, pošto na N.Beogradu nema nijedno prirodno jezero, jer se sva nalaze u rubnim opštinama, to znači da za njih neće biti para. Najsmešnije je kada ista ona Gradska uprava, koja, nemilice, troši sredstva po N.Beogradu, obeća da će se potruditi da nešto uradi po pitanju sređivanja tih jezera, za čije postojanje, kao, do sada nije znala. Nadam se da administratori neće braniti "integritet" N.Beograda, tako što će svaki kritički komentar, uključujući i ovaj, "baciti u koš", a što se, u zadnje vreme, redovno dešava. Jer, pred istinom i bogovo ćute.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља