понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34

Очекујем да глумци сами перу своје костиме

Аутор: Б. Г. Требјешанинпонедељак, 07.05.2012. у 22:00
Власта Велисављевић (Фото З. Кршљанин)

– Играм у две поставке Нушићевог „Сумњивог лица”: Тасу у Југословенском драмском позоришту, и Газда Миладина у Звездара театру. Због тога је  недавно и настао проблем. Поклопило се да је ова представа исте вечери и на репертоару ЈДП-а и Звездара театра, а ја не могу у исто време да будем на две сцене...

Овако нам се јадао пре неки дан глумац Властимир Власта Велисављевић који је, и поред тога што увелико „гази” девету деценију живота, и даље изузетно активан.

– Што се тиче ове две представе разлика је, наравно, у концепцији, односно у различитим рукописима редитеља Јагоша Марковића и Божидара Ђуровића. У Звездара театру наступам са Ланетом (Миланом Гутовићем), а у ЈДП-у са Глогијем (Небојшом Глоговцем). Ми колеге знамо за Ланетову илузију, да се стриктно не држи текста, да често импровизује, зато је прави изазов уклопити се у његову игру. Међутим Лане је Лане. Појава, таленат – објашњава наш саговорник.

Доајен српског глумишта Власта Велисављевић одише ведрином, оптимизмом, врцавошћу, позитивном енергијом на којој би му позавидели многи млађи. Глумом је почео да се бави давне 1938. године, са својих 14 година, на сцени Мањежа, тадашње филијале Народног позоришта у Београду. Био је један од актера чувеног Родиног позориштa које је водила Гита Предић-Нушић. Током дуге глумачке каријере остварио је око 350 улога у позоришту, на филму, радију и телевизији. Али је и сплетом околности боравио у многим затворима бивше земље.

– Није ме заобишла ни Бањица, ни Ниш, али ни Митровица, Забела, Градишка, Билећа. Све сам их обишао. Имао сам срећу да на Голом отоку проведем само три године. Могао бих да пишем о томе, али нећу – објашњава Велисављевић и открива како је градио лик Нушићевог Тасе, који је управо остварио у поменутој представи „Сумњиво лице” у режији Јагоша Марковића на сцени ЈДП-а:

– Јаношу Тоту, мом добром колеги и пријатељу падне генијална идеја у току проба. Каже Јагошу који је пријемчив за све могуће и немогуће варијанте. На моју жалост и анализира их на лицу места. И Јанош каже Јагошу: „Ја мислим да би било добро да Власта изађе на сцену из подрума”. „Јао, генијално”, одговара Јагош. И тако ја излазим из подрума. Само што у том подруму, није ништа пипнуто од када је позориште направљено. Имам неке хартије које избацујем кроз ту рупу, а ту су и двојица мајстора који намештају мердевине и помажу ми да се пробијем кроз прашину као кроз брашно.

Велисављевић је и један од актерa најдуговечније представе код нас „Буба у уху” Жоржа Фејдоа у режији Љубише Ристића, али и права ризница анегдота, шала, занимљивости. Ових дана Власта је и у великом послу друге врсте. Сређује, како каже своју терасу јер планира да се бави пољопривредом. Прошле године брао је сочне јабуке са своје терасе. Овога пролећа ужива у правом цветном тепиху, а кани се и да сади разно поврће.

– Ма Воја Брајовић скупља те занимљивости, ја их само памтим. Живео сам у капитализму и не треба нико ништа да ми прича. Шта очекујем? Очекујем да изузев Народног позоришта које је под покровитељством државе, глумци почну да носе своје костиме кући да их перу, пеглају и спремне доносе пре почетка представа. Ето, докле смо дошли.

Велисављевић је страсни риболовац. Како се, каже, само нервира и радује када игра Новак Ђоковић. Уз то одлично је савладао све изазове које нуди компјутер и нова технологија. Тако је већ превазишао компјутер и купио рутер уз чију помоћ је пратио недавно гостовање ЈДП-а у Боготи.

А када су риболовачки доживљаји у питању Велисављевић их има на претек. Ево шта нам је за крај испричао:

– Где волим да пецам? Открићу вам, али да никоме не кажете... Водио сам и Ћетка (Војина Ћетковића) на Дунав. Он је велики риболовац, све слика, има целу галерију фотографија. Далеко смо ишли, зашли дубоко у банатску равницу. После целог дана муке, пред крај дана стигосмо на жељено место. И таман када сам забацио удицу, чујем гласан звук поред себе. Окренем се и видим: Ћетко спава сном праведника. Ишао је и Никола Симић са нама у своје време. И многи други. И Ланета смо својевремено заразили риболовом. Најпре је ишао са нама да се дружимо. Али не лези враже. Лане је недуго затим купио шатор. Тако је, сећам се, отишао на Дунав, разапео шатор и спавао данима. Једног дана на острву Крчединске аде видим од правца Сланкамена иде бродић пуном снагом. На самом прамцу стоји узнемирени човек и свом снагом дозива: „Лане! Лане!...” И тако од Београда виче, јер је Лане има заказано снимање. А екипа је само знала да је негде на Дунаву. И овај несрећни асистент режије, сиромах човек дао се у потрагу. Чудо невиђено!. Нашли су га и завршили снимање на време.


Коментари1
0b1cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срле
Незаборавни магистар Ђорђевић! И данас активан и виталан. Свака част! Нека тако још дуго остане.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља