уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Пет хидроелектрана старијих од сто година

Аутор: Ј. Чалијанедеља, 06.05.2012. у 22:00
Света Петка, Под градом и Вучје

Турбине прве хидроцентрале у Србији, засноване на тада најновијем изуму наизменичних струја, загрмеле су на Светог Илију 1900. године. Уместо да тог дана ослушкују да ли свети Илија прашти и грми по небу возећи небеске кочије, Ужичани су били окупирани земаљским чудом, електриком. Када се спустио мрак град су осветлиле боген-лампе и сијалице од 16 свећа, а у 400 домаћинстава први пут су упаљене сијалице. Кумовали су том догађају двојица Срба: Никола Тесла, који је свој принцип наизменичних струја применио свега четири године раније у хидроцентрали на Нијагариним водопадима, и Ђорђе Станојевић који је „увезао” његову идеју у Србију и учествовао у пројектовању хидроелектране „Под градом” на реци Ђетињи.

Да би Теслин изум, међутим, могао да заживи и у Ужицу требало је премостити оно што бисмо данас назвали стање на терену. Било је довољно знања, воље и новца да се прионе на градњу прве хидроцентрале у Србији, али није било и железничке пруге од Крагујевца до Ужица, па је скупа, модерна опрема за централу последњу деоницу пута до коначног одредишта прешла на рабаџијским колима које је вукло шест пари волова. Данас постоји чак пет хидроелектрана у Србији старијих од сто година и осим ове најстарије, све су у погону и производе електричну енергију дуже од века. Три године после Ужичана, Лесковчани су изашли на улице „да виде како ноћу сунце сија у стакленки”, односно сијалици, када је крајем 1903. године почела са радом хидроелектрана „Вучје”. За њом су затим следиле, „Света Петка” у Сићевачкој клисури, саграђена пре 104 године, „Гамзиград” на Црном Тимоку, која је почела да ради пре 102 године и „Моравица” у средишњем делу Ивањице, која гази 101 годину. У „Електропривреди Србије” (ЕПС) наводе да је производња електричне енергије у ових пет електрана занемарљива са становишта потреба савремених потрошача, али да њихов значај није у бројевима, већ у томе што представљају почетак модерног доба у Србији и остварење визије професора Станојевића да ће „поред хлеба и воде, електрична енергија постати свакодневна потреба”.

– Изградњу првих хидроелектрана у Србији иницирали су угледни и богати грађани, трговци, власници млинова, стругара, ткачница. Они су се удруживали у акционарска друштва, полагали капитал у облику акција. Тако су, на пример, председник општине, окружни начелник, два окружна инжењера, срески лекар, директор гимназије и неколико трговаца основали „Зајечарско електрично друштво” са циљем да водену снагу реке Тимок искористе за стварање електричне енергије. Хидроелектрана „Света Петка” била је, пак, општинска електрана и њена изградња финансирана је позамашним средствима општине, али је и овде држава притекла у помоћ одобривши кредите под повољним условима. У почетку рада ових хидроелектрана, електрична енергија коју су производиле користила се за погон машина, осветљавање домова грађана и улица, као и ретких апарата на струју – кажу у ЕПС-у.

Захваљујући централи „Под градом”, у историју се уписала и ужичка текстилна фабрика као прва фабрика у Србији чије су машине радиле на електрични погон. Развоју индустрије у „српском Манчестеру” Лесковцу, допринела је и њихова електрана „Вучје”, која је, иначе, стављена и на листу светске баштине. Наиме, највећа асоцијација из области електротехнике и електронике „Институт ов електрикал енд електроник енџинирс” (Institute of Electrical and Electronic Engineers), уврстила је на листу објеката, проналазака и патената који сведоче о кључним моментима који означавају прекретнице у развоју електротехнике. На тој листи „Вучје” је међу 64 таквих објеката у свету и 15 у Европи. Градња малих хидроелектрана није престала ни данас, напротив, још је актуелнија у време када се увелико говори о „зеленој енергији”. Најмлађа таква има тек неколико дана: хидроелектрана „Првонек” у близини Врања, пуштена је у рад 26. априла ове године.

– ЕПС је препознао значај обновљивих извора енергије и недавно је регистровано наше дванаесто привредно друштво „ЕПС Обновљиви извори”, које ће се бавити том облашћу. Наредних месеци радићемо на пројекту модернизације постојећих и градње нових малих хидроелектрана, за који је обезбеђено 45 милиона евра кредита од Европске банке за обнову и развој. План је да се у првој фази обнови 15 постојећих и сагради седам нових малих хидроелектрана. Поред тога, постоје и други пројекти који користе обновљиве изворе енергије, као што су градња ветропарка у Костолцу, почетне снаге 30 мегавата, соларна електрана на Златибору, а разматрају се и модели за коришћење комуналног отпада за производњу енергије– наводе у ЕПС-у.


Коментари0
f53e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља